U Srbiji se godišnje proizvede 12 miliona tona otpada od kojeg se čak 10 miliona ne tretira i zagađuje životnu sredinu, saopštila je Nacionalna alijansa za lokalni ekonomski razvoj (NALED).
Više od 80% ukupnog otpada, kako se navodi, stvaraju rudarstvo i energetika, dok 2,3 miliona tona čini komunalni otpad, koji obuhvata i gotovo 900.000 tona otpada od hrane koji nastane u ugostiteljstvu, javnom sektoru i domaćinstvima.
- Ovaj otpad bi mogao da bude ponovo upotrebljen u proizvodnji ili za dobijanje zelene energije, međutim, on najčešće završava na deponiji - navodi se u saopštenju, koje je objavilo Udruženje reciklera Srbije na svom sajtu.
Dodaje se da zbog toga što se ne primenjuje cirkularna ekonomija, koja podrazumeva ponovno korišćenje otpada nastalog u procesu proizvodnje ili nakon upotrebe već se odlaže na deponije, formirano 3.500 divljih deponija, a sanitarnih samo deset.
- Takav pristup je dominantan u većini delatnosti pa, na primer, u sektoru ugostiteljstva dovodi do stvaranja velikih količina otpada. Procenjuje se da hoteli, kafići i restorani naručuju oko 120.000 tona namirnica godišnje, od čega nastane ukupno oko 40.000 tona otpada - naveo je NALED.
Ističe se da 99% tog otpada završava na deponiji, gde emituje gasove sa efektom staklene bašte.
Zato je, kako je naveo NALED, važno da se uz pomoć cirkularne ekonomije otpad pretvara u resurs.
- Procena Programa za uvođenje cirkularne ekonomije do 2023. koji je predložio NALED, uz podršku Nemačke organizacije za međunarodnu saradnju (GIZ), pokazuje da bi razvoj cirkularne ekonomije u Srbiji otvorio i do 30.000 novih radnih mesta - rekla je predsednica Saveza za životnu sredinu NALED-a Jelena Kiš.
Iako su trenutna ulaganja u životnu sredinu u Srbiji i četiri do pet puta manja nego u zemljama EU i iznose 0,3% bruto domaćeg proizvoda (BDP) u privredi postoji veliko interesovanje za prelazak na cirkularni model ekonomije, ocenio je NALED.
To se posebno odnosi na one koji posluju sa međunarodnim kompanijama, čiji zahtevi podrazumevaju brigu o životnoj sredini.
Ka boljem upravljanju otpadom od hrane u Srbiji
U nastojanju da pomogne razvoju cirkularne ekonomije i unapredjenju zakonskog okvira u oblasti upravljanja otpadom od hrane, koji će obavezati kompanije koje proizvode i služe hranu na pravilno odvajanje tog otpada, uz postavljanje kanti za odvajanje otpada životinjskog i biljnog porekla, NALED je pokrenuo projekat "Ka boljem upravljanju otpadom od hrane u Srbiji".
Projekat se sprovodi u saradnji sa kompanijom EsoTron i Nemačkom organizacijom za medjunarodnu saradnju (GIZ), u okviru programa razvojne saradnje sa privatnim sektorom – develoPPP.de koji finansira Nemačko Savezno Ministarstvo za ekonomsku saradnju i razvoj.
Navodi se da se pozivaju svi ugostitelji na teritoriji Beograda i Novog Sada da sav otpad od hrane koji proizvedu predaju na zbrinjavanje operateru sistema upravljanja otpadom, kompaniji EsoTron na mejl esotron@esotron.rs ili putem telefona 021/621 66 27.
