Hotel Gramercy Park, Njujork - Lepota hotelskog življenja

Jan Šreger, otac slavne njujorške diskoteke „Studio 54“, danas bezuslovno jedan od najpoštovanijih preduzetnika u Americi, ponudio je njujorku izuzetan prostor - „Hotel Gramercy park”.

Davne 1984. godine Jan Šreger je osmislio nov hotelski koncept: butik hotele čija je osnovna odlika – nepripadanje nijednom velikom hotelskom lancu. Njegova filozofija hotela je “jeftini šik”, “druženje u foajeu”, “hotel kao pozorište”, “urbani hotel i spa” i “dom daleko od doma.” Godine 2001. on i umetnik Džulijan Šnabel prionuli su da naprave nešto do tada neviđeno. Kada se udruže ovakva dva maga, onda projekat koji rade dobije auru umetnosti, tajnovitosti i zaštićenosti. Bogate boje i brojni umetnički predmeti, zajedno s nameštajem specijalno napravljenim za hotel, iznedrili su ekstravagantnu eleganciju u kojoj danas uživaju novi boemi. Ipak, zadržali su legat boemskog života iz vremena pre Drugog svetskog rata.

"The Block Beautiful"

Osamnaest spratova zidanih od cigli i indijanskog krečnjaka, vrata od bronze. U foajeu mešavina nadrealističkih modernih komada i starog seljačkog nameštaja. Šest i po metara visoku tavanicu drže stubovi izrađeni od kiparisa. Zidovi tople sive boje, na podu crno-bele polirane marokanske ploče. Kamin, visok 3,5 metara od krečnjaka sa čeličnim okovima, delo je samog Šnabela. Na prozorima rukom vezene ljubičaste draperije, a sa tavanice visi ogroman venecijanski luster u stilu italijanskog dizajna XV veka. Tepih je rukom rađen u prestižnoj francuskoj fabrici Obison u stilu tepiha iz XIV veka – dizajn Šnabel. Recepcija je napravljena u bronzi, gosti sede za bronzanim kafe stolovima, sa bronzanim resama – opet Šnabel. Slike na zidovima iz XX veka: Saj Tvombli, Endi Vorhol, Žan-Mišel Baskija, Demijen Herst, Ričard Prins. Šta bi neki muzeji moderne umetnosti dali da imaju ovakvu kolekciju?!

Inspiracija za 185 soba nađena je u renesansnim bojama slikara Rafaela. Svaka soba je različita. Svaka ima sopstvenu paletu čime se dobija utisak privatne rezidencije. Stolovi ručno presvučeni kožom, takođe rukom rađene tapiserije za stolice; sofe presvučene svilenim somotom uveženim iz Španije, ekskluzivno za hotel dizajnirani stolica i otoman „Smoke“ Martena Basa, tamno-roze draperije i lampa pored kreveta – naravno, Šnabel. Zidovi i tavanice su obrubljeni tamnim gredama, nađenim u starim ambarima. Svaka soba ima jedinstveni „kabinet za piće“ izrađen od engleskog mahagonija. Na zidovima soba više od 130 fotografija izabranih iz Magnum arhive, čuvene foto agencije. Kolekcija koju vodi kustos Lesli Simić uključuje fotografije Anri Kartije-Besona, Brusa Dejvidsona, Eliota Ervita, Jozefa Kudelke, Džima Golberga, Paola Pelegrina, Aleksa Majolija i mnogih drugih.

Zeleno i roze

Sedam specijalnih apartmana praktično su luksuzne rezidencije. Nameštaj i antikviteti sa svih strana sveta, uklopljeni razni periodi... Zidovi u penthausu izvedeni su u 600 godina staroj tehnici, tavanice presvučene mahagonijem, zadržan je originalni kamin koji je projektovao arhitekta Stenford Rajt. Kažu da danas pevačica Kristina Agilera često dovodi celu svoju porodicu, a Džulija Roberts, kada boravi u Njujorku, odseda u jednom od ovih apartmana.

Mnogi se slažu da su „Rose Bar“ i „Jade Bar“ dva najoriginalnija i najuzbudljivija javna mesta u Njujorku. „Jade Bar“ u jarko zelenoj boji sa crnim pločicama na podu uveženim iz Maroka i zidovima boje žada – u harmoniji je s foajeom. Ostatak prostora je u paleti Vermerovih skica. Venecijanski luster i tamno plave klupe, orahovi stolovi i barske stolice od bronze, delo su Džulijena Šnabela, kao i ogromna japanska slika „No. 3, 2005“.

“Prestiž, šta ćete!”

Jan Šreger je otvorio „Klub na terasi“, intimnu verziju foajea. “Želeo sam da napravim novu vrstu javnog mesta, privatni foaje pod nebom, kao kontra ideji javnog foajea u prizemlju – neku vrstu kantri kluba u gradu.”

Ovde se (isključivo) gosti hotela okupljaju, zabavljaju i uživaju u potpunoj diskreciji. U „Klub na terasi“ stiže se specijalnim liftom sa posebnim ključem. „Ovakvo druženje u foajeu nema nijedan hotel na svetu,“ tvrdi Šreger. „Klub je mešavina londonskog muškog kluba i atmosfere bečkog kafea.“

Upotrebljavajući renesansnu paletu boja Džulijana Šnabela, nameštaj – specijalno rađen za hotel, postavljen je tako da „talasa kroz prostor“. Slike na zidovima se povremeno menjaju, kako bi ljubitelji umetnosti uživali u najmodernijim delima na svetu.