Ostale kategorije:
Živorad Vasić je na Bostonskom univerzitetu diplomirao Hotelski menadžment i Finansije, na oba odseka sa statusom Magna Cum Laude. Zvanje magistra nauka stekao je odbranom magistarske teze iz oblasti ekonomskih i finansijskih indikatora u hotelijerstvu. Tokom karijere u Srbiji, Vasić je bio generalni direktor hotela Continental u Beogradu, upravljao je kompletnim Deltinim portfoliom za hotelijerstvo i poslovne jedinice, a od 2017. je najmlađi regionalni direktor InterContinental Hotels Grupe. Kao uspešan menadžer u hotelskoj industriji osvojio je brojne ugledne nagrade, a na XV Forumu hotelijera održanom na Zlatiboru prošle godine, proglašen je jednoglasno za Lidera hotelske industrije, pod brendom Ambasadori dobre usluge. Bio je to dobar povod za razgovor s Živoradom Vasićem, liderom koji postavlja, razvija i dostojanstveno brani standarde svoje ambasadorske profesije. Želeli smo da otkrijemo tajnu njegovog uspeha i prenesemo je, pre svega, mladim ljudima. Evo šta smo saznali.
● O vašem obrazovanju, bogatoj karijeri i poslovnim uspesima - gotovo svakodnevno stižu vesti, ali šta biste vi kao ličnost na visokoj funkciji (ili funkcijama) u Delta Holdingu, a od 2017. i u kompaniji IHG, rekli: ko je, u stvari, Živorad Vasić?
- Živorad Vasić je čovek koji je pre 10 godina došao iz Amerike, nije poznavao nikoga i bio je smešten u jednu malu kancelariju u bivšem Geneksu, sa još dvoje saradnika. Sada 10 godina kasnije Živorad Vasić je – Žile, a ono na šta sam najviše ponosan je to što u telefonu imam 7.243 kontakta! To kazuje da je Žile Vasić prvenstveno čovek, izuzetno bogat zbog svih ljudi koje poznaje, koji su njegovi bliski prijatelji, saradnici, kolege, ljudi sa kojima se druži… Zaista sam ponosan i srećan što poznajem toliko divnih ljudi na ovom svetu.
● Šta vas pokreće? U čemu je vaša snaga?
- Pokreću me dobri ljudi, pokreće me energija i želja da uvek budem i budemo bolji, mislim na svoj tim. Ja sam siguran da ne postoji hotel koji ima toliko vrednih ljudi koji toliko mnogo znaju o hotelijerstu, koji su se ozbiljno usavršavali i mnogo učili da bi došli dovde gde su sad. I mislim da je ključ našeg uspeha upravo u njima - mojim saradnicima. Pokreće me fantastična energija i želja da provedem vreme sa svim tim ljudima, da od njih naučim nove stvari, da im prenesem svoje znanje i da budem neko ko menja, ako nista drugo, onda bar hotelijerstvo u Srbiji, a nadam se i mnogo više od toga.
Uvek može bolje i više
● Kojom se životnom i poslovnom filozofijom rukovodite?
- Životna i poslovna filozofija su različite. Moja životna filozofija je da čovek jedino kada je srećan može da stvara najviše. Mene pokreće bliskost sa mojom porodicom, prvenstveno mislim na dobar brak, na sina koga mnogo volim, na brata koji je uspešan u nekoj drugoj sferi biznisa, na roditelje koji su nas podigli tako da budemo dobri ljudii da cenimo i poštujemo druge ljude. Moja životna filozofija je da sve ove vrednosti treba negovati tokom celog života.
S druge strane, moja poslovna filozofija je da ne postoji granica, da uvek može bolje i više, da čovek nikada ne treba da bude zadovoljan sa postignutim, jer ono što ste postigli znači da ste mogli, a ono što niste postigli je ono što vas čini gladnim da budete još bolji.
● Šta su po vama najvažnije osobine lidera? Koja je vaša liderska misija u hotelskoj industriji?
