Ostale kategorije:
Mogla je biti lekar, filolog, ekonomista... Ali sudbina je za Mariju Škiljaicu Mićić imala drugačiji plan. Turizmom je počela da se bavi sasvim slučajno – još kao student ekonomije, kada je u novinama pronašla oglas za turističkog vodiča i odlučila da pohađa taj kurs. Iako nikad nije razmišljala o turizmu kao profesiji, maštala je o putovanjima.
Po završetku kursa za turističke vodiče, prvo je za slovenačku agenciju „Kompas“ vodila inostrane turiste u razgledanje Beograda, a onda je došla u kontakt sa jednom od najvećih američkih turističkih agencija, za koju će raditi naredne gotovo dve decenije. U početku je američkim turistima pokazivala balkanske zemlje, a potom i Evropu.
- Jugoslavija je tada zaista bila cenjena. Doduše, Amerikanci nisu bili toliko upoznati sa situacijom, geografijom i istorijom naše zemlje, često su mislili da je Prag njen glavni grad. Ali, kada je u pitanju bio Dubrovnik, tu nije bilo greške. Znalo se da je to Jugoslavija, i naravno, znali su za Tita, koji je bio jedan od glavnih simbola naše zemlje. U svakom slučaju, američki turisti su uvek bili oduševljeni Jugoslavijom i uvek su nailazili na mnogo više nego što su očekivali – priseća se naša sagovornica, koja je u zimskom periodu domaćim turistima otkrivala svet, vodeći ih na interkontinentalna putovanja preko najveće jugoslovenske agencije „Putnik“. Tu je i upoznala svog supruga, Slobodana Mićića.
Duže od pola veka na putovanjima
On je još od malih nogu bio opčinjen svetom turizma. Već kao dečak imao je priliku da se susreće sa brojnim stranim turistima u Bledu i Opatiji, gde je redovno sa svojom porodicom provodio godišnje odmore. Kasnije je, kao srednjoškolac, odlazio na izlete i divio se poslu turističkog vodiča. Zahvaljujući majci, profesorki nemačkog, znao je i jezike, te ne iznenađuje što je svoj maturski rad na temu „Jugoslavija kao turistička zemlja“ napisao upravo na nemačkom jeziku. Na početku studija, završio je kurs za turističkog vodiča i počeo da vodi svoje prve ture. Paralelno se bavio i glumom u „Ivi Loli Ribaru“, rame uz rame sa Sekom Sablić, Draganom Nikolićem, Zoranom Radmilovićem...
- Posao turističkog vodiča mi je oduzimao mnogo vremena, pa sam često izostajao sa proba. Nakon godinu i po dana, pozvao me je moj reditelj i rekao da treba da se odlučim čime želim da se bavim u životu. Opredelio sam se za turizam i mislim da nisam pogrešio – kazuje naš najpoznatiji globtroter, koji je obišao više od 180 zemalja sveta, a brojne destinacije i po nekoliko puta.
Od „Putnika“ do „KonTikija“
U „Putniku“ je proveo više od 25 godina. Prvo je radio kao samostalni referent, a potom i kao rukovodilac interkontinentalnih putovanja.
- Išli smo autobusom čak do Kaira, preko Libana, Sirije... To su bile božanstvene ture, koje su trajale duže od 20 dana. U Izraelu nas je u junu 1967. godine zadesio rat, ali smo uspeli na vreme da se izvučemo – priseća se Mićić, koji je 1. septembra 1990. godine, u saradnji sa dvojicom prijatelja osnovao turističku agenciju „KonTiki“, tada drugu privatnu turističku firmu u Jugoslaviji.
- „Putnik“ je bio velika agencija, koja je zapošljavala skoro 2.000 ljudi i imala čarter letove za Jadran iz Engleske, Holandije, Amerike... Čak je 90% njegovih prihoda dolazilo od receptivnog turizma, odnosno, dolaska stranaca. Zato se raspadom Jugoslavije, raspadao i „Putnik“. Mi smo onda rešili da osnujemo svoju agenciju i opredelili se za inicijativni turizam, koji nije bio toliko razvijen – pripoveda naš poznati avanturista.
Sa entuzijazmom kroz devedesete
- Već prve godine smo organizovali putovanja za Tajland, Singapur, Indoneziju... Onda kad je, zbog sankcija, bio zatvoren naš aerodrom, mi smo leteli iz Budimpešte, ili smo išli vozom do Turske i Grčke, ili autobusom do Beča, pa na zapad. Sećam se i da smo devedeset i neke godine organizovali masovno krstarenje Volgom i Dnjeprom – otkriva predsednik turističke agencije „KonTiki“, jedinstvene po tome što svoje putnike vodi na sve kontinente i u sve zemlje sveta.
