Ko su bili beogradski Romeo i Julija, u kojoj ljubavi Ive Andrića čaršija je „prepoznala” glavnu junakinju pripovetke „Jelena, žena koje nema”, kako je duhoviti Nušić uspeo da dobije dozvolu od supruge da juri žene, kako se pravio spisak terazijskih bludnica i pisala molba za život u vanbračnoj zajednici, ali i još neke zanimljive i istinite ljubavne priče čuli su učesnici „Ljubavne šetnje”. Još se nije smračilo, a kraj najstarije gradske fontane „Devojka s krčagom” šaputalo se o najstarijoj zapisanoj ljubavnoj romansi.
Đorđe Zagla i Badža, mlada bula i supruga starijeg Turčina, voleli su se tajno početkom 19. stoleća i jedno drugom izjavljivali ljubav putem haremskog jezika. Karanfil, bosiok, nana, neven, pasulj, ali i jedan mudar pas bili su svedoci ove tajne ljubavi. Zagla bi, prema ovoj priči, stavio određenu biljku u maramu i vezao psu oko vrata, a potom bi ga poslao do njene kuće na Dorćolu. Lepa bula bi preuzela zamotuljak i zamenila ga drugim. A kako su uspeli da se upoznaju i uživo i šta se na kraju desilo s njima ostalo je lebdi u rečima i sumraku koji se tek spustio na Pionirski park.
Dok su mališani trčali za loptom i uživali u igri, ne mareći za priče starijih, učesnici šetnje zaputili su se prema Andrićevom vencu. Prijatan šum vode i letnje veče bili su kao stvoreni za priču o Ivi Andriću. Tik do njegovog spomenika stala je Sanja Đaković, vodič šetnje, i upozorila svoje slušaoce da u priči o čuvenom piscu nema ni govora o književnosti. Počela je da priča kako se okončalo prijateljstvo i kumstvo Andrića i Gustava Krkleca zbog ljubavi i koje je sve dame simpatisao i voleo pisac, kako je sudbina udesila da jedna lepa Milica uđe u Andrićev život i postane njegova supruga i šta je zabeležio nakon njene smrti...
Prve svetiljke su se upalile, a dok su šetači stajali preko puta hotela „Moskva” slušali su priču o nevoljama jedne nasamarene žene, molbi jednog dobroćudnog čoveka da živi s njom nevenčano i kako se uređivao spisak terazijskih bludnica...
Sanja je pozvala svoje pažljive slušaoce da prošetaju i do spomenika Branislavu Nušiću. U blizini Trga republike, čim su se našli kraj najduhovitijeg Srbina, i pre nego što je priča počela, na njihovim usnama se slutio osmeh. U priči o Nušićevim ljubavima, dopuštenim, zabranjenim, dečjim, momačkim, ona o njegovom braku gotovo da je bila ispraćena aplauzom. Šetnja se nastavila, čak ni kiša nije omela šetače da nastave da koračaju stazom velikih ljubavi Crnjanskog, Jelisavete Načić, Nikole Spasića...
Izvor: Politika