- Najvažnija osobina lidera je da ima dovoljno snage i energije da donosi odluke koliko god u određenom trenutku bile teške, da stane i zaštiti svoj tim kada su poslovne situacije i okruženje takve da je potrebna podrška i, možda ono najvažnije: da napravi tim koji može da odgovori svim izazovima, tim ljudi koji samostalno mogu da donose odluke i da ne moraju za svaku stvar da pitaju svog lidera.
Obrazovanje jeste bitno, ali…
● Gde je mesto obrazovanja na vašoj lestvici vrednosti?
- Mislim da je diploma veoma važna. A koliko je važna govori primer Nemačke, gde više nije moguće da se zaposlite na nekoj značajnijoj poziciji ako nemate magistraturu.
Ali isto tako, kada počnete da radite, shvatite da sve ono što ste naučili na fakultetu, u praksi izgleda mnogo drugačije. S druge strane postoji mnogo biznis programa, master biznis programa, ili MBA programa kako ih zovu u Americi, na najboljim svetskim školama gde možete najviše da naučite. Na jednom mestu, na istom grupnom programu se nalaze na primer, direktor hotela ili potpredsednik Delta Holdinga, CEO Coca Cole, direktor Microsofta za Aziju i bivši ministar spoljnih poslova Argentine. I kada sedite u takvom okruženju, to što možete da naučite je jedno, a broj kontakata koje možete da napravite za ceo život je nešto sasvim drugo. I kada to analizirate znate da je neverovatan uspeh biti na nekom takvom programu prestižnih škola kao što je Harvard, Kellogg i da ih ne nabrajam. Ali za tako nešto je potrebno naći, ne samo novac, već, pre svega, vreme, jer je to dobrih godinu ili dve koje morate da posvetite učenju. Ali je zato znanje koje možete da dobijete – neverovatno. Obrazovanje jeste bitno, ali je mnogo važno koja vrsta obrazovanja, gde i u kakvoj školi.
● Ko su vaši uzori?
- Ima ih mnogo, ali su to, pre svega, moj otac Dragan, moj ujak Zdravko koji je mnogo uložio u školovanje mog brata i mene u inostranstvu, i predsednik naše kompanije Miroslav Mišković, sa kojim imam privilegiju da provodim neverovatno mnogo vremena i imam priliku da svakoga dana mnogo toga od njega naučim.
● U čemu vidite najveće izazove u svojoj karijeri?
- Ja ne mislim na izazove jer su izazovi dnevni. Mnogo puta pomislim da će dan biti fantastičan i opušten a onda se desi izazov – i obrnuto. Voleo bih da svi razmišljaju kao ja, tj. da ne razmišljaju o izazovima već da razmišljaju o tome šta žele da postignu. Možda to zvuči smešno ali ja svake godine napišem na papiru gde želim da budem za tri godine, i kada prođu tri godine – pogledam taj papir i proverim koliko sam u svojim planovima bio uspešan.
U stvari, o izazovima ne treba razmišljati. Oni se jednostavno pojave ili ne pojave. A svi oni koji stalno razmišljaju o izazovima, mnogo gube. Zato jednostavno svakog dana treba ustati pozitivan i reći: ja ću izazov rešiti ako se pojavi.
Takođe, ono što sam naučio je sledeće: ranije sam se mnogo nervirao ako neke izazove ne mogu da rešim na način kako sam zamislio. Sada to činim sve manje, jer energiju više ne trošim na nerviranje, već upregnem glavu i mozak i na taj način rešim sve veći broj izazova. Pravilno usmeravanje energije je uvek dobro.
Rezultati kojima se ponosim
● Iz vašeg ugla: šta je obeležilo 2018. godinu? Na šta ste baš ponosni a šta biste da promenite?