- Znate, ništa nije moglo da nas spreči. Mi smo kao mačke – uvek spremni da se dočekamo na noge. Bilo je u to vreme zaista mnogo entuzijazma, i imali smo jedan veoma dobar kolektiv. Radilo se vrlo savesno i kvalitetno, imali smo dobar proizvod, i zbog toga se „KonTiki“ i uzdigao – nadovezuje se Marija, inače direktorka interkontinentalnih putovanja, zadužena za osmišljavanje turističkih tura.
- U početku sam radila kao vodič, a onda sam nakon bombardovanja 1999. godine počela sama da kreiram interkontinentalne trase. Ta godina je bila prekretnica u mom životu. Prvo sam kupila kompjuter, koji je za mene do tada bio bauk, obučila se za rad na njemu i krenula u avanturu. Bila je to jedna velika promena i hrabar korak. No, s obzirom da sam toliko putovala i imam razvijenu maštu, znala sam šta je najbolje ukomponovati – otkriva naša sagovornica, zahvaljujući kojoj danas „KonTiki“ u svojoj mreži ima više od 120 destinacija, od kojih su našim turistima najdraže zemalje Južne Amerike, Kina, Indija, Tajland...
Putopisne emisije koje volimo
Kao kaleodoskop svih tih putovanja po šarenolikom svetu, proizašla je popularna emisija „Svet na dlanu“, baš kao i istoimeni putopisni časopis. No, sve je počelo jednom radijskom emisijom...
- Još dok sam radio u „Putniku“, pravio sam lepe i popularne radio emisije „Let u svet“. Emitovale su se na Radio Beogradu utorkom u pola pet. Sećam se dobro, pola sata su trajale i počinjale su tako što stjuardesa najavljuje: „Vežite se, slećemo u Rio de Žaneiro“, „slećemo u Dar es Salam“, itd. To su bili moji novinarski počeci. Potom sam kamerom „Super 8“ snimao emisije pod nazivom „Prozor u svet“, koje su se emitovale na „Trećem kanalu“, „Politici“ i „Studiu B“, a radio sam i emisije „Od naših dopisnika“ za TV Novi Sad. Naposletku, usledio je serijal „Svet na dlanu“, čiji scenario piše Marija – podseća Slobodan Mićić.
Idealan spoj
- Glavni krivac za to je moj muž. Jednostavno me je „gurnuo“ u to. Ja sebe nisam nikada videla u nekom televizijskom radu. Međutim, on je rešio da to tako bude. Pisanje scenarija za putopisne emisije zahteva pripremu i ozbiljan istraživački rad o određenoj destinaciji, kako pre, tako i nakon putovanja. Osećam odgovornost za svaku napisanu reč, zato stalno iznova iščitavam tekst i dorađujem ga. Sve je to lepo i zanimljivo, ali iziskuje mnogo vremena – iskrena je gospođa Mićić, dok njen suprug, iako ispred kamere, ima nešto ležerniju ulogu:
- Ja uvek kažem: „Marija piše, a ja sam Džon Vejn“. Pojavim se na licu mesta i improvizujem, uzmem mikrofon i govorim o onome što vidim, bez ikakve pripreme. Ili razgovaram sa ljudima koje srećem u običnom životu, na pijacama, u gradovima... To je sve moja improvizacija u kontaktu sa ljudima, i gledaoci kažu da mi to ide dobro. Tako smo nas dvoje napravili sklop dobre saradnje i zato su naše emisije popularne i gledane. Takođe, mi se trudimo da iz svake zemlje, bila ona bogata ili siromašna, prenesemo samo ono što je lepo, interesantno i očaravajuće, i po tome se razlikujemo od ostalih – tvrdi naš sagovornik, inače počasni konzul Islanda, koji nakon više od pola veka provedenog u turizmu, od čega tačno 25 godina na čelu agencije „KonTiki Travel“, ima samo jednu želju: da njegovi unuci nastave ovu tradiciju.
- Moja ćerka i zet rade sa nama, a imam i unuku od 14 i unuka od 7 godina, i san mi je da i njih zainteresujem za turizam – otkriva Slobodan, dok Marija iz sopstvenog iskustva dodaje: - Treba samo da ih inficiraš tim virusom koji se zove turizam. To je onda neizlečivo!
Autor: Biljana Bosnić
©Turistički Svet
