Difuzni hoteli – za moderne nomade

Ideja i naziv “difuzni hotel”  (na engl. Scattered hotel, na ital. albergo diffuso), nastala je osamdesetih godina na prostoru Italije. Ideja je proizašla iz potrebe oživljavanja malih, starih, delimično napuštenih seoskih naselja, od kojih su mnoga u sebi čuvala vidljive tragove kulturne baštine. Osnovni korak je bio da se brojčano osiromašenim naseljima organizuje pomoć oko zajedničke prezentacije, razvoja ideja, promocije, prodaje i prijema gostiju. Tako su prvo nastale zajedničke recepcije, dežurstva, a zatim promocija i sve ostale funkcije. Ideja difuznih hotela u Italiji je veoma razvijena i postala je prepoznatljiv brend na turističkom tržištu. Danas funkcioniše oko 40-tak difuznih hotela u 13 italijanskih regija, koji su okupljeni u asocijaciju kojom se podržavaju sve aktivnosti, planovi i razvoj ovog koncepta. Ovakvu ideju koja nosi snagu podsticaja odgovornog lokalnog razvoja kroz turizam podržale su i Ujedinjene nacije kao sjajan model lokalnog odgovornog održivog razvoja.

Turizam ili putovanja su danas masovna pojava. Kao i u svakoj masi, tako i u turističkoj, postoje veoma različiti ljudi koji deo svog života, godine, nekog vremena žele da provedu van svog mesta boravka. Različitih po svemu. Ali za ovo posmatranje je bitno da ljudi koji putuju jesu različiti po svojim očekivanjima i načinima ispunjenja tih očekivanja. Osvrnućemo se samo na one koji svoj izlazak iz svakodnevice žele da ostvare u prostorima koji nude mir, prirodu, neku toplinu, dubinu, kontakte sa ljudima i sa bezbroj sitnih malih stvari koje ih podsećaju na detinjstvo, na priče iz bakinog krila ili na slike iz spomenara. Prepoznajemo – to jesu ruralni prostori. Prostori kojih ima u celom svetu i koji su, stagnirajući ili razvijajući, prostori u kojima ljudi žive tradicionalnije, drugačije i najčešće sa primesama starih navika, običaja, u kojima su se očuvali tragovi prošlih vremena. Boravak u selima, među ljudima, životinjama, uz očuvanu prirodu i ruralne ambijentalne prostore, postaje sve masovniji. Znamo i zašto. Čoveku iz užurbanih i haotičnih gradskih sredina treba resetovanje, treba čišćenje i pražnjenje, a onda punjenje nekim mirom, toplinom, dodirom ljudske ruke, samoangažovanjem, udisanjem čari prirode, učenjem ili podsećanjem na izvornu muziku, pokrete, igre, stvaralaštvo. Tim tragačima je ponuđen odgovor.

Ruralni prostori sve više nude smeštaj, hranu, aktivnosti u prirodi, opuštanje ili radno naprezanje, mirise i zvuke. Svuda po svetu, a i kod nas u Srbiji, sve je više domaćinstava na selima koja adaptiraju svoje objekte, uređuju ih, prilagođavaju za boravak gostiju. To prilagođavanje je nekada uspešno, nekada pogrešno, ali je za svako poštovanje napor da očekivanim gostima pruže ono što imaju. Da li baš uvek znaju šta je to vredno što imaju, pitanje je. Uostalom, i ljudi su sa svojim zahtevima različiti. No, ostavimo to.

Na tržištu ponude i tražnje susreću se ljudi koji žele doživljaj seoskog prostora i ljudi koji im sa tih prostora nude ono što smatraju da je vredno i na način koji smatraju da je dobar. No u tom susretanju i ispunjavanju želja “uvek zahtevnim gostima” domaćini nailaze na razne poteškoće. Obuzeti svojim osnovnim poslovima, ljudi iz ruralnih prostora teško uspevaju da zadovolje sve zahteve očekivanih gostiju. Počesto nisu ni edukovani da to sve znaju i umeju, niti mogu tako mali, pojedinačno da prate sva dešavanja neophodna da se ponudi prilagođeno očekivanje.

Dileme
Da sumiramo bar neke poteškoće ili dileme sa kojima se susreću domaćini, ponuđači seoskog užitka, gostima:

- Smeštaj gostiju u objektu zajedno sa seoskim domaćinom u autentičnom ambijentu najčešće bi podrazumevalo da se objekat i gazdinstvo što manje podvrgnu promeni i osavremenjavanju.

- Ukoliko gost očekuje domaću hranu, gostoprimstvo domaćina – situacija dovodi u dilemu domaćina da li da se bavi turizmom ili nekim seoskim poslom (ratarstvom, stočarstvom i sl.), što otežava posao ili smanjenje prihoda od osnovnog zanimanja.