- Voleo bih da mogu da promenim sve ono što nisam dobro uradio i gde sam napravio greške. A siguran sam da svako od nas pravi greške, samo je pitanje da li to hoće da prizna ili ne. Ono na šta sam izrazito ponosan je da je Crowne Plaza ostvarila ubedljivo najbolji rezultat u 2018. godini, da smo u prvoj godini InterContinentala u Ljubljani imali veće zauzeće i duplo veću cenu u odnosu na sve druge hotele u Ljubljani. I to je nešto fantastično. Da smo poslovanje Holiday Inn-a i Belexpocentra toliko popravili od kada ga je Delta kupila. Belexpocentar je u prošloj godini bio iznajmljen 147 dana, a kada smo ga preuzeli, imao je bukiranih 25 događaja u godini!
● Šta očekujete u poslovnoj 2019: koji će projekti biti privedeni kraju, a u koje ćete, ako nije tajna, tek ući?
- Završićemo hotel Indigo i otvorićemo ga. Iskreno želim da verujem da ćemo potpisati privatno – javno partnerstvo sa gradom Beogradom i da ćemo početi sa renoviranjem Centra Sava i da ćemo početi gradnju InterContinentala Beograd.
Potrebno je da budemo složni
● Kakva je vaša procena budućnosti hotelske industrije u Srbiji? Šta nam nedostaje, gde grešimo, na čemu treba da se radi, a šta je to zbog čega, za razliku od drugih, treba ipak da budemo zadovoljni?
- Mislim da hotelska industrija u Srbiji ima budućnost u nekim segmentima, a u nekima ne. Tamo gde ne postoji infrastruktura, teško je razvijati hotelski biznis. Ono što Beograd prvo treba da uradi, jer ima dovoljno hotela, je da se nađe način da se izjednačimo sa cenama sa zemljama u regionu. Ljubljana i Zagreb, Bukurešt, Sofija, Beč i Prag imaju mnogo jače cene od Beograda, a mi to možemo i treba da promenimo. Mislim da će u Srbiju dolaziti sve više turista, da će Beograd postati neverovatno zanimljiva destinacija. U Beogradu se dešava mnogo lepih i značajnih stvari, otvaraju se muzeji, kulturni i zabavni život je fantastičan, tu je Air Serbia koja je otvorila niz direktnih letova. Danas gosti ne moraju da dolaze dan ranije a odlaze dan kasnije. Kada završimo kongresni centar, sa svim internacionalnim lancima i hotelskim brendovima, moći ćemo da kažemo da je Beograd metropola koja pruža mnogo više od bilo kog grada u jugoistočnoj Evropi. Zato je sada potrebno da svi hotelijeri i ljudi u turizmu budu složni u tome da Beograd ima nivo cena koje su u regionu. Mislim da nam nedostaje više saradnje i da tu najviše grešimo. Ozbiljan i moderan kongresni centar će nas okupiti i učiniti da svi hoteli i hotelijeri rade zajedno. S ponosom mogu da kažem da sa svim svojim kolegama – direktorima hotela u Beogradu, imam veoma dobar odnos. Mada je ovo digresija, ali želim da kažem da Beogradu nedostaje još direktorki hotela, kao što je, recimo, Slavica Bogosavljević. Neophodno je da izmenimo procenat učešća žena u top menadžmentu koji sada 90 posto muškaraca i 10 posto žena, u korist žena. Jer, one imaju onaj posebni senzibilitet, veoma važan u hotelijerstvu.
● I na kraju: da li je liderstvo teret ili blagoslov?
- Mislim da je liderstvo blagoslov a ne teret. Naravno, neophodno je da svako zna svoje mesto, odnosno da li može da bude lider ili ne. Najgore je kada se ljudi koji nemaju predispozicije da budu lideri, trude da to budu. Za te ljude je liderstvo teret. Na svu sreću, za većinu ljudi koji su u Srbiji dobri lideri, liderstvo je blagoslov. Želeo bih da bude što više lidera koji na isti način razmišljaju.
Ljiljana Rebronja
Tekst je objavljen u časopisu Turistički Svet, broj 90.
