Početna
»
Naši autori
Prednovogodišnja i predbožićna atmosfera nam donosi fantastično praznično uzbuđenje. To je vreme sjaja, izobilja, okupljanja, opuštanja. Većina nas ove praznike povezuje sa prijatnim osećanjima, poklonima, mirisom jelke.
Poželjno preterivanje u svakom smislu
Neki ljudi proslavljaju praznike kod kuće, ali ima i onih koji vole da putuju, da praznike provode u hotelima, iz tog razloga hotelijeri imaju zahtevan zadatak da u svoje objekte unesu prazničan duh i da obogate atmosferu hotela. Osim posebnih aranžmana i ponuda, dekoracija prostora hotela i ukrasi su nezaobilazni kao veoma važan element proslave praznika, pa tako zaslužuje posebnu pažnju dekoratera i hotelijera širom sveta. Novogodišnja dekoracija dopušta preterivanje u svakom smislu. Ona treba da bude bogata, puna, asocijativna. Čak i minimalistički uređeni hoteli sebi dozvoljavaju preterivanje u ovim slučajevima.
Hotelski i ugostiteljski objekti po pravilu su dekorisani kako spolja, tako i unutra. Važna je i poruka koju dekoracijom spoljašnjosti objekta ostavljamo - toplina, dobrodošlica, nezaboravan provod, domaća atmosfera. Ako dekorišemo eksterijer objekta, na taj način učestvujemo u kreiranju atmosfere gradskog prazničnog ambijenta ili ambijenta u prirodi. Bez obzira da li dekorišemo ceo objekat ili ne, dekoracija prilaza i ulazne partije je obavezna. Ukoliko hotel ima vrt, dobro je da okitimo četinar koji negujemo za ove potrebe, uz dodavanje rasvete i figura.
Na novogodišnje jelke i ukrase troši se puno sredstava, dekoracije se unapred planiraju, kako stilski, tako i tehnički. S obzirom na njihovu veličinu i položaj, treba da budu postavljene tako da privlače pažnju, ali da ne ometaju komunikaciju i da ne postoji opasnost od njihovog urušavanja ili obaranja, kako bi osigurali bezbednost gostiju hotela. Pri izboru dekoracije posebno treba izabrati proizvode koji su nezapaljivi i koji su izrađeni od netoksičnih materijala.
Siguran izbor - tradicionlna novogodišnja jelka
Najčešća dekoracija u hotelima je klasična, tradicionalna novogodišnja jelka, ili više njih okićene sjajnim ukrasima, svetlima. Ukoliko visina prostora hola ili lobija hotela dozvoljava, lepo je videti visoku, bujnu jelku. Što je jelka bogatija, ostavlja jači utisak. Stilski je najsigurnije izabrati jednu ili dve boje za ukrase, trake i svetla. Uz jelke se mogu postavljati figure Irvasa ili Deda mraza, kao i čitavi ambijenti zimskih čarolija, kućice od slatkiša za najmlađe.
Ne treba zaboravitu ambijentalne dekoracije – aranžmane od grana četinara sa svećama i ukrasima, kao i grilande u obliku lukova ili venaca. Aranžmani ovog tipa se postavljaju na pult recepcije, u sobe i ostale mikro-ambijente, ili se kače na stubove, zidove i vence. Ono što je važno jeste da sva dekoracija u hotelu mora da bude stilski i koloristički usaglašena.
Veoma važan element dekoracije su mirisi. Miris četinara intenzivno asocira na praznike, možemo ga imati ukoliko aranžmane radimo od prirodnih, rezanih grana, dok su jelke i veliki zeleni elementi sasvim dobri i u veštačkoj eko-friendly varijanti. Miris cimeta, vanile i pečenih kolača možemo uneti svećama, ili aromama.
Maštovite dizajnerske dekoracije
Posebno mesto treba dati dizajnerskim, neobičnim božićnim i novogodišnjim dekoracijama. Dekoracija koja je privukla pažnju mnogih poznatih i javnih ličnosti, i u svakom slučaju ostavila snažan utisak je dekoracija koju je za Hotel Four Seasons Hotel George V u Parizu dizajnirao Jeff Leatham. U holu je dizajner postavio impozantne skulpture irvasa i jelki. Svaki irvas je napravljen od više od 1.300 delova zlatnog ogledala, visok je oko 4m. Tu su i neizostavne prirodne jelke, okićene zlatnim svetlima. U atrijumu je jelka skulptura od retro sijalica na crnim kablovima, okružena prirodnim jelkama, ali i aranžmani od belog, svežeg cveća, koji su neuobičajeni za božičnu dekoraciju. Ovakva ekstravagantna i svakako skupa dekoracija, više nalik skulpturama utiče i na promociju i imidž hotela. Ovogodišnja dekoracija je jednako upečatljiva, ali još smelija u korišćenju motiva i boja...
Božićne dekoracije ovog hotela su takođe i prethodnih godina rađene veoma smelo i uspešno, mada nisu tako ekstravagantne kao zlatni irvasi i crveni medvedi. Jelke u kutijama od kristalnih perli, postavljene u lobi su podjednako atraktivne i neobične, i odaju utisak raskoša i praznika, ali i elegancije.
Božićne dekoracije u duhu pravoslavlja
Ne bi trebalo da zaboravimo na tradicionalnu dekoraciju Pravoslavnog Božića u Srbiji. Ovo bi moglo da bude nešto što nas izdvaja, što je tipično i unikatno za turističku ponudu Srbije. Dekoracija o kojoj govorimo je po pravilu rustična, nije sjajna i blještava. Njeni elementi su: badnjak (suve hrastove grane i lišće), zrnevlje žita, kukuruza, orasi i lešnici sa ljuskom, suvo voće i jabuke. Ovo je materijal od kog se mogu napraviti veoma bogati i maštoviti aranžmani. Možda bi pravi izazov za srpske hotelijere i dizajnere bio primer ekstravagantnog, dizajnerski modernog odgovora na dekoraciju vezanu za pravoslavni Božić.
Kada se govori o dekoraciji, neizostavno je pomenuti očuvanje okoline i prirodne sredine. Rezanje četinara i uništavanje vegetacije, kao i nekontrolisano velika potrošnja električne energije nikako nije popularna. Osim toga, proteklih godina na našim prostorima ima dosta primera izrade novogodišnjih i božićnih ukrasa od recikliranih materijala, predmeta i otpada. Poruku o tome da treba da sačuvamo planetu mnogi šalju postavljanjem jelki od recikliranih elemenata: plastičnih flaša, limenki i sl. Ove dekoracije, u rukama dekoratera i umetnika mogu da budu i te kako zanimljive i atraktivne.
U vreme praznika, osim na dobar provod i pružanje kvalitetne usluge, svi treba da razmišljamo i o onima koji možda nemaju priliku da praznike provedu u izobilju. Dekoracije ambijenata hotela mogu se uraditi i ubacivanjem ukrasa koje su pravila deca sa posebnim potrebama, ili čija prodaja ima humanitarni karakter. Prilikom revizije ukrasa i dekoracija koje su se koristile ranijih sezona, poklanjanjem određenih komada možemo obradovati lica i decu u ustanovama koje imaju socijalni ili humanitarni karakter.
Tekst je objavljen u časopisu Turistički Svet, broj 69.
