Jedno od najmanjih prestoničkih jezera - jezero Trešnja nedavno je prečišćeno sistemom plutajućih ostrva. Plutajuća ostrva uticala su na poboljšanje kvaliteta vode, pri čemu je najveći pomak ostvaren kod redukcije sadržaja nitrata, ukupnog azota i suspendovanih materija, kažu za eKapiju iz Sekretarijata za zaštitu životne sredine. Dodaju da kroz projekte fitoremedijacije imaju nameru da revitalizuju svih 12 jezera na teritoriji grada Beograda.
- Plutajuća ostrva su imala izuzetnu efikasnost u uklanjanju patogenih mikroorganizama i ona je iznosila više od 99%. Zahvaljujući tome voda u neposrednoj blizini plutajućih ostrva je imala karakteristike vode I klase odnosno vode odličnog ekološkog statusa - rekli su za eKapiju.
Osim osnovne funkcije, uklanjanja polutanata, sistemi plutajućih ostrva, imaju i druge funkcije, koje su značajne na mestima revitalizacije zagađenih voda: obnavljanje biodiverziteta, povećanje estetske vrednosti prostora, povećanje potencijala okoline za razvoj turizma, kao i stvaranja prostora za rekreaciju i odmor stanovništva, kroz revitalizaciju lokacija.
- Važno je napomenuti i da ovakvi biološki sistemi omogućavaju revitalizaciju zagađene vode na osnovu prirodnih procesa, a zahvaljujući simbiotičkim odnosima svojih osnovnih komponenti odnosno biljaka, mikroorganizama, podloge i vode. Pri tome ova tehnologija ne koristi hemijske materije i ne stvara nus produkt, koji bi dalje mogli da vrše negativan uticaj na životnu sredinu - napominju.
Plutajuće ostrvo se sastoji od rešetkastog nosača sa perforiranim dnom i rukohvatima, a ovaj projekat sproveo je Sekretarijat za zaštitu životne sredine u saradnji sa Institutom za šumarstvo.
- Kako supstrat za rast biljaka koristi se inertna kamena vuna, a vegetaciju ostrva čine vrste: Phragmites australis (Cav.) Trin. ex Steud. (trska), Iris pseudacorus L. (barska perunika), Iris sibirica 'Perry's Blue' (sibirska perunika), Alisma plantago - aquatica L. (vodena bokvica) i Lythrum salicaria L. (potočnjak) - objašnjavaju iz Sekretarijata.
Istorija jezera
Šumski kompleks Trešnja na obroncima Avale je bio jedno od omiljenijih izletišta Beograđana, i u okviru njega je 1963. godine napravljeno i veštačko jezero, s namerom da bude rezervoar iz kog bi se uzimala voda u slučaju potrebe za gašenjem požara.
Zbog svoje lokacije jezero je privlačilo brojne posetioce, izletnike, kupače, ljubitelje prirode, međutim tokom vremena jezero je postajalo sve zapuštenije i interes građana je opadao.
Na obali ovog jezera i danas stoji napušten hotel.
- Okrečen samo grafitima, hotel čeka da se pojavi investitor koji bi prepoznao ekonomski interes ove lokacije koja krije bistro jