Ostale kategorije:
Istanbulska Aja Sofija - Velika džamija, jedno je od najveličanstvenijih zdanja u nasleđu čovečanstva sa svojom 1.486 godina dugom istorijom. U poslednjih nekoliko godina u središtu je sveobuhvatnog restauratorskog projekta čiji je cilj očuvanje njenog sjaja za buduće generacije. U sklopu tekućih radova, slavna kupola ovog svetski poznatog zdanja, trenutno prolazi kroz najopsežniji proces ojačavanja i restauracije do sada, sa fokusom na otpornost.
Očuvanje krune Aja Sofije
Aja Sofija, simbol trajnog nasleđa Istanbula, u glavnoj ulozi je jedne od najnovijih konzervatorskih inicijativa Turske, koja već sprovodi brojne restauracije i arheološke iskopine radi očuvanja svoje kulturne baštine. Najveća arhitektonska čuda restaurirana su i ojačana tokom poslednje tri godine. Deo radova je već završen, dok se preostale faze pažljivo nastavljaju.
Trenutno se radovi fokusiraju na kupolu Aja Sofije, kako bi se učinila otpornijom na zemljotrese, a da se pri tome očuva njen originalni oblik. Sve intervencije na centralnoj kupoli izvode se spolja, kako bi se sprečilo oštećenje mozaika na unutrašnjoj površini.
Olovni pokrivači sa spoljašnje strane kupole biće demontirani i po potrebi popravljeni ili zamenjeni novim. Tokom procesa, površina kupole će privremeno biti pokrivena čeličnom konstrukcijom i kvalitetnom zaštitnom ceradom, kako bi se sprečila šteta od vremenskih uslova ili oštećenje mozaika u unutrašnjosti. Pažljivi radovi na kupoli takođe uključuju konzervaciju mozaika na njenoj unutrašnjoj strani. Kako bi se omogućili radovi na mozaicima, biće postavljen čelični platformski sistem oslonjen na četiri stuba visine 43,5 metara unutar samog zdanja. Ova konstrukcija će omogućiti da se verske aktivnosti nastave nesmetano, dok se restauracija kupole obavlja bezbedno i efikasno.
Planirana je i postavka tornja-dizalice visine 41 metar sa dužinom krana od 60 metara na istočnoj strani objekta, radi sigurnog i brzog izvođenja svih radova. Dizalica je posebno dizajnirana za ovu građevinu, omogućavajući bezbedno rotiranje i rad na odgovarajućoj udaljenosti od zdanja. Po završetku radova na kupoli, mozaicima i minaretima, privremeni čelični pokrivač, platforma i toranj-dizalica biće uklonjeni.
Projekat restauracije, koji se sprovodi u nekoliko faza, prethodno je obuhvatio obnovu grobnica sultana Mehmeda III, Selima II i Murata III, kao i Sıbyan Mektebi (osnovne škole) i Muvakkithane (prostora gde su se izračunavala vremena molitve).
Galerijski sprat, koji je ranije bio zatvoren, očišćen je, uređen i ponovo otvoren za posetioce. Tokom ovog procesa, svi objekti unutar kompleksa dokumentovani su u 3D formatu i preneti u digitalno okruženje, čime je stvoren „digitalni blizanac“ Aja Sofije.
Kroz ovaj sveobuhvatni proces restauracije, Aja Sofija – Velika džamija biće očuvana u svom izvornom obliku i sačuvana za buduće generacije.
Aja Sofija: Oda drevnim carstvima Istanbula
Aja Sofija je impresivno zdanje koje je 1985. godine uvršteno na UNESCO-vu listu svetske baštine pod nazivom „Istorijska područja Istanbula“.
Prvobitno je izgrađena kao hrišćanska bazilika pre gotovo 1.500 godina. Poznata kao Crkva Svete Mudrosti, kada je izgrađena bila je najvažnija crkva u hrišćanskom svetu. Tokom Osmanskog carstva, sultan Mehmed II pretvorio je zdanje u džamiju, pokrivši njene zlatne mozaike i freske složenim islamskim motivima i ornamentima. Četiri minareta su kasnije dodata ovom prostranom, kupolastom zdanju.
Dva minareta na zapadnoj strani Aja Sofije naručio je sultan Selim II i poverio njihovu izgradnju glavnom arhitekti Mimar Sinanu. Osim minareta, sultan je naložio Sinanu da restaurira Aja Sofiju, koja je tada pokazivala znake strukturne slabosti.
Tokom izgradnje minareta, Sinan je izveo ključne radove na jačanju objekta, ojačavši ga potpornim stubovima i primenivši mere koje su znatno produžile vek trajanja zdanja. Njegov doprinos bio je presudan za to što je Aja Sofija preživela brojne razorne zemljotrese kroz vekove.
Kancelarija za turizam i kulturu Ambasade Republike Turske