- Uključivanje cele porodice je takođe opcija, kada bi se među članovima porodice podelili poslovi. No tu je najčešće problem što su porodična domaćinstva stara ili dvočlana, dok su mladi najčešće otišli iz sela.

- Savremeni nastup na tržištu zahteva od ponuđača stalno prisustvo u sve zahtevnijim medijima, socijalnim mrežama sa kontinuiranim osveživanjem informacija, što zahteva od domaćina i savremena znanja ali i dovoljno vremena za te poslove.

- I ne manje zapaženo i značajno je i to što posetioci i gosti u ruralnim prostorima traže aktivan, zanimljiv odmor. Iako im je mir, prirodni ambijent, tišina i gostoprimstvo glavni motiv dolaska, gosti uglavnom već nakon 2-3 dana očekuju da budu animirani najrazličitijim aktivnostima kako bi popunili svoj doživljaj, a za to su potrebni novi ljudi i nova umeća, koja se mogu ostvariti i povezivanjem sa komšijama.

- I na kraju, mada skoro i najvažnije je da je izlazak na tržište pojedinačnih domaćinstava veliki rizik gubljenja u moru ponuda mnogo agresivnijih i jačih ponuđača. Snaga ruralnih pro stora je u sinergiji kulturnih, istorijskih, prirodnih vrednosti i umeća ljudi sa šireg prostora, a ne samo iz jednog domaćinstva.

Nemamo dilemu da li treba ili ne razvijati turizam u ruralnim prostorima. Svakako da treba, ali čini se da je potreban podsticaj. Gotovo sigurno je da, sem dobrih i korisnih edukacija, i male i nedovoljne finansijske pomoći, domaćinima u ruralnim prostorima treba organizacione pomoći. Treba olakšati odvijanje funkcija koje su im daleke i koje ih odvlače od obavljanja svih ostalih aktivnosti zbog kojih su tamo i zbog kojih gosti dolaze. Takođe, treba rešavati problem razdvojenosti, usitnjenosti i time nedovoljne konkurentnosti u odnosu na veće sisteme koji se pojavljuju na tržištu. Postoji jedna ideja, jedan način koji funkcioniše, sada već u više zemalja više godina i koji daje dobre rezultate. To su difuzni hoteli, ili difuzni smeštaj u ruralnim prostorima.

Suština i prednost difuznih hotela
Ideja i naziv “difuzni hotel” (na engl. Scattered hotel, na ital. albergo diffuso), nastala je osamdesetih godina na prostoru Italije. Ideja je proizašla iz potrebe oživljavanja malih, starih, delimično napuštenih seoskih naselja, od kojih su mnoga u sebi čuvala vidljive tragove kulturne baštine. Osnovni korak je bio da se brojčano osiromašenim naseljima organizuje pomoć oko zajedničke prezentacije, razvoja ideja, promocije, prodaje i prijema gostiju. Tako su prvo nastale zajedničke recepcije, dežurstva, a zatim promocija i sve ostale funkcije. Ideja difuznih hotela u Italiji je veoma razvijena i postala je prepoznatljiv brend na turističkom tržištu (www.albergodiffuso. com). Danas u Italiji funkcioniše oko 40-tak difuznih hotela u 13 italijanskih regija, koji su okupljeni u asocijaciju kojom se podržavaju sve aktivnosti i planovi i razvoj ovog koncepta (www.responsalliance.eu/rplearn/?page_id=301). Ovakvu ideju koja nosi snagu podsticaja odgovornog lokalnog razvoja kroz turizam podržale su i Ujedinjene nacije (www.stratech.it/uploads/AlbergoDiffusoENG.pdf). To je sjajan model lokalnog odgovornog održivog razvoja.

Iskustvo vredno pokušaja primene
Aberobelo je danas i pod zaštitom Unesco-a i veoma razvijen i možda bi neko rekao nije najbolji primer za primenu u našim prostorima. Ali ne bih tako rekla. Odlična ideja, čitav niz prednosti i rezultati koji se ostvaruju treba da ohrabre. Prateći razvoj ovog koncepta naišla sam divne primere i u drugim zemljama. Nama susedna Hrvatska koja je svojim master planom zacrtala razvoj turizma na celoj teritoriji, već uveliko takođe podržava ovakve hotele. Primera ima dosta, ali i mera koje država Hrvatska preduzima već više godina i koji daju vidne rezultate: promene u master planu, promene u kategorizaciji smeštajnih objekata u kojoj su se našli i difuzni hoteli, kao i promene u poslovanju podstiču dalje povezivanje lokalnih inicijativa. Pravila funkcionisanja se svakako prilagođavaju lokalnim uslovima.

