Uz veliku pompu i prisustvo brojnih stranih i domaćih poznatih ličnosti, u Parizu je otvoren novi hotel, koji ne pripada nijednom svetskom hotelskom lancu - hotel "les Bains", na radost onih koji vole retro ali i "otkačeni" luksuz i šik novog doba.
Istorija hotela „Les Bains“ počinje pre 130 godina. Nastao je kao javno kupatilo, ali kada su šezdesetih godina prošlog veka Francuzi počeli da ugrađuju kupatila u svoje stanove, više nije bilo potrebe za tim i ovaj objekat prerastao je u kultni noćni klub. I to kakav!
Dekadentni klub za svetski džet set
Kao odgovor na njujorški „Studio 54“, profesor Moris Maroa je u „Kupatilima“ otvorio diskoteku koja je odmah zaludela svetski džet set. U nju su u grupama dolazili najviđeniji poklonici boga Bahusa i rimskih imperatora: tu je pio glumac Džek Nikolson, šetala manekenka Karla Bruni, tu je Endi Vorhol predstavio svog protežea slikara Žan-Mišela Baskijata, a veliki pečat ostavio je francuski pevač Serž Geinzburg, čije je privatno kupatilo sa oranž pločicama preslikano u klubu... Ovo mesto voleli su i Dejvid Bouvi, Mik Džeger, Grejs Džouns... Tu je DJ Dejvid Geta upoznao svoju konobaricu Keti... Pre svih njih, slavni francuski književnik Marsel Prust je jednom nedeljno dolazio na kupanje! Tako je nastalo mesto gde nisu postojala pravila. Tamo se moglo raditi sve i svašta, tvrde nekadašnji posetioci.
Sin gospodina Maroa - Žan-Pjer odlučio je da na mestu dekadentnog kluba otvori hotel „Les Bains“. Njegova dvostruka profesija, hotelijerstvo i film („Južno od Granice“ s Dejvodom Linčom i satirični film „Američka nevinost“) omogućili su da ima drugačiji pogled na hotelijerstvo.
Kao u filmu
- Tražiti hotel je kao tražiti scenario, a traganje za arhitektom je kao biranje filmskog režisera. Sve mora da bude u harmoniji, kamera mora da se dopunjuje s glumom, montaža treba da istakne materijal, a dizajn da osvetli prirodu zgrade i stupi u nov život hotela – imao je običaj da kaže Žan-Pjer.
U to ime, arhitekta Vensan Bastija i enterijeristi Tristan Ojer i Deni Montana stvorili su od hotela živ, internacionalni klub i hotel s restoranom, barom sa zasvođenom lakiranom tavanicom, privatnim salonom, dok hodnici prekriveni crnim plišanim tapisonom sa oker cvetnim motivima, baš kao što doliči vremenu „Dece cveća“, vode ka 39 svetlih soba, veličine od 20 do 80 kvadrata. Izgrebani zidovi i tepisi, šabi šik, retro oranž sofe. Ipak, sobe izgledaju kao da su oduvek bile takve.
U šumi krvavo crvenih stubova u restoranu vlada glavni kuvar Mihael Ris, ovenčan s tri Mišelin zvezdice. Pod restorana je obložen pločicama s temom kupatila: tako su postavljene da izgleda kao da zapljuskuju bar. Stolovi i stolice u danskom stilu, jednostavnih linija. Na zidovima brojni fluorescentni posteri iz sedamdesetih godina prošlog veka. U diskoteci s tavanice visi poznata lopta koja se okreće i na sve strane šalje šarene zrake - omaž vremenu panka.
Žan-Pjer Maroa smatra da je ova zgrada prava za hotel.
- Želeo sam – kaže on - da kada ljudi uđu u ovu zgradu naprosto osete da je to hotel „Les Bains“, da osete koliko je nabijen istorijom, neverevatnim pričama i životom koji se dešavao u njemu.