Ostale kategorije:
Petnaestog dana meseca novembra, predstavnici udruženja Vinski putevi Srbije, u društvu prijatelja, zaputili su se u Zagreb. Razlog je bio Novemberfest koji je, po četvrti put zaredom, organizovan od strane udruženja Vinski putevi Hrvatske!
Tradicija proizvodnje vina na području Republike Hrvatske duga je preko 2500 godina, što, između ostalog, potvrđuje kovani novčić iz V veka pre nove ere, pronađen u gradu Vis. Na jednoj strani novčića nalazi se grozd, a na drugoj amfora za čuvanje vina. Iako je utemeljivač i praotac vinove loze na teritoriji celog Panonskog vinskog koridora isti, rimski imperator Marko Aurelije Prob, Novemberfest se ne održava u njegovu čast već u čast jednog svetitelja, nekada rimskog vojnika, koji je voleo vino i sam bio vinogradar, svetog Martina. U narodu je taj praznik poznat kao Martinje i proslavlja se 11. novembra, kom prilikom se vrši obred krštenja vina jer je, kako legenda kaže, i sam svetitelj krštavao vino. Sveti Martin je prvi katolički svetac koji nije bio mučenik; bio je biskup grada Toursa, a poznat je i kao zaštitnik Francuske. U Srpskoj pravoslavnoj crkvi proslavlja se 24.11. pod imenom Sveti Mrata–Mratindan.
Otvaranje festivala i prvo veče 4. Novemberfesta održano je u najstarijem restoranu u Zagrebu, “Pod starim krovovima”, koji je smešten u Gornjem gradu i datira iz 1830. godine. Gastronomski, veče je obeleženo srpskim proizvodima, mezili su se stari kravlji sir, kajmak, ajvar, pršuta, čvarci, a sve to uz vrhunska autohtona vina brenda “Vila Vina” (Prokupac i Tamjanika),Vinarije Milosavljević iz Trstenika. Za dezert su poslužene najbolje srpske vanilice – Savršenilice, a damama je, uz dezert, poslužen Bermet (crveni) vinarije “Kiš”, vrhunsko srpsko dezertno vino.
Drugi dan festivala, započet je kaficom i doručkom u predivnom kafe-baru Mr. Fogg u Martićevoj ulici. Kada se okupila vesela ekipa, zaputili smo se na prvu planiranu vinsku destinaciju, prigorski dom, Izletište Polovanec.
Vinarija Polovanec
Na svega dvadesetak minuta vožnje od centra Zagreba, porodica Polovanec sagradila je mali raj, izletište u sred vinograda, u koje su svi dobro došli radi relaksacije i uživanja u domaćoj kuhinji i domaćim vinima. Kada su u pitanju vinari grada Zagreba, porodica Polovanec nosi titulu najnagrađivanije. Svi članovi porodice su uključeni u razvoj vinskog i seosko-ugostiteljskog turizma, a penušavci koje proizvode nose nazive po najmlađim članovima porodice, Jani i Luki. Našu ekipu je dočekao gospodin Miroslav Polovanec i odveo nas u svoje vinske odaje. Prema programu naše posete, plan je bio da degustiramo svega tri vina, ali su atmosfera i naš doček od strane domaćina bili toliko prijatni, da smo isprobali sva vina koja Vinarija Polovanec ima da ponudi i nismo se pokajali, ni mi, a nadamo se ni oni, jer ponuda je stvarno široka i raznovrsna, a kvalitet na visokom nivou.
Kako je gospodin Polovanec rekao, mlada vina se piju sa mladim (novim) prijateljima i da ćemo na stara vina preći kada se bolje upoznamo, stoga smo degustaciju započeli vinima iz 2019. godine i to penušavcem Jana. Posle je došao na red mladi Chardonnay, uzgojen u prigorsko-plešivičkom kraju, zbog čega pored cvetnih i voćnih mirisa sadrži i određene, prepoznatljive kiseline, što ga čini omiljenim vinom nežnijeg pola. Barrique Chardonnay je jedna od glavnih perjanica podruma Polovanec. Dok smo mezili prigorski dimljeni sir, domaće kobasice, kukuruzni hleb i ljutu papriku, degustirali smo Pinot sivi. Navedena vrsta vina u proizvodnji porodice Polovanec je nekoliko godina za redom proglašavana za najbolji Pinot sivi severozapadne Hrvatske.
