Početna
»
Naši autori
U pradavna vremena, putovanje je bilo privilegija onih koji su tragali za dubinama. Davnih osamdesetih godina, kada je turizam počinjao da se masovno razvija, sanjalo se o tome da postane jedna od velikih “industrija” i da se širi po celom svetu. Danas, zahvaljujući ukupnom razvoju čovečanstva, turizam ne samo da je velika, nego jedna od vodećih “industrija”. ali kao i sve veliko, turizam danas seče grane na kojima se razvija. guši se u sopstvenoj veličini i u tom dimu gubi svoje srce i dušu. Ali za sve uvek ima nade. Upravo Turizam sa dušom (Soul tourism) je pravac u čijem je fokusu razmena emocija između sva tri stuba turizma: putnika, domaćina i kreatora programa.
Tragači za neotkrivenim
Poznavaocima turizma i putovanja, iz kojeg god ugla da posmatraju turizam, već je poznata priča o sve intenzivnijem omasovljavanju turizma i svim posledicama, pozitivinim i negativnim, koje iz toga proizilaze. Upakovani paketi, „all inclusive“, “must see” atrakcije, destinacije koje nestaju, top 10 ili top 50, naj ovakve ili naj onakve destinacije, “overturizam”. Turisti na papiru, karti ili u glavi otkačinju viđeno. Trka za dostizanjem, za brojem, za prestižom. Destinacije najugroženije mnoštvom turista (Barselona, Venecija, Amsterdam, Budimpešta, Dubrovnik, Rim, Maču Pikču, Tadž Mahal, Galapagos, Antarktik, Santorini…), bore se sa viškom turista i odguruju ih. Razrađuju se nove koncepcije marketinga koje će destimulisati turiste da posećuju ovakve destinacije na kojima se od mnoštva ljudi ne vide niti osete lokalne vrednosti. Svaka masovnost briše individualnost, autentičnost, originalnost. Povećanje broja rasplinjuje utiske, ne dozvoljava dubinu. Svaka masovnost istiskuje one koji se u tome guše i žudeći za vazduhom izdižu se, izmeštaju i traže neotkriveno, sakriveno, traže ona zrna peska u pustinji do kojih još nije niko ili je retko ko dosegao.
Svedoci smo poslednjih godina da se pojavljuju novi (u suštini, stari) putnici tragaoci za dubinom. Sve više i sve češće se pojavljuju putnici, pojedinci koji putujući sami ili u malim grupama žele da osete, čuju, probaju, omirišu, okuse, nauče ono na šta naiđu, spontano putujući. Instiktivno tragaju da prepoznaju, uhvate zov prirode, cvrkut ptice, dodir ljudske ruke ili duše. Pojavljuju se putnici koji žele da im srce zakuca, da se duša širi, da im osmeh izmami neka nepoznata dečija igra, priča sa slučajnim prolaznikom, noćenje sa domaćinima u geru, kada vas pre spavanja potpuno rastrese ogromna duga na crvenom nebu... Sa neke druge strane pojavljuju se i putnici koji ne teže lokalnom i svoj očekivani doživljaj ne vezuju za lokalni prostor, nego jednostavno očekuju uslugu kreiranu i pruženu sa dušom – specijalnu, ekskluzivnu, toplu...
Vodeće politike i strategije razvoja turizma teže primeni restriktivnog marketinga za smanjenje broja turista, ili nude predloge o primeni odgovornog, etičkog, održivog turizma, a koje za sada ne daju rezultate jer im manjkaju neposredne mere. Za razliku od toga, u stručnim i naučnim krugovima koji prate, usmeravaju, objašnjavaju pojave u turizmu mogu se, doduše skromno, pronaći radovi, istraživanja koja podstiču putovanja sa dušom, objašnjavajući da čovek današnjice traži dubinu kontakta i dubinu doživljaja kreiranog za individualnog gosta.
Da li postoji putovanje i turizam sa dušom?
Svakako da postoje. Izgubljen u hladnom svetu čovek teži toplini, iskrenosti, dubini. Pojavljuju se sajtovi i blogovi na kojima poklonici održivog i odgovornog razvoja pišu o pozitivnim primerima, pišu i diskutuju sa čitaocima o tome kako sprečiti overturizam, kako pomoći čoveku, i domaćinu i gostu da se oslobodi svega što je previše (novca, broja soba, količine hrane, broja posetilaca i sl.), kako bi svaki prostor, svaka vrednost, svaki čovek u tome mogao da oseti individualno iskustvo bez mešanja sa masom. Pojavljuju se i inicijative, grupe koje već i otvoreno pišu o tome i razrađuju tehnike kako da se turizmu vrati srce i duša, kao što je na primer Travindy. https://www.travindy.com/2017/10/overtourismsymptoms
Polako ali sve više, pojavljuju se putnici koji odabiru nepoznata mesta i prepuštaju se nepoznatim situacijama. U ponudi vidljivoj na internetu mogu se primetiti pojedine destinacije koje nude turizam sa dušom, doživljaj sa dušom, gostoprimstvo sa dušom. To nije isto što i sa osmehom. Osmeh može biti naučen, ali dodir dve duše je uvek spontan, bez očekivanja, bez velikih planova - prepuštanje situaciji i kontaktu sa ljudima ili duboko osmišljena usluga za unapred prepoznate očekivane emocije.
