Mihajlo Karađorđević – Mišel od Jugoslavije: Fotografija je moja strast!

Kada se događaj održava u pozorištu „Madlenianum“, to je znak da će posetioci otkriti i doživeti specijalan, intrigantan i kvalitetan projekat. Krajem septembra, knežević Mihajlo Karađorđević, alijas Prince de Yougoslavie, održao je svoju prvu izložbu fotografija u salonu „Madlenianuma“ Belle Époque u Beogradu.

Sin kneza Aleksandra (Pavlovog) i Marije Pije, kćeri poslednjeg kralja Italije Umberta II, nasledio je njihovu zainteresovanost za okolinu, radoznalost za svetom u kome su živeli, što mu je donelo otkriće „njegove“ Srbije. Odrastao u gradiću Versaj, kao prvi sused ogromnog vrta istoimenog dvorca, često boraveći u Firenci, Portugaliji i Švajcarskoj, knežević je upijao priče svojih predaka. Nakon završetka studija, Mihajlo je odlučio da se oproba u „američkom snu“, živeći na Floridi i u Njujorku.
Mišel od Jugoslavije, sa izuzetnim radnim iskustvom u finansijama i radom u ozbiljnom okruženju u Ženevi, otkrio je svoju strast prema fotografisanju 2009. godine. Kupio je Leica digitalni fotografski aparat i objektiv od 35 mm i svakodnevno počeo da hvata prizore i slike iz svog okruženja, ali i Srbije.

- Tokom ranijih dolazaka u Srbiju, otkrio sam potpuno specifičan svet koji je na mojim fotografijama pokazao svu raznovrsnost života njenih stanovnika. Želeći da je što bolje upoznam, uzeo sam svoju Leicu i počeo da beležim svakodnevicu – kazuje princ u ekskluzivnom razgovoru za „Turistički Svet“.

Svakodnevica u objektivu

Pre nego što je svoj rad predstavio Beogradu, Mihajlo je svoju prvu izložbu otvorio u Ženevi. Za njom je išla izložba u našoj ambasadi u Bernu gde ga je švajcarski galerista Peter Maurer (koji odlično govori srpski) upoznao s Emirom Kusturicom, koji ga je pozvao da ovde održi izložbu.

- Imam dnevnu disciplinu fotografisanja. Uvek izaberem određenu temu, recimo „urbana perspektiva“ i onda biram objekte koje fotografišem – otkriva Mišel.

I zaista, na izložbi u Madlenijanumu, mogle su se videti dve suprotstavljenje ideje: fotografije sa zapadnoevropskim racionalnim razmišljanjem i Mihajlovi pogledi i zaključci o nama u Srbiji: „Sećanje na prošlost“ – fotografija snimljena na Oplencu, „Otvorena vrata kao poziv za ulaz ili izlaz. Gde će nas tramvaj odvesti?“ snimljena u beogradskom tramvaju, „Crveno-bele pločice koje ukrašavaju pijacu“ – o lepoti krovova pijace Zeleni venac, „Postoji veza između neba i zemlje. Samo treba naći stepenice“ – priča o čuvenom stepeništu beogradskog Aero kluba.

O Beogradu i crno-belim portretima

Njegovo prirodno posmatranje života vidi se u izboru tema, svakodnevnim predmetima i proizvodima koje je napravio čovek, kao i u živim bićima i samoj majci prirodi. Za Mišelove fotografije se može reći da su unikatne, budući da su ograničene na 7 kopija.

A evo šta je sve njegova Leica otkrila u Beogradu:

- Čini mi se da su Beograđani duhoviti, da vole da žive u zajednici čija je društvena tkanica vrlo čvrsta. Za mene je neverovatna činjenica da je Beograd bio rušen više od 50 puta! Otkrio sam Narodni muzej sa svojim umetničkim bogatstvom. Kada sam ga posetio, pustili su me unutra bez karte kada su čuli da je moj deda, knez Pavle, podigao zgradu i zajedno s prijateljima poklonio nebrojeno mnogo umetničkih predmeta! – sa zadovoljstvom kazuje Mihajlo Karađorđević, otkrivši nam naposletku i šta priprema u skorijoj budućnosti.

- Volim senke, crno-belu fotografiju i pripremam se da radim portrete u tom tonu – nagoveštava naš sagovornik.

Budući da je fotografija univerzalni jezik komunikacije, očekujemo da nas Mihajlova filozofija fotografisanja još jednom prijatno iznenadi!

Tekst je objavljen u časopisu Turistički Svet, broj 90.