Gospodin Polovanec nam je duhovito objašnjavao zbog čega se ne sme kuckati po bačvama, odnosno da vino ne sme da se uznemirava, dok smo degustirali vina od sorti kraljevina i portugizer, proizvedena od autohtonih sorti severozapadne Hrvatske. Saznali smo takođe da je portugizer sorta koja prva sazreva i da se isključivo pije kao mlado vino a da najviše prija uz najpoznatiji plod jeseni – kesten. Tradicionalno se prve boce ovog vina otvaraju u oktobru a zalihe se iscrpe već do Božića. O fazama u razvoju vina, vođenju zapisnika i organoleptičkim ispitivanjima vina tokom njegovog razvoja u bačvi, gospodin Polovanec nam je objašnjavao kada smo konzumirali vino neobičnog naziva, sorte koja potiče iz Nemačke, a koju je porodica Polovanec prva u Prigorju počela da uzgaja. Reč je o dornfelderu, kontinentalnoj crvenoj sorti koja uz manji broj sunčanih sati postiže značajnu visinu šećera i izraženu crvenu boju. Vino od navedene sorte nije preporučljivo za čuvanje, pa se pije mlado, odmah nakon što se završi sa ispijanjem Portugizera.
Za kraj degustacije u vinskom podrumu ostavili smo tri najbolje sorte a to su širaz, kaberne sovinjon i merlo. Širaz je sorta koja potiče iz Irana i nije često zastupljena na teritoriji Hrvatske. Širaz porodice Polovanec karakteriše tamno crvena boja i tanini, koji daju malo opor ukus. Dostupna je i ekskluzivnija, barik linija. Cabarnet Sauvignon Barrique je najekskluzivnije vino vinarije Polovanec, što ga čini i najomiljenijim od strane potrošača. Zbog pozitivnih karakteristika na krvne sudove nazivaju ga još i “vino-lek”. Cabarnet Sauvignon Vinarije Polovanac je 2016. godine nagrađen zlatnom medaljom na takmičenju u Hrvatskoj, dok je na prestižnom Decanter takmičenju, osvojio bronzu.
Nakon što smo isprobali sva mlada vina u vinskom podrumu Polovanec, upoznali se sa legendom o slavnom pretku i time se kvalifikovali da postanemo stari prijatelji, prešli smo u restoranski deo vinarije, gde smo uz tradicionalne specijalitete tog kraja (kiseli kupus, restovani krompir, kolenice, kobasice, krvavice) uživali u još četiri vina. Najpre smo pili roze kao aperitiv, zatim Pinot Sivi i Chardonnay i za kraj, najbolji, Cabernet Sauvignon.
Da ne pomislite da smo gosti koji ne znaju za red, našem domaćinu smo na poklon doneli vino vinarije Milosavljević iz Trstenika kao i čuvene Savršenilice, a za uspomenu smo dobili pivo Muskateer, od žutog mušketira, koje takođe proizvodi porodica Polovanec.
Ako ste mislili da je tu kraj našim vinskim avanturama za taj subotnji festivalski dan, varate se.
Kurija Žunec
Naša sledeća destinacija je bila poseta idiličnom seoskom domaćinstvu, Kurija Žunec. Reč je o gazdinstvu smeštenom na obroncima planine Medvednica, sagrađenom od novih materijala ali u duhu i ruhu tradicije. Ceo enterijer je uređen kao vlastelinska seoska kuća, sa etno motivima tog kraja, lovačkom sobom, ognjištem i spavaćim sobama kao za mladence, sa vezom na peškirima i postelji... Svojim šarmom i okruženjem Kurija Žunec predstavlja idealan beg u prirodu i romantizovana stara vremena. Pored tradicionalnih gastronomskih đakonija i udobnog smeštaja, Kurija Žunec nudi i časove jahanja, šetnju po prirodi i vinogradima.
Dočekala nas je ljubazna domaćica. Poslužila nas je najboljim sokom od jabuke i rakijom od jagode i predstavila nam domaćinstvo i njihove proizvode.
Foto: Zoran Rapajić
Kada su u pitanju vina, Kurja Žunec proizvodi svega tri sorte, kraljevinu, portugizer i škrlet. Kako smo saznali od naše domaćice, kraljevinu koriste samo u domaćinstvu radi spravljanja gemišta (špricera). Portugizer spada u autohtonu sortu koja se pije dok ostale sorte nadolaze, ima rubin crvenu boju i mora se popiti do dvanaestog meseca, dok je škrlet mlado vino koje nema bistrinu. Nije česta sorta u ovim krajevima već je karakteristično za Posavinu. Zahvalno je za ugostiteljstvo i najbolje ide uz rižot. Stručnjaci tvrde da je u pitanju autohtona sorta.
Ono što Kuriju Žunec čini posebnom jesu domaći proizvodi u vidu džemova, rakija, likera a najpoznatiji brendovi Kurije Žunec su prirodni sok od jabuke i rakija od jagode. Sok od jabuke koji proizvode ne sadrži šećer već samo više sorti jabuke i ima okrepljujuće dejstvo, kao da pijete najbožanstveniji nektar, dok je ukus rakije od jagode tako pun i gust, kao da u ustima topite najukusnije šumske jagode u kojima se naziru tragovi alkohola.
Iako smo došli sa ručka iz Vinarije Polovanec, naši ljubazni domaćini nisu dozvolili da se naša poseta okonča a da ne probamo trpezu njihovog kraja. Ni siti nismo mogli da odolimotoj čaroliji ukusa, počevši odpredjela, preko žute, domaće supe do kuvanih i zapečenih štrukli ina kraju, dezerta. Moje društvo za trpezom, bio je šarmantni gospodin Čedomir Bregant.
Porodica Bregant
Naš domaćin i organizator zagrebačkog Novemberfesta bio je gospodin Robert Bregant, predsednik udruženja Vinski putevi Hrvatske. Prema njegovim rečima, ideja o osnivanju udruženju nastala je pre četiti godine u Beogradu, u stanu njegovog dugogodišnjeg prijatelja Zorana Rapajića, predsednika udruženja Vinski putevi Srbije. Za dobru ideju dovoljna je samo jedna čaša dobrog vina a za odličnu ideju, potrebno je, ipak, nekoliko čaša odličnog vina, pa je narazmišljanje o udruženju Vinski putevi Hrvatske i prekograničnoj vinskoj saradnji Republike Hrvatske i Republike Srbije podstaknut uživanjem u prokupcu Sveti gral vinarije Koste Botunjca udruštvu gospodina Rapajića.
Osnovni ciljevi Udruženja Vinski putevi Hrvatske su doprinos razvoju turizma i očuvanje kulturne i prirodne baštine, promocija hrvatskih vinskih puteva, vinara, podrumara, gastro ponude, seoskog i lovnog turizma, avanturizma, rekreacije i ostalih turističkih potencijalaRepublike Hrvatske.
Sklonost ka udruživanju, gospodin Bregant nosi u krvi. Naime, njegov otac, Čedomir Bregant, inače potpredsednik Udruženja Vinski putevi Hrvatske i Bard Vinskih puteva Srbije, takođe je i predsednik udruženja Klub drevnih Zagrepčana, udruženja pušačalula kao i udruženja ljubitelja ozbiljne glazbe. Iz navedenog se da zaključiti da je reč o vrlo živopisnom gospodinu, umetniku života i profesionalnom hedonisti.
Porodica Bregant je od 1860. godine nastanjenau Zagrebu, pa gospodin Čedomir, kao najstariji član porodice i član jedne od najstarijih zagrebačkih porodica, s pravom nosi titulu predsednika Kluba drevnih Zagrepčana. Prema njegovim rečima, uKlubu se neguju građanske vrednosti,zalažu se za očuvanjezagrebačke kulture, tradicije i kavaljerskih manira. Ono što je zanimljivo, gospodin Čedomir, isto kao i ideja o nastanku Udruženja Vinski putevi Hrvatske, igrom slučaja il prstom sudbine, rođen je u Beogradu, i to onom predratnom Beogradu, u zlatno doba Kraljevine Jugoslavije, daleke 1931. godine. Bez obzira nadaleku godinu njegovog rođenja, on je kao vino, što stariji to je njegova vrednost sve veća,kao i entuzijazam, energija, životna radost, polet, svežina i stvaralački duh kojim pleni.Ispratio nas je svojim stihovima,kratkim filozofskim dosetkama koje zapisuje u naletu inspiracije.
Po povratku u Zagreb, imali smo dva sata predaha od hedonizma a onda smo se svi okupili u wine baru Vivat fina vina, da dostojno ispratimo festivalsku novembarsku noć i svečano, uz svima nam milu trpezu plavog Jadrana i seriju belih vina, još jednom nazdravimo prijateljstvu koje simbolišu Panonski vinski koridor i Novemberfest.
Jer vinova loza, ne poznaje granice!
Zdravi bili! Hik!
Tekst i fotografije: Milica Bosnić