Na primer jedna portugalska agencija je istakla kao svoj moto “to feed the soul!” (http://portugalsoul.com/en/homepage/). Nude programe za odlazak na manje poznata mesta, u skrivene kutke kod domaćina i sa pratiocima koji će vam pokazati dušu Portugalije. Ili, neočekivano, Nju Orleans nudi upoznavanje sa dušom ovog velikog grada (http://www.soulofneworleans.com/300/). Oni nude susret sa autentičnim muzičarima, umetnicima ili da se proba hrana po izvornim receptima. Ima i drugih primera, ne baš mnogo. Većinom se pojavljuju agencije ili blogovi iskusnih putnika blogera koji putnicima tragačima za autentičnim i toplim, nude ideje kako, gde i na koji način da pronađu dušu nekog prostora. Najčešće se u ponudama javljaju šetnje prirodom, malim zabitim gradskim četvrtima, posete pojedinim zanatlijama, radionicama i svakako skrovitim restoranima, kafeima, bistroima u kojma se može probati domaća hrana, ukusna, autentučna i uživati sa domaćinima. Najviše neočekivanih i autentičnih doživljaja sam imala prilike da doživim na “dalekim” destinacijama. To je i logično, jer nam je tamo sve interesantno, ali i na tim nekim destinacijama, poput Mongolije, Filipina, Madagaskara, Laosa, Gvatemale, ili bliske nam Moldavije, turizam nije u zamahu i domaćini još uvek slobodno otvaraju svoju dušu.
Ne želimo da zaboravimo pojavu novih oblika gostoprimstva, ugošćavanja, boravka i vođenja kroz prostor posetilaca. Greeteri (https://globalgreeternetwork.info/home/) su ljudi koji volonterski, s ljubavlju prema svom kraju dočekuju goste i pričajući im svoja iskustva upoznaju goste sa manje poznatim, tajnim, skrovitim mestima. Na mnogim destinacijama se razvijaju novi oblici pružanja mogućnosti upoznavanja prostora uz pomoć gostoljubivih domaćina, kao što su pojave vođenja u pratnji lokalaca, na najrazličitije načine. Svedoci smo već godinama intenzivnog razvoja pojava i oblika putovanja, boravka i gostoprimstva koje daju vrlo pozitivne efekte i obostrano zadovoljstvo, jer pružaju mogućnost direktnog susreta domaćina i go -sta, kao što su airbnb https://www.airbnb.com/, ili “koučsurfing” https://www.couchsurfing.com/ i slične pojave.
Očito je koncept ili ideja “uneti dušu” u prostor turizma, nov koncept koji se posmatra iz različitih uglova. Oni koji nude programe i doživljaje na različite načine preuzimaju ovaj pojam i formiraju vrlo različite ponude. Na internetu se može naći, na primer, da se pod turizmom sa dušom podrazumevaju i programi koji su kreirani za luksuzne i ekskluzivne potrošače u odgovarajućim uslovima i na određenim destinacijama, bez oslanjanja na lokalne vrednosti i lokalne ljude. Organizacija SOUL (https://www.soul-showcase.com/#ourvision), na primer poziva turoperatore i sve one koji kreiraju luksuzne programe da se povežu i određenom segmentu tražnje ponude ekskluzivne uslove. Ovde se pod turizmom sa dušom podrazumeva očito pružanje usluge sa dušom – od kreiranja do realizacije (room servis sa dušom, noć sa dušom...). To ima svoje mesto u načinima izlaska iz stereotipa. Različiti segmenti traže različite uslove putovanja.
Moja iskustva
Volim da putujem, jer me putovanja pomeraju iz mesta, pružaju mi nova iskustva kao šansu za bolje shvatanje sveta, različitosti i njihovo prihvatanje. Na putovanjima sam od malena, pa i sada, uvek tražila neke neočekivane situacije, sitne detalje, fokusiranje na pojedinačno. Posmatram ljude, ali i kako su obojili kuće u kojima žive, uredili okućnice, posmatram kako prave suvenir, ručak ili napitak kako bih uhvatila njihovu nameru, želju koju tkaju u te detalje i nama ih pruža-ju. Sve to beležim perom i fotoaparatom, ali najviše srcem i oni za mene znače stalni podsetnik koliko lepote u svetu ima. Teško je izdvojiti šta mi je ostavilo najjači utisak, ili šta mi je dalo dušu. Mnogo toga. Ovde ću navesti samo jedan primer kako bih ilustrovala šta pod putovanjem sa dušom mislim kada ovo pišem.
