U toku prošlog veka gradski hoteli postaju boravišta umetnika ili boema koji su u njima živeli, ali i radili. Tako restorani i foajei ovih zdanja postaju i mesta stalnog okupljanja, ali i centri dešavanja. Danas, odsedanje u gradskim hotelima postaje stvar društvenog etiketiranja i pokazivanje ličnog i socijalnog statusa.
U daljoj prošlosti, pa sve do početka, ili čak polovine prošlog veka, hoteli i gostionice sa prenoćištima u gradskim sredinama nalazili su se uz glavne puteve i saobraćajne pravce, drumove ili železnice, i pružali uslugu koja se svodila na prenoćište ili osveženje i obrok, kao i odmor u toku putovanja. U toku prošlog veka gradski hoteli postaju domovi, boravišta umetnika ili boema koji su u njima živeli, ali i radili. Tako restorani i foajei ovih zdanja postaju i mesta stalnog okupljanja, ali i centri dešavanja. Danas, odsedanje u gradskim hotelima postaje stvar društvenog etiketiranja i pokazivanje ličnog i socijalnog statusa. Hoteli su i dalje određeni centri dešavanja, uz unapređene “stare” ali i mnoge nove sadržaje – restorane, VIP lože, fitness i wellness centre, te “event” centre.
U odnosu na samu sredinu u kojoj se nalaze ili grade, ali i u odnosu na ciljnu grupu klijenata, postoji mnogo tipova gradskih hotela: od veoma luksuznih objekata do budget varijanti, od bezličnih i sterilnih, preko klasičnih do boutique hotela. Svaki od ovih tipova gradskih hotela može biti jednako uspešan i zanimljiv, kako hotelijerima, tako i dizajnerima i arhitektama.
U arhitektonskom i urbanističkom smislu, tipologija je nešto svedenija: hotelski objekat može biti klasičan, blokovski – interpolovan ili ugaoni, ili slobodnostojeći. Srazmerno veličini i složenosti sadržaja, svaki gradski hotel je u funkcionalnom, oblikovnom i dizajnerskom smislu pravi izazov u projektovanju. Svakako, ovi hoteli su deo gradskog jezgra i doprinose životu gradskog tkiva i tako ih treba posmatrati, bez obzira da li je to mali, intimni hotel ili velelepni neboder.
Dobro isplaniran objekat
U funkcionalnom smislu, bitno je dobro isplanirati objekat. Prvo je važno odvajanje smeštajnog dela od manje privatnih sadržaja i servisnog dela, zbog intime i mira gostiju. Organizacija soba, u odnosu na pristup, pogled i kvalitet okruženja, sledeći je bitan korak. U gusto izgrađenim i saobraćajno zagušenim gradskim sredinama uvek se javlja problem organizacije i pristupačnosti tehničkog i servisnog dela objekta – dostava hrane, opreme, čistog veša, kao i evakuacija otpada.
Izazov za rešavanje i organizaciju objekata gradskih hotela jeste i organizacija i smeštanje parkinga ili garaža. Najčešća situacija jeste formiranje podzemnih garaža, u skladu sa normativima koje određuje kategorizacija hotela, ali i lokalni propisi vezani za stacionarni saobraćaj. Ovaj deo hotela može biti zanimljiv hotelskom menadžmentu kao dodatan izvor profita. Sa adekvatnim elektronskim sistemima naplate, garažni prostor može se ponuditi široj grupi korisnika, zbog sve većeg problema parkiranja vozila u gradskim tkivima. S druge strane, određena klasa potencijalnih korisnika posetiće restoran, kafić ili welness u sklopu hotela ukoliko ne mora razmišljati gde će smestiti svoj automobil, i direktno ući u objekat.
Novoizgrađeni hoteli najčešće i nemaju kompletan servisni blok. U objektima manjeg volumena i kapaciteta, servis za pranje veša, dnevni magacin hrane, kompletna restoranska kuhinja često ustupaju mesto sadržajima kao što su spa i welness centri, sale za sastanke, kafeterije i prodavnice.
Gradski hoteli za primer
Odličan primer gradskog hotela je Oasia Downtown, Singapur, projektovan 2016, WOHA. Ovaj hotel je slobodnostojeći gigantski neboder koji svojom bojom, oblikom i veličinom dominira gradskim prostorom. Koncept organizacije hotela je inovativan i potpuno moderan, organizacija kule je podeljena u nekoliko nivoa od kojih svaki ima svoj “viseći” vrt. Sam vrh hotela otvoren je i vizuelno stremi ka nebu. Smeštajni delovi orijentisani su ka gradskom pejzažu, ali su i u velikoj meri okrenuti ka unutrašnjim vrtovima i sadržajima hotela. Prizemni delovi hotela namenjeni su rekreativnim i društvenim sadržajima i na taj način povezuju objekat sa “spoljnim svetom”. Poseban kvalitet ovog hotela jeste njegova ozelenjena fasada, koja kao simbol zelene arhitekture daje poseban pečat i podiže kvalitet okruženja.
Dream Downtown Hotel, Čelzi, njujork / Handel Architects– Hotel u gradskom tkivu na Menhetnu je ugaoni, blokovski uzidani objekat, prilično velikog kapaciteta, sadrži 316 smeštajnih jedinica, na 12 spratova, dva restorana, otvoreni bazen, fitness centar, salu za “evente”. Hotel je svojom pojavnošću veoma neobičan, moderan i prilično zatvoren prema spoljnoj sredini. Njegova metalna fasada kao da oslikava introvertnost i ograđuje goste hotela od spoljnog sveta, nudeći im intimu i unapređene sadržaje u enterijeru. Sam izgled ulazne partije govori da je svaki gost poseban i da dobija svoj mir unutar ovog zanimljivog zdanja.
Sofitel Vienna Stephans Dom - Stilwerk / Ateliers Jean Novel
Uspeva da arhitektonskim rešenjem spoji enterijer hotela sa eksterijerom, tako što formira artističke, oslikane plafone koji na neki način postaju tavanice uličnog prostora, sagledive sa ulice i pristupačne kako slučajnom prolazniku, tako i gostu hotela. Osim toga, hotel svojom veličinom i materijalima prilično odudara od okoline gradskog tkiva Beča, ali se na taj način dodatno ističe i privlači pažnju. Osim tavanica, eksterijer i enterijer hotela je minimalistički dizajniran, što odgovara instančanom ukusu odabrane klijentele.
Izgradnjom ili rekonstrukcijom hotelskog objekta u gradskom tkivu možemo unaprediti ili umanjiti kvalitet okruženja i to ne samo u estetskom smislu, već i ako govorimo o funkciji, saobraćaju i ekološkom aspektu. Svakako nećemo pogrešiti ukoliko vodimo računa da naš objekat bude energetski efikasan, da ne zagađuje okolinu i da u njega unesemo što više sunca, zelenila i pozitivne energije.