Klasični hoteli nude udoban, skup smeštaj, dobro osmišljene menie ovenčane s dve ili čak tri Mišelin zvezdice, kao i vizuelnu prijatnost zbog skupocenih umetničkih predmeta. A dizajn hoteli se od prethodnih razlikuju, ne samo po modernom dizajnu, upotrebi nove tehnologije i zanimljivoj hrani, već najpre po atmosferi. Liče na privatan, klupski prostor, topao i prisan. Nisu bezlični, već, naprotiv, lepi i originalni, zahvaljujući avangardnim idejama dizajnera. Upravo tako je i u slučaju hotela „Semiramida“, u kojem je glavnu reč vodio slavni industrijski dizajner Karim Rašid koji se upustio u putovanje kroz dizajn, arhitekturu, modu, hranu i muziku - prema sopstvenom stavu o budućem estetskom univerzumu.
Moto hotela: „Yes“
Prvobitni hotel “Semiramida” podignut je početkom XX veka. Tada je mesto na kome se nalazio – Kifisija, bilo daleko predgrađe Atine, udaljeno čak 12 km od centra. Danas je ovaj hotel okružen modernim buticima, restoranima i kafeima. Izgrađen na nadmorskoj visini od 340 metara, pruža veličanstvenu panoramu i beg od uobičajene atinske vlage. Vlasnik hotela Dakis Joanou veliki je kolekcionar umetničkih dela i osnivač fondacije moderne umetnosti DESTE. Ovaj vitalni Kipranin direktor je mnogih kompanija, uključujući i Koka-Kolu, u 26 zemalja. Dakis ima najveću kolekciju slika Džefa Konsa i neka od najlepših dela Krisa Ofilija.
Rašidova ideja bila je da “rasprostre” pozitivnu energiju i da preko kulture, dizajna i umetnosti stvori prijateljsku atmosferu. Hotel je pravi izazov za modernog putnika koji je informisan, školovan, sa globalnim pogledom na svet. Kažu da svi koji su proveli izvesno vreme u hotelu “Semiramida” ostaju zauvek vezani za njega.
Karim Rašid tvrdi da je želeo da hotel bude „tehnoorganski“ – sa mnoštvom mekih linija i fluidnih oblika. Prepun je umetničkih dela, najnovijih plazma televizora, muzičkih linija u trendu. Nameštaj, materijali, kupatila... uglavnom nose ime poznate marke. Mešaju se stari hotelski programi s novim, stilovi, materijali i boje, na način koji daje lak i neobavezan izgled. Klinički očišćen prostor daje mesta gostu da upotrebi maštu i organizuje boravak
prema svojoj najintimnijoj želji.
Rašid nije mogao da promeni veličinu soba, ali je zato sve ostalo drugačije. Prizemlje je sa svih strana prozirno. Skoro svi zidovi su od stakla, čime je omogućio izvanredan pogled na svetlucajuću Atinu. Može se reći da je upotrebio radikalne materijale, teksture i boje. Unutrašnjost hotela je zatalasana kolorativnim mozaikom, staklenim pločama, tamnim drvetom, epoksidom, podovima od metala i gume, a fasada prekrivena glaziranim belim keramičkim pločicama.
Princ plastike
Kada gost uđe u hotel, umesto da potpiše hotelski registar, on dobije papir sa stikerima na kojima se nalaze simboli njegove sobe. To ponekad može da bude neugodno ukoliko ga izgubite. Ili, na primer, prijatelj treba da vas pozove telefonom u hotel, a vi mu objasnite: “Ja sam u sobi koja ima krst, a moja prijateljica je u sobi sa simbolom brijača!”- čista fantazija Karima Rašida.
U 52 sobe, sa banana žutim balkonima, šest paviljona smeštenih oko bazena, tri penthausa i jednom penthaus apartmanu, preovlađuju pastelne boje, još jedan zaštitini znak Karima Rašida. U spoljnim fasadama, kao i u unutrašnjosti hotela ima četiri boje: roze, svetlo zelena, oranž i žuta. To su boje koje, po Karimu, šire energiju i pozitivnu emociju: kajsija za tepihe, zelena i boja maline za staklo, banana žuta za ivice pločica u kupatilu, a bledo roza za fotelje. Rašidovi fluorescentni plastični predmeti razbacani su svuda! Ceo hotelski prostor je “iz jednog bloka” – homogen, očišćen od pojedinačnih elemenata da bi gost mogao da oseti i doživi svoju jedinstvenost.
Uniforme osoblja, bočice za šampon i kremtuš, stolnjaci u restoranu, posteljina, čak i sobne papuče su made by karim. Deo nameštaja je on sam projektovao za firme Magis, Nienkamper, Idee, Umbra, Frighetto, Cappellini, Kovacs, Foscarini i Artemide. Svi ostali detalji su specijalno dizajnirani za hotel.
Restoran sa 120 sedišta nalazi se na prvom nivou. Povezan je sa barom i bazenom. Na drugom nivou je bar koji vodi u unutrašnje dvorište hotela. Stolovi su mali i različitih oblika. U konferencijskoj sali smešteno je 150 butterfly stolica dizajniranih za magis.
Tri penthausa nalaze se na poslednjem - četvrtom spratu hotela. Ono što ih čini specijalnim u odnosu na druge apartmane jesu ogromne terase sa zonom za relaksaciju.
Na jednoj takvoj terasi zamišljam Karima Rašida ispruženog u šezlongu koji je sam dizajnirao, kako preko čipa - smeštenog u oku (što je njegova životna želja!), u jednoj sekundi dobija direktnu informaciju o padinama brda Penteli, luci Pirej i dalekim brodovima koji zamiču ka plavom horizontu!
Tekst je objavljen u časopisu Turistički Svet, broj 87-88