Kažu da se skijanje rodilo upravo u švajcarskom mestu Sent moric gde sunce neprestano sija 300 dana u godini, a visina snega dostiže stalnih 40 cm. Otud tvrdnja da ovo mesto ima „šampanjsku klimu“. U njemu je najpoznatiji hotel Badrut Palata – mesto gde se sreću stari pastoralni svet i novi glamur.
U vreme kada je devojčica Hajdi veselo trčala preko poljana posutih šarenim cvećem, sredinom 19. veka, hotelijer Johan Badrut otvorio je u Sent Moricu prihvatilište sa 12 soba. Bila je to mala drvena građevina, utonula u netaknutu prirodu kantona Graubinden, kojoj je mnogo godina kasnije dodata kula s krovom zašiljenim kao šešir bajkopisca Andersena ili zelena kapa švajcarskog seljaka.
Od opklade do palate
Vreme je teklo mirno i sporo. Hotel su posećivali ljubitelji divljih predela Švajcarske, zaštićenih od najezde neprijatelja, turista i lovokradica. Govorio se stari jezik sličan rumunskom – romanš, danas četvrti zvanični jezik Švajcarske konfederacije. Priča kaže da se Johan Badrut opkladio s četvoricom engleskih turista da će, ukoliko sledeće godine ponovo dođu u Sent Moric, šetati golih ruku i uživati u toplom suncu. Ukoliko izgubi opkladu – platiće im boravak i putne troškove. Ukoliko dobije – oni treba da ostanu do proleća. Badrut je dobio opkladu, a četvoro turista, oduševljeno boravkom, proširilo je priču o malom selu u Alpima koje je preko cele zime osunčano.
Pet generacija kasnije, od kućice koja je odgovarala Hajdinoj jednostavnosti, Badrut Palata je postala najluksuzniji i najekskluzivniji hotel u gradu, prvo mesto u koji je uvedena električna struja u Švajcarskoj. Oko 200 soba i apartmana, mešavina su mnogih arhitektonskih stilova i zato odgovaraju svim ukusima, bilo da neko voli šik eleganciju ili rustičan ugođaj: pokriveni bazen, bar - restorani, zdravstveni centar, tržni centar pod arkadama, podzemna garaža. Najzad, 1990. godine, obnovljena je famozna kula, uvećane njene dimenzije, koja je odmah vratila hotelu i okolini atmosferu stare švajcarske pastorale. Osećaj topline i prisnosti koji je devojčica Hajdi toliko volela, ostao je do danas.
Vašar taštine
Posle ludog skijanja na nekom od šest skijaških kompleksa sa ukupno 400 kilometara staza, gost se vraća u prostor koji se smatra „velikom dnevnom sobom Sent Morica“: Veliki Hol hotela je mešavina mavarskog, gotskog i klasičnog arhitektonskog izraza. Dok sedite après ski ispred jednog od dva ogromna starinska mermerna kamina, pored vas prolaze ili sede glumci Hju Grant, Robert de Niro, Elizabet Harli ili manekenka Eva Hercigova.
Veliki Hol je mesto gde bogati biznismeni, slavni glumci i plemstvo pokazuju svoje bogatstvo. Nemojte se iznenaditi ako ove godine svrati engleski princ Čarls, koji sa svojom Kamilom tradicionalno provodi zimu u obližnjem Klostersu. Karolina od Monaka, u neizbežnom Šanelu, zasigurno dolazi na čašicu vruće rakije u Veliki Hol.
Bon appétit!
Kada se predveče prošetaju krzna i nakit, i gost ogladni, on po zahtevima hotela obučen u večernje odelo ili elegantnu haljinu, odlazi u Nobu restoran koji je davno otvorio lično Nobuyuki Matsuhisa. Između zidova presvučenih svilenim tapetima tamno-crvenkaste boje, stubova i tavanice prekrivene vitražom à la Munk stil, na elegantno postavljenim stolovima počinje uživanje u hrani poznatoj širom sveta. U ovom restoranu kuhinja je mešavina japanske i peruvijanske hrane. U njemu su se hranili princ Aleksandar i princeza Barbara od Jugoslavije, pre njih njegova majka Aleksandra i baka Velika, vojvotkinja Aurora di San Donato, prinčevi od Lihtenštajna – braća princeze Barbare.
„Celu mladost smo proveli zimujući u Sent Moricu. Stanovali smo u Badrutu i bili pravi mali đavoli,“ kaže princeza Barbara. „Napravili bismo velike grudve i ubacili ih u pancirke koje su tada bile od kože. Nesrećni gosti čekali su po tri dana da se čizme osuše!“
Princeza Dijana od Firstenberga, poznata modna kreatorka, kaže da je Johanov unuk Andrea Badrut umeo s plemstvom. „Bila sam bez dinara, ali i dalje gost u Badrutu. Njegova politika je omogućavala poznatima i siromašnijem plemstvu da odsednu u hotelu, iako nisu mogli u tom trenutku da plate. Mi smo bili ličnosti koje su privukle Aristotela Onazisa, a za hotel je to bila velika nagrada!“
Možete da birate hranu u restoranu IGNIV s jednom Mišelin zvezdicom, ili u rustičnom VIP „Chesa Vegila“. Ukoliko niste dogovorili neki drugi izlazak, možete izabrati jedan od sedam restorana Badrut Palate, ili Renaissance Bar, Bar Carigiet, Polo Bar, kao i dva kluba, Privatni klubi Korvilja ski klub. Svakako je najzanimljiviji King’s Club sa kasetiranom tavanicom. Zatim, odlazak u diskoteku sa mavarsko-vizantijskim enterijerom. Važan podatak: ovde možete naručiti bocu bordoa starog dvesta godina! O ceni nije uputno raspravljati…
Hičkokov apartman
Tako umorni, gosti odlaze u svoje sobe ili apartmane, skidaju svoj basnoslovni nakit kupljen na aukciji kod Kristija, koja se tradicionalno održava u januaru, ili u Kartijeovoj ili Van Klifovoj radnjici u gradu. Nijedna soba nije ista. Prekrivači i posteljina su napravljeni od čiste svile, fotelje i sofe su presvučene kožom mekom kao duša. Zanimljiva je soba broj 501, danas apartman „Alfred Hičkok“, imenovana u čast režisera koji je bio verni gost hotela. Jedan od najlepših apartmana na svetu prema „Elite Traveler“ magazinu, pored ogromne spavaće sobe i salona, ima nekoliko kupatila od mermera iz Karare, i nekoliko spavaćih soba namenjenih vašim prijateljima. Smešten na vrhu hotela, kao u nekom gnezdu, apartman omogućava da se osećate kao na oblaku koji lebdi iznad jezera. Još veći apartman, od čak 250 kvm, „Hans Badrut“ nalazi se na spratu Bel Etage.
Ako vas mrzi da se šetate uskim i ušuškanim uličicama ovog najpoznatijeg ski centra na svetu, da otpozdravljate šetačima, među kojima se može sresti Madona, Roman Abramovič i mnogi drugi, smestite se u ličnu biblioteku napravljenu od plemenitog drveta u karakterističnom švajcarskom stilu. Ili, jednostavno, svirajte klavir u svojoj dnevnoj sobi ili uživajte u umetničkoj slici „Madona“ slikara Rafaela, ili, pak, idite u Veliki Hol, poručite čašu kirša i uživajte gledajući kako se troši novac, znajući da sedite u hotelu koji je mnogo puta proglašen najboljim evropskim skijaškim odmaralištem na svetu.
Tekst je objavljen u časopisu Turistički Svet, broj 85.