U kanskom hotelu „3,14“, koji je, iako ceo jedan blok udaljen od mora, ipak blizu plaže, ništa nije obično, počev od naziva „3,14“, koji predstavlja matematički iracionalni broj „PI“.
U njegovom lobiju nalazi se naoko drečava fontana sa jednim gnomom na vrhu. Jer je prema legendi, Mudrac nad Mudracima, s belom bradom, primio lično od filozofa Konfučija simboličnu svetiljku, simbol svetla: „Iskustvo je svetiljka koja osvetljava put kojim smo putovali!“.
Iza recepcije su dva mala veštačka papagaja iz Amazonije, žestokih boja - simbol zaljubljenih parova koji hotel „3,14“ smatraju svojim zaklonom. Goste dočekuje skulptura plave krave u prirodnoj veličini. Recepcija svetli, plavo-zelena boja prekriva nišu koja izgleda kao presto. Prolazak pored biblioteke uzburkava čulo vida: mnogo svetloplave, zelene i boje jorgovana, štrasa na policama, lustera koji lelujaju kao paučina, svetlećih kugli, na zidovima fotografija snimljenih u selima Afrike, raznobojnog svetla... Nije ni čudo da hotel „3,14“ smatraju hotelom za mlade! Kome inače treba „ljubavna kutija“ puna kondoma, smeštena u frižideru i nekoliko vibratora pride?!
Pet spratova - pet kontinenata
Dizajnerke Karina-Elena Partuš i njena sestra Aleksandra-Elena kćerke su linijskog pilota, koje su još od detinjstva bile u prilici da upoznaju ceo svet. Kada se Karina-Elena udala za gopodina Partuša, inače mladog vlasnika poznate istoimene grupe kazina na Azurnoj obali, i kada su svi zajedno rešili da preuzmu postojeći hotel, odmah im je bilo jasno da će hotel praktično predstavljati „celu Zemljinu kuglu“. Zato je i zamišljen kao zemlja s pet kontinenata. Svaki sprat je nazvan po jednom kontinentu sa odgovarajućem dizajnom, mirisom, bojom, muzikom...
U Americi, zidovi soba su u nijansi Tihog okeana; nameštaj super moderan gvozdeni - stil sedamdesetih godina, zaobljene linije; zidovi prekriveni Pop-Art detaljima, preneseni na zavese; svetle boje: oranž, žuta, bela..; miris sekvoje i kedrovine...
U Africi, sve miriše na Maroko: udobni otomani prekriveni mekim materijalima, teške talasaste brokatne zavese s perlicama, okrugli stolovi od mesinga sa ugraviranim crtežima... Afričke lampe, pepeljara u obliku kamile... Miris muskatnog orašćića, cimeta... Atmosfera arapskih noći... Kolači dobrodošlice u frižideru... Papuče muške, papuče ženske da se gost odšeta do bazena. Kasnije ih, naravno, nosi kući!
U Okeaniji, na ostrvima dalekog Pacifika, svež povetarac u svim sobama priseća se koralnih grebena. Sve sobe su u blagim bež tonovima, harmonične linije nameštaja od bambusa, mekoća prirodnih materijala s dekorativnim motivima Okeanije, okrugle viseće ili stajaće ratan fotelje, lampe od rafije koje propuštaju toplo svetlo, korpe od pruća... miris kapra i kokosa... Ovde je priroda netaknuta i donosi osećaj bezvremenosti s mrvicom pravog raja!
„Mahatma“: mirisi dalekih obala
Izgleda da u hotelu „3,14“ smatraju da je glavni grad Evrope-Pariz, Grad svetlosti. Zato se na četvrtom spratu nalaze sobe dizajnirane u stilu Belle Epoque, tamnih purpurnih boja, plišanih materijala; iznad kreveta baldahin u obliku ženskog korseta, prigušena svetla, jastučići u obliku srca, pink zavese, meko svetlo na zidovima... Moulin Rouge, Can-Can...
Najzad, na petom spratu ulazi se u svet azijskih mirisa pačulija i jasmina; Zen atmosfera sa mirisom ozbiljnosti; sjajna crvena kineska svila; moderne fotelje koje podsećaju na glavu Mikija Mausa... Buda posmatra...
Poziv u kulinarsku umetnost. Prozirno Murano staklo, svetlosni efekti koji se menjaju iz časa u čas, zanimljivo oblikovani stolovi, dizajn Italijana Davida Medrija, poznatog po svojim mozaicima: restoran „Mahatma“ nalik na idealan vrt. Ovde se služi mediteranska kuhinja začinjena mirisima dalekih obala.
Na vrhu krova, ispod sunca, meseca i zvezda, prostor za opuštanje: hamam, prostor za masažu, na terasi - bazen nazvan „Nebo“, zaogrnut bambusovom šumom, vodopadom, a tu su bar, ligeštuli, suncobrani... Idiličan pogled na Kan, na mediteransko duboko plavo i izlet u srce uživanja - spa „Cocoon“ - masaža, joga, đakuzi, amam...
Izaberite! Kako je najlepši put - put u sopstveni unutrašnji svet, gost je pozvan da upozna svoje telo, dušu i duh.
Tekst je objavljen u časopisu Turistički Svet, broj 87-88