Početna
»
Naši autori
Porodica Trigano oduvek je smatrala da je druženje velika stvar u životu svake osobe. Na osnovu ove ideje rodio se Klub Mediterane iz koga je danas izrastao potpuno lanac hotela „Mama Shelter“, čiji koncept je kreirao Serž Trigano, u saradnji sa arhitektom Rolanom Kastrom i dizajnerom Filipom Starkom, koji je svojim dizajnom pozvao „urbane“ goste da svrate u hotel i otkriju svet autentične boemije predstavljene na nov način, u narodskoj atmosferi.
Sve je počelo davne 1950. godine kada se francuski hotelijer Žilber Trigano udružio sa Žerarom Blicom i njegovim Klubom Mediterane, iz milošte zvanim „Klub Med“ i iznedrio do tada neviđen koncept koji je zapalio svet. Do tog trenutka, gosti su u hotelima provodili isključivo noć, a ceo dan uglavnom na plaži ili u razgledanju mesta. Žilber Trigano je uveo svojevrsnu formulu: on je gostima ponudio, pre svega, sportsku zabavu. Po dolasku u hotel, gost bi dobio šarenu ogrlicu ili narukvicu koju je platio prema svojim mogućnostima i željama, s kojom se kupao, jedrio, plesao... Novac oko vrata i oko ruke. Sloboda i opuštenost. Tako je hotel postao oaza sporta, razonode i uživanja. Bio je to pravi svetski bum: ovi klubovi rađali su se na Balearima i Tahitiju, u Švajcarskoj i Izraelu, Maroku, Obali Slonovače, na Jadranu i... preporodili su turizam i ekonomiju zemalja.
Gospodin Serž Trigano, sin osnivača, veoma se dobro seća „Kluba Med“ na ostrvu Sveti Marko. - U to vreme imali smo već nekoliko „punktova“, ali je Sveti Marko, prelepo ostrvo okruženo Jadranskim morem bio, mogu vam reći, prototip onoga što smo želeli da pružimo gostima: ukus za sportske aktivnosti i uživanje na vazduhu. Danas se to, naravno, podrazumeva - kazuje Serž Trigano.
Iver ne pada daleko od klade
Njegova nova zamisao je hotel "Mama Shelter" (u prevodu: Utočište kod mame) u dvadesetom kvartu Pariza. To je narodski kvart: zanatlije, radnici, piljarnice koje su odavno nestale u centru Pariza, lokalni bistroi u kojima se još uvek zapali po neka cigareta... Slično beogradskoj Čuburi koju upravo okupiraju novodošli... Šta je Trigano želeo da poruči gostu ovog hotela?
- Ovo je narodski kvart. Ovde se porodice još uvek drže tradicionalnih nedeljnih ručkova. Mi smo i to isto ponudili gostima. Sede na klupama za velikim porodičnim drvenim stolovima. Na čelu sofre nalazi se fotelja sa ogromnim naslonom - mesto za Mamu koja „predsedava“ porodicom. U isto vreme, arhitekta Filip Stark je svojim dizajnom pozvao „urbane“ goste da svrate u hotel i otkriju svet autentične boemije predstavljene na nov način, u narodskoj atmosferi. U ovom hotelu vlada jedna vrsta demokratije novih internacionalnih putnika, onih koji ne priznaju društvenu podelu na klase, kao ni državne granice - objašnjava gospodin Trigano, dok njegova dva sina užurbano špartaju oko nas, kontrolišući svoje buduće nasledstvo.
Koliko je trajalo osmišljavanje koncepta „Mama Shelter“?
- Još 2001. godine arhitekta Rolan Kastro, poznat po svom dizajnu Muzeja komičnih stripova u Angulemu, i ja, razmišljali smo kakav bi mogao da bude hotel koji bi se po svemu razlikovao od drugih, a opet zadovoljavao sve potrebe jednog gosta. Kako je on zagovornik prigradskog života i protivnik urbanističkog aparthejda, bilo nam je odmah jasno u kom delu Pariza treba da tragamo za prostorom. Pridružio nam se biznismen Siril Aujzerat, koji sebe smatra „filozofom“. Danas Trigano i Kastro tvrde da su pronašli nove granice putovanja: urbanizam omogućava jači turizam.
Nevelika, jednostavna fasada i skroman ulaz ničim ne ukazuju da se u zgradi koja se proteže duboko u teren, nalazi trendi mesto u Parizu. U blizini je groblja Perlašez na kome počivaju pisci Balzak, Oskar Vajld... slikar Modiljani...i, naravno, pevač Džim Morison. Hotel je podignut na mestu velike garaže, odmah pored stare železničke pruge, koja ne radi još od 1930. godine. Dužinom celog prizemlja smešten je restoran na otvorenom. Pogled gosta gubi se u neuobičajenoj panorami neupotrebljenih šina, zaraslih u travu i žbunje.
