Ostale kategorije:
Ako Maju Rogan, turističkog vodiča sa višegodišnjim iskustvom upitate šta se strancima najviše dopada u Srbiji, neće imati dilemu: “To su naši ljudi!”
“Ta ležernost naših ljudi kada vide nekog stranca je nestvarna. Prosto ga oduševe svojom toplinom i jednostavnošću. Sve izgleda prosto i uzvišeno u isto vreme. To me fascinira i svaki put kao da je prvi i upravo to je najveća turistička atrakcija kod nas”.
Ova energična žena je predstavljala Srbiju ogromnom broju turista, a bogata iskustva koja je na taj način stekla, pretočila je u knjigu “Turistički vešeraj”. Rogan u svom prvencu opisuje nazanimljivije, ali i najdirljivije anegdote koje je imala sa turistima.
Nas je zanimalo kako stranci vide Beograd.
“Turisti u Beogradu obilaze Stari grad, Kalemegdan, Terazije, Stari dvor, administrativnu četvrt grada, to jest Ulicu kneza Miloša, Kuću cveća, Beli dvor i Hrama svetog Save. Obično se potom organizuje ručak, ili večera u Skadarliji i to je standardna ruta”, objašnjava Maja i dodaje da najviše posetilaca dolazi iz susednih zemalja, a sve češće dolaze i Turci, Kinezi, Englezi, Amerikanci, Holanđani, Italijani…
“Stranci u proseku u Beogradu ostaju samo dva dana i to su najčešće turisti koji obilaze kompletan region bivše Jugoslavije. Standardni turista, s izuzetkom posetilaca koji su došli poslovno, dolazi porodično ili s prijateljima, u grupi i obilazi ceo region. Kod njih se to zove “Jugo-tura” i ukupno traje od 10 do 15 dana”.
Turistima se u Beogradu najviše sviđaju hrana, lepe žene, pogled sa Tvrđave na ušće Save i Dunava, ali većini njih u najlepšim uspomenama ostaju naši ljudi.
“Obično kažu da smo mi poslednji romantici na svetu iz prostog razloga što je kod nas sve besplatno. Ulaz na Kalemegdan se ne naplaćuje, ulaz u Hram svetog Save se ne naplaćuje, ulaz u naše manastire se ne naplaćuje… A to je njima neshvatljivo, jer kod njih sve košta”, objašnjava Rogan.
Zanimljivo je to što, prema njenim iskustvima, strance ponajmanje interesuje istorija zemlje koju obilaze. O tome se, po pravilu, već kod kuće informišu putem interneta.
“Njih interesuje kako ljudi ovde žive i naša kultura. Neke stvari im ne morate ni objašnjavati – mnogo toga se može zaključiti iz fasada. Međutim, ono što njih interesuje je kako ljudi ovde koriste svoje slobodno vreme. Pitaće vas: ‘Šta je vaš hobi?’ Iz toga će zaključiti kakve su vaše predstave o životu, šta se dešava s vama, šta sve vaše okruženje nudi i koliko ste kreativni. Ja sad mogu da im na to pitanje odgovorim time što ću reći da ja u slobodno vreme pišem”, kaže Maja.
“Na primer, oni se oduševljavaju našim šahistima na Kalemegdanu. Oni ih vide kao srećne penzionere koji uživaju u slobodnom vremenu i lepom okruženju s prijateljima. Tako su šahisti velika turistička atrakcija, a mi to uopšte ne primećujemo”.
Stranci su u Srbiji oduševljeni i velikim porcijama i obično uživaju u svim elementima obroka. Zanimljivo je i to što se mnogima sviđa i muzika, pa su Kinezi naše ulične svirače uporedili s Kubancima.
“Grupa gostiju iz Poljske je u pešačkoj zoni naišla na uličnog svirača koji je u tom trenutku izvodio pesmu ‘Ima neka tajna veza’. Poljaci su ga okružili i svi horski pevali zajedno s njim. Pitala sam ih odakle znaju tu pesmu, a oni su mi rekli da su sedamdesetih plaćali pravo bogatstvo za ploče Bijelog dugmeta. Rekli su da je to pesma ‘jugoslovenskog Garsije Markesa’”, kaže Rogan.
Ipak, za dva dana koliko u proseku provedu u Srbiji, neke stvari im ozbiljno smetaju.
“Iako mnogi gosti iz okolnih zemalja dolaze u Srbiju samo zbog toga što je ovde pušenje dozvoljeno u gotovo svim lokalima, većini ostalih turista smeta duvanski dim u zatvorenim prostorijama i to je veliki problem. Prošle nedelje sam vodila goste iz Izraela u jedan restoran na Petrovaradinu i oni su rekli da se tu oseća miris duvana i da bi želeli da idu u neki drugi lokal. Objasnila sam im da je svuda isto tako – ili gore, pa su pristali da ostanu. Rekli su: ‘Pa ovi ljudi su bezobzirni prema deci’”, kaže Maja.
Problematični su i “divlji” taksisti, kao i oni koji varaju strance uzimajući im previše novca za kratke vožnje, ali i slaba vidljivost tabli sa latiničnim nazivima ulica.
“Natpisi ulica u centru grada ispisani su ćirilicom i latinicom. Međutim, svi latinični su u poslednje vreme preškrabani ili su preko njih stavljene neke nalepnice. Turisti tako ne mogu da se snađu kada žele samostalno da obilaze grad. Njima to jako smeta i predstavlja im ozbiljan problem. Takođe, u najprometnijim delovima grada nema dovoljno javnih toaleta”, objašnjava Maja.
Prema njenom mišljenju, naš najveći adut su nacionalni parkovi Srbije.
“Razumem da je teško izdvojiti novac za noćenje u hotelu, ali mislim da bi bilo dobro da više stanovnika naše zemlje ide na barem jednodnevne izlete u domaćim nacionalnim parkovima i iskuse, makar na nekoliko sati, neke od naših prirodnih lepota”, smatra Rogan.
Nije lako biti turistički vodič. Ne samo da je potrebno da znate strane jezike (Maja govori italijanski i engleski), nego je nekad teško sporazumeti se i na maternjem.
“Komičnih situacija ima uvek i upravo zbog toga sam odlučila da napišem knjigu”, kaže Rogan, koja kaže da je želela i da se našali na naš, ali i na tuđi račun.
“Ima i dirljivih priča. Jedna od takvih je ona u koj kao jedna u kojoj se italijanski turisti sreću s igumanom manastira Velika Remeta, koji se silno obradovao posetiocima. Ispostavilo se da on potiče iz jednog sela u Hercegovini, koje je za vreme Drugog svetskog rata bilo pod italijanskom okupacijom. Upravo su italijanski vojnici spasili njegove roditelje od Ustaškog pokolja. Svi smo tada plakali, a on se zahvaljivao Bogu što ima priliku da se zahvali Italijanima”, objašnjava Maja.
Izvor: B92