Srbija i turizam sa dušom
Zašto o ovome pišemo? Nije bez razloga. Želimo da predočimo čitaocima da Srbija sve intenzivnije razvija turizam. Strani ali i domaći gosti se polako šire po celoj zemlji. Iz prenatrpanog Beograda, Zlatibora, Vrnjačke Banje ili Kopaonika, putnici, tragači za nečim drugim otkrivaju nova mesta u seoskim, planinskim prostorima, kraj vodopada, u gustim šumama, na goletima Ili posve zaboravljenim prostorima. To je dobro. Politika i strategija turizma Srbije, ili prosto ulivanje svetskih tokova i iskustvo domaćih turista su otvorili ovaj prostor. Upravo na tim novim mestima, otkrivenim ili onim koja čekaju otkrivanje, postoji mogućnost da podržimo turizam sa dušom. Da podržimo i naučimo kako se putnici mogu dočekati dušom. Za to nisu neophodni hoteli, dugačke i skupe ski staze, dokovi, heliodromi, ali ni luksuzni smeštaj u domaćinstvu, niti prepun sto hrane koja se nepojedena baca. Za turizam sa dušom je potrebno da otpakujemo upravo ono što zaista i imamo, bez prevelikog dodavanja. Jer u Srbiji hrana ima ukus, voda je pijaća, ptice još uvek pevaju u šumama, a ljudi su spontani, druželjubivi... U Srbiji postoje ljubitelji prirode, izviđači, planinari, hedonisti, poznavaoci običaja, muzike, zanata... Postoje i ljudi koji mogu osmisliti programe, ili prilagoditi ponudu želji posetilaca. U lokalnim organizacijama postoje pojedinci koji vide i vole svoj kraj (poput Cera, Valjeva, Vrmdže, Pirota, Vranja, Bačkog Monoštora, Bačkog Petrovca…), a koji mogu posetiocima ponuditi i otkriti dušu svog kraja. To treba negovati. Poslednjih godina Turistička organizacija Srbije ima aktivnosti koje podstiču turizam koji pruža emocije. Najčešće se kod nas to odnosi na hranu sa dušom (Soul food). Divan je i primer sajta “Priče sa dušom” na kome se mogu pročitate divne male životne aktivnosti ljudi, koji su se posvetili dočekivanju gostiju, nudeći im nešto iskreno, izvorno, sa dušom (https://pricesadusom.com/tag/turizam-srbije/). To je sve dobro, ali nije jedino i nije dovoljno. Ali krenulo je. Ne treba dopustiti da “turizam sa dušom” u Srbiji postane samo još jedna akcija kratkog daha, još jedan izraz koji se završava na rečima, ne otkrivši stvarno dubinu. Jer, Srbija ima dušu, ali da bi smo je ponudili i razmenili sa gostima moramo je prvo prepoznati, otvoriti i ne bojati se razmene. Davanje srca i duše ne smanjuje nego uvećava ljubav.
Kako do turizma sa dušom?
Najviše inicijative za vraćanjem duše turizmu potiče od ljudi koji su već dugo godina pobornici održivog i odgovornog turizma, iz oblasti ekologije, antropologije, sociologije, kulturologije. Razumem to, jer sam i sama dugogodišnji pobornik i istraživač uzroka i posledica nekontrolisanog turizma, težnji, strategija i praksi koje jedino vide rezultat u brojevima, a manje u efektima po prirodu, kulturni ambijent i, pre svega, po čoveka. Taj izraz “Turizam sa dušom” postaje popularan i tu može da leži zamka. Oni koji traže zaista putovanje sa dušom, trebalo bi da provere ponudu destinacija, agencija, grupa, pojedinaca, jer iza lako napisanog teksta, ne stoji uvek i odgovarajuća ponuda. Ali tako je u svemu. U ovom slučaju, ako pretražujemo sa dušom, prepoznaćemo dušu neke ponude, destinacije, objekta. Bar postoji velika šansa za to. I opet, kao i sve drugo, treba proveravati, ispitati, slušati preporuke, ali ne ostati na njima, nego se prepustiti osećaju i sopstvenoj proceni. Jedini način je da čovek sam prepozna da putovanje nije prestiž, da od putovanja nema benefita ni za koga ukoliko se meri brojem, masom, gustinom, učestalošću. Potrebno je vraćati se polako svesti da je putovanje čoveku data potreba da u prostoru van prostora sigurnosti, ima mogućnost da spozna sebe na dublji i iskreniji način, posmatrajući i doživljavajući druge sredine, ljude, iskustva.