Sto za šest ičubaka
Recepcija je u sivim tonovima. Na tavanici bezbroj grafita. Tik iznad recepcije ugledala sam stihove čuvene pesme Žak Ditrona: „Pet je sati/Pariz se budi/Pet je sati/Ne mogu da spavam“. U dnu konferencijski sto sa dva kompjutera. Pored njega fotelje koje izgledaju kao da ih je neki drvodelja iz gvozdenog doba izdeljao svojom sekirom - dizajn Filipa Starka.
Razgovarati sa ovim dizajnerom je skoro nemoguće. Ali, upornost se isplati, pa makar uspela da dobijem samo nekoliko rečenica: "Moj enterijer ukazuje na nov pravac u hotelijerstvu: konvencionalne ideje o usluzi i izobilju su nevažne u svetu novih komunikacija. Treba se samo osvrnuti i ideje padaju kao kruške!“
Kruške ili ne, mislim da je hotel „Mama Shelter“ toliko popularan zahvaljujući kretivnim idejama Triganou i „ludom“ dizajnu Starka. U ogromnom prostoru sa sadržajem za doručak, ručak, internetskim kutkom, kuhinjom, barom... razbacane su obične školske klupe na kojima su decenijama sedeli đaci iz cele Evrope. Stolice su, naravno, male. U zbrci raznih oblika vide se i udobne, potpuno jednostavne, čak neinteresantne fotelje; između njih metalne, ovog puta nov dizajn, takođe - male! A onda – stolovi za šest.
- Nekada su porodice sedele za stolom sa četiri mesta - objašnjava gospodin Trigano. - Bile su odvojene od drugih istih porodica. Uveo sam stolove sa šest mesta (kasnije i osam mesta), jer su tu mogli da sede i „stranci“ i tako bi započeo razgovor, druženje. Druženje je naš moto.
Hrana je jednostavna ali ipak, kreirao je poznati kuvar Gi Savoa. Među stolovima, stolicama, foteljama u lobiju nalazi se sto za fudbal za 8 igrača, Starkov hobi napravljen specijalno za goste.
Stakleni zid, okrenut ka terasi i zaboravljenoj železničkoj pruzi, dug 55 metara, nosi zavesu na kojoj je štampano nekoliko stotina lica žena, muškaraca, dece, lokalaca iz okolnog kvarta. U zajedničkom prostoru poređane su staklene vitrine u kojima se nalaze obroci koje gosti mogu da „posećuju“ 24/24 sata i izabran obrok ponesu u svoje sobe. Za klince iste vitrine ali pune slatkiša. Lampe su okačene u ptičjim kavezima.
„Mislite!“ - dovikuje Stark
Svi podovi na spratovima obloženi su sivim materijalom. Ispred vrata soba opet štampane poruke. Ispred jedne piše: All you need is love! Na svakom podestu, preko puta liftova, nalazi se ogromno četvrtasto ogledalo, ovlaš naslonjeno na zid. Na njega se svaki dan upi suje dnevni meni, a dodaje se i poziv na eventualni događaj u hotelu kao što je gostovanje važnog didžeja ili nastup neke nove moderne muzičke grupe. Osoblje upotrebljava chinagraph olovke da napiše poruke i na ogledalima u dva lifta, na francuskom i engleskom, u kojima nas podseća da samo ljudi i delfini uživaju u seksu...
Hotel ima 172 sobe. Male, jednostavne, sive boje, nose nazive: Mama Lux, mama Delux, mama Terasa, mama Apartman. NEMA sobne usluge.
Ali u njima ima sve, uključujući i tišinu, super udoban krevet, besprekornu elektroniku, iMac sa ekranom od 24 inča. Tamni zidovi, siva tavanica-čovek bi pomislio da je u podrumskoj prostoriji. Ali, Stark je upravo želeo ovakav efekat i zato nije postavio osvetljenje iznad glave gosta. Lampe na noćnim stočićima su fluorescentne cevi prekrivene maskama Čubake iz filma „Ratovi zvezda“. Umesto ormana, otvorene police (mada mi se čini da nisu dovoljno duboke da se smesti kofer!). Zauzvrat, kupatila su bela i svetla. Obložena su belim pločicama sa izrazitim crnim fugama, čak su i vrata u istom tonu tako da gost ponekad ne može da ih nađe, odnosno da prepozna gde je ulaz u toalet - mala dizajnerska šala. „Mislite!“ - dovikuje Stark.
Osoblje, koje maestralno vodi čuveni recepcionar Žan-Klod Elger, koji je 35 godina radio u hotelu „Žorž V“(danas Four Seasons), nosi farmerke, bele košulje i preko njih specijalnim velikim šnalama zategnute crne, reklo bi se, kecelje.
Znalci se slažu da hotel pripada tipu butik hotela sa svojim doteranim, diskretnim oblicima, što ukazuje na nov tip-LOFT hotel. Pored „Mama Shelter“ u Parizu, porodica Trigano otvorila je nove „Mame“ u Lionu, Marseju, Bordou, Los Anđelesu, Istambulu, Riju, a uskoro se najnovija „Mama“ očekuje u Pragu.
Tekst je objavljen u časopisu Turistički Svet, broj 83.