Sigurna sam da bi tako nešto bilo veoma poželjno i u našim uslovima. Brojna sela, sada već u celoj zemlji ulažu napore za razvoj i ponudu ruralnog prostora. Domaćini se i dalje suočavaju sa nedovoljnom podrškom. Svim tim inicijativama bi sigurno bilo od koristi povezivanje i zajedničko obavljanje operativnih funkcija promocije, prodaje i prijema gostiju. Takođe bi se povezivanje u difuzne hotele, postigla sinergija i veća vidljivost ponude.

Primer Alberobelo ili lično iskustvo
Tada ne znajući da postoji pojam i sistem organizacije difuznih hotela, preko interneta sam pronašla divno, očaravajuće slikovito mesto Alberobelo, kao cilj majskog putovanja. Izabrala sam jedan objekat – truli, udaljen od centra mesta, sa željom da boravim u tradicionalnoj kući, u kakvim su živeli nekadašnji stanovnici Apulije, gradeći tehnikom suvog slaganja kamena, kako bi kuće, pod najezdom nepoželjnih grupa, ili državne kontrole, mogli da pomere na drugo mesto. U centar Alberobela smo lako došli i pronašli adresu recepcije. Na samom trgu, na zavijutku, omanja prostorija sa jednim pisaćim stolom, ormarom sa divnim ručno rađenim suvenirima i policama sa domaćim proizvodima. Pamtim srdačan osmeh mladića koji je, davši nam kartu mesta, ključ za naš truli i dobru volju da nam se nađe za šta god želimo, objasnio kako da dođemo do 5km udaljenog trulija. Ništa tada nisam razumela i pomalo bila razočarana izborom smeštaja. Brzo su se raspršile strepnje. Grupu trulija smo lako našli, otključali našu kućicu u kojoj nas je čekao zadivljujući ambijent malene kuće sa svim što je potrebno unutra. U ruci smo imali bonove za večeru. Mogli smo da biramo jedan od nekoliko lokalnih restorana. Za tri dana boravka isprobali smo sve. U svakom nas je čekala domaća hrana za dorućak ili večeru i velika polica sa domaćim proizvodima svih domaćinstava koja su u sklopu difuznog hotela. Shvatila sam i osetila brzo snagu ideje. Jedan mladić koji obavlja sve oko promocije i recepcije. Povezanost domaćina u pružanju usluga sa lokalnim ukusom. Posle tri dana provedena lutajući putevima ukrašenim rascvetalim bulkama po preporuci domaćina, i lutajući ulicama Alberobela, ulazeći u kuće domaćina koji su nas pozivali da im se pridružimo u pijenju vina, napunila sam dušu više nego što sam i mogla zamisliti. Vratili smo ključ na recepciju i, uz mahanje onog istog mladića, napustili Alberobelo, zadivljeni jednostavnošću organizacije boravka gostiju.

Primer sela Vrmdže
Vrmdža je već poznato selo smešteno podno Rtnja i možda jedan od primera koji pokazuje da lokalne inicijative imaju rezultate. Domaćini se povezuju, kombinuju svoje usluge, edukuju se, međusobno preporučuju. A rezultati su divni, vidljivi, ponuda sve raznovrsnija I kvalitetnija. No, boraveći tamo, iz razgovora sa domaćinima i posmatranjem procesa, uvidela sam da bi jedno zajedničko povezivanje i drugih funkcija još više olakšalo poslovanje, ali i doprinelo prepoznatljivosti kod potencijalnih turista. Zajednička recepcija u, recimo vrlo lepoj, a napuštenoj i oronuloj staroj školi uz kompleks divne crkve koja ima svoju istoriju, sa ponudom svih lokalnih proizvoda kojih ima sve više, pa zajednički sajt, objedinjena ponuda, usklađene cene i postupci rezervacija, zajednička promocija, pa i realizacija boravka sve brojnijih gostiju samo bi doprinelo da jedno selo koje se odavno probudilo može da pređe iz faze dečijih bolesti u fazu snage mladosti.

Ovaj oblik organizacije bi doprineo održavanju i unapređenju lokalne kulture i lokalnih prirodnih i kulturnih vrednosti koje prevazilaze lokalni nivo. Doprinelo bi smanjenju operativnih troškova organizacije poslovanja i ujednačavanju stila prezentacije.

Vrmdža već danas nudi raznovrsnu ponudu smeštaja i ishrane u nekoliko domaćinstava, vrlo zanimljivu kulturnu i prirodnu baštinu. Vrmdža ima svoju priču, ali i mlade ljude koji su svoj život isplanirali da ostvaruju baš tu u autentičnom, očuvanom prirodnom i kulturnom ambijentu i da svoja znanja i veštine svesrdno pružaju gostima. Malo dobre organizacije, još malo povezivanja i sinegije donelo bi olakšanje ponuđačima usluga, a verujem i veći broj zadovoljnih gostiju.