Cifra od 100.000 evra je minimum koji treba da izdvoje entuzijasti i zaljubljenici u pivo, ako požele da pokrenu proizvodnju svog omiljenog pića.
Jer, za otvaranje jedne kraft pivare prosečnog kapaciteta, sa dnevnom proizvodnjom od 500 litara piva potrebna je profesionalna oprema čija cena varira u zavisnosti od kvaliteta i stepena automatizacije, zatim, prostor od najmanje 200 m2, minimum tri radnika, sirovine, a tu je i utrošak energije koji se ne može predviteti, jer zavisi od broja kuvanja, i još mnogo faktora koji utiču na ukupnu cenu investicije.
Ipak, kraft pivarstvo se, izgleda, isplati, sudeći prema broju zanatskih pivara registrovanih u Srbiji, kojih trenutno ima čak 45.
Jedna od njih je pivara Tron u Obrenovcu, koja je započela rad pre četiri godine.
Nemanja Stefanović, direktor pivare, za eKapiju na pitanje o isplativosti zanatske proizvodnje piva kaže da još sve prihode ulažu u proizvodnju, eksperimentisanje i edukaciju, ali da veruju da će se trud isplatiti.
Prema njegovim rečima, trenutni proizvodni kapacitet pivare je 15 tona piva mesečno, ali su počeli gradnju nove pivare u kojoj će mesečni kapacitet proizvodnje biti četiri puta veći.
- Na hektaru zemlje u opštini Obrenovac realizujemo jednu od najvećih grinfild investicija u zanatskom pivarstvu u Srbiji - otkriva Stefanović za naš portal i dodaje da će Tron pivo, koje se trenutno može naći u pabovima, pivnicama i hotelima širom Srbije, od Subotice do Niša, po završetku ove investicije najkasnije do sredine 2020. godine krenuti put tržišta Evropske Unije i Rusije.
On ističe da je tržište zanatskog piva, kako u svetu, tako i u Srbiji, dinamično tržište u usponu i da potrošnja zanatskog piva konstantno raste.
- Za razliku od industrijskog piva, za čiju proizvodnju se koriste razne krupice, kukuruz, hmeljni ekstrakt i sve druge sirovine koje pojeftinjuju proizvodnju, zanatsko pivo pravi se od isključivo četiri sastojka: slada (ječmenog, pšeničnog, ovsenog…), hmelja (peletiranog ili u šišarci), vode i selekcioniranog pivskog kvasca - kaže sagovornik portala eKapija.
Nadalje, ističe, i proces proizvodnje kraft piva traje dosta duže, jer zanatske pivare poštuju proces fermentacije i odležavanja tako da od trenutka kuvanja piva do flaširanja prođe i do 40 dana, u zavisnosti od stila piva, a uglavnom 25–30 dana.
- Osim toga, većina industrijskih piva je filtrirana i sva su pasterizovana, dok su zanatska piva nepasterizovana i nefiltrirana, što znači da je većina vitamina, minerala i ostalih hranljivih sastojaka ostala u pivu - objašnjava Stefanović razliku u kvalitetu, napominjući da je suština kraft pivarstva eksperimentisanje i igranje sa ukusima.
- Zanatske pivare, pa tako i mi, uglavnom su fokusirane na takozvana ejl (Ale) piva (piva gornjeg vrenja), jer kod ejlova možete u potpunosti da iskažete svu svoju kreativnost. Stilovi u elj pivima su Pale Ale, American Pale Ale, IPA (Indian Pale Ale), double IPA, Stout… Kada je reč o pivima pivare Tron, izdvojio bih MATADOR, prvo Srpsko crveno IPA pivo (6.3% alk), HEARTBEET pivo sa matičnim sokom cvekle (7% alk) I AZACCA, po stilu Brut IPA (stil je ime dobio po Brut šampanjcu, jer ovo pivo karakteriše suvoća i penušavost), kojem smo dodali i naš "twist" pa ima svetlo roze boju (5% alk) - priča Nemanja Stefanović i dodaje da u pivari Tron trenutno eksperimentišu sa pšeničnim pivima i lagerima.
Kada je reč o sirovinama, ova pivara ih uvozi iz Nemačke, dok kvasac i hmelj kupuje od domaće firme koja ih uvozi iz celog sveta.
Oprema u pivari Tron je domaće proizvodnje, a Stefanović napominje da u Srbiji ima nekoliko ozbiljnih domaćih proizvođača opreme za kraft pivare.
- Ponuda opreme na tržištu Srbije je dobra i sve više kompanija koje se bave procesnom opremom ulazi u proizvodnju pivara, kako raste tržište i tražnja za takvim sistemima - kaže on, objašnjavajući da oprema pivare obuhvata komovnjak, kuvač, virpul, sud za toplu i hladnu vodu, sud za glikol i fermentore najbitnije i najveće sudove za proizvodnju kraft piva.
Izvor: eKapija