Početna
»
Naši autori
U svetu, pa i kod nas, ljudi vole da u lobiju nekog hotela porazgovaraju o poslu ili pomalo ogovoraju - uz kaficu. Tu se osećaju kao da u nekom drugom, finijem svetu. Ipak, postoje i hoteli u kojima je to prosto nemoguće.
Ulazila sam u mnoge hotele u našoj zemlji i u svetu, ali ulazak u Hôtel de Paris u Monte-Karlu, u Monaku, bio je u najmanju ruku hladan. Bellboy isprva nije hteo da me pusti da uđem. Valjda mu nisam ličila na bogatašicu koja hladno može da izdvoji 40.000 evra za jednu noć u apartmanu. Budući da sam imala zakazan sastanak s Press službom hotela, mrko me pogledao ali je morao da me propusti.
Ulazak u ogroman hol, bukvalno mi je oduzeo dah! Mermerni stubovi s visokim svodovima, kristalni lusteri koji sjaje snagom sunca, ogroman, debeo svileni tepih specijalno pravljen za hotel, beli zidovi sa zlatnim akcentom i u sredini moćna statua kralja Luja XIV - čine ulazak u ovo prostrano i raskošno predvorje magičnim poput ulaska u bajku! Skromno priznajem da nikada nisam bila u luksuznijem prostoru!
Kombinacija savremenog i klasičnog
Hôtel de Paris je najtraženije mesto na svetu za „prikazivanje“ sopstvenog novčanika. Toliko je skup da ga zaobilaze i milioneri, ali mu ostaju verni neki milijarderi, koji su u poslednje vreme tražili da se hotel osveži novim nameštajem, boljom tehnologijom...
„U životu svakog hotela dođe vreme kada, uprkos nastojanja da se infrastruktura održava na najvišem nivou, on prosto zastari“ - objašnjava generalni menadžer Ivan Artolli. „To se desilo s našim sistemom klimatizacije a i sve detalje enterijera je trebalo potpuno obnoviti. Jer, naši su gosti, ipak, navikli na najbolje od najboljeg!“
Bilo bi pravo čudo da hotel, otvoren pre bezmalo 130 godine, ne zastari, kada je poslednja adaptacija izvršena 1909. godine! Rekonstrukcija, koja je započeta 2014. i konačno završena početkom 2019. godine, pod budnim okom dvoje arhitekta - Richard-a Martinet-a i Gabriel-e Viora, tekla je u fazama: prvo su dva od četiri hotelska krila srušena i ponovo izgrađena; pritom je dobijen Le Patio – raskošni egzotični unutrašnji park od 2.400 kvadrata. Taj poduhvat koštao je najmanje 250 miliona evra ali je hotel i dalje zadržao svoju dušu i sve svoje prvobitne karakteristike. Zato ga i zovu hotelskom ikonom. Štaviše, on je jedan od retkih hotela koji pripada monegaškom brendu: njegov vlasnik je SBM - Société des Bains de Mer (Društvo morskih kupatila), u čijem vlasništvu je i Kazino i Opera.
Danas Hôtel de Paris ima 207 soba u četiri kategorije: Exclusive City view, Superiour Courtyard, Exclusive Sea view i Exclusive Casino. Čak 45 odsto novih smeštajnih kapaciteta su apartmani, u kombinaciji savremenog i klasičnog, sa detaljima kao što su: podovi od belog mermera, elegantni drveni nameštaj, komadi u stilu Luja XVI, bronzane tkanine, lusteri i svetiljke od Murano stakla… Uz sve to, novi klima sistem je praktično bešuman, WiFi je super brz, umesto klasičnog ključa koriste se kartice…
Seksi Churchill
Kada je francuski preduzetnik François Blanc 1863. odlučio da podigne rejting Monaku, stvorio je „hotel koji prevazilazi sve hotele!“ I zaista, između slavnog Kazina i širokog plavog mora izrastao je hotel u stilu secesije, s kupolama, velikim prilaznim sepenicama, sav u zlatu. Tokom vremena, rađene su manje adaptacije, kao što su adaptacija apartmana princa Rainier-a III (koji košta 51.000 evra za noć) i princeze Grace (45.000 evra), u kojoj je održan prijem u čast njihovog venčanja i u kojima se nalaze lični predmeti ovog prinčevskog para.
Ali pre njih, postojao je i danas postoji apartman Winston-a Churchill-a, koji je, kao i Frank Sinatra i Roger Moore, veoma voleo Monako. Na sedmom spratu, okružen ogromnim prozorima s pogledom na more i sa ogromnom terasom, apartman ovog strasnog političara i slikara amatera nosi naziv „Dijamantski“. U njemu nekoliko komada nameštaja i drugih sitnijih predmeta ovog engleskog državnika. Na zidu su njegovi akvareli koje je izradio u dokolici, odmarajući se između ratova. Tavanica je prava seksi strana ovog ratnog maga: čitava je u ogledalima!
Mediteranska hrana inspirisana „slobodom, emocijama i strašću“
Godine 1987. princ Rainier je pozvao već tada slavnog, Alain-a Ducasse-a da preuzme kuhinju u hotelu. Zahvaljujući njemu restoran sa 50 sedišta Le Louis XV nosilac je 3 Michelin zvezdice. U ovom restoranu, pod upravom glavnog šefa kuhinje Dominique-a Lory-a, u koji možete da uđete pod uslovom da ste propisno obučeni, služi se mediteranska hrana „inspirisana slobodom, emocijama i strašću“, koju, uzgred, smatraju najkvalitetnijom na čitavoj Azurnoj obali. Alain Ducasse je 2019. Otvorio svoj restoran u hotelu – Omer, u kojem se služi hrana iz Grčke, Libana, Turske i Maroka.
Na krovu hotela nalazi se treći restoran - Le Grill, sa fantastičnim panoramskim pogledom, pod upravom šefa kuhinje Franck-a Cerutti-a. U baru, poznatom po živoj muzici - Le Bar Americain dopuštena je opuštena odeća, ali u Salle Empire - neformalna ali šik. Na četiri sprata smešteni su spa, wellnesslnes, fitness centar, sauna, hamam, unutrašnji i spoljašni bazen... koji svojim izgledom i uslugom imresioniraju i najrazmaženije i najbogatije goste.
Obišla sam vinski podrum koji izgleda kao apoteka. Nepregledne police s flašama daju ovom prostoru pomalo izgled laboratorije, doduše tamnih boja. Danas u njima 600.000 flaša vina čeka na svoje poštovaoce. Za vreme Drugog svetskog rata uprava hotela je zazidala vredne flaše vina da ne bi pale u ruke nacista. Kada se rat završio, zidovi su srušeni a stari lav Churchill bio je prvi koji je okusio taj nektar. U to ime, Churchill je dobio titulu „Gospodar podruma Honoris causa“!
Iz hotela sam izašla pomalo ošamućena od mnogobrojnih razgovora, zagledanja, proveravanja, ispitivanja... Hôtel de Paris je na mene ostavio tako snažan utisak da i dan danas slažem i sortiram njegovu lepotu, vrednost, eleganciju i šik!
Tekst je objavljen u časopisu Turistički Svet, broj 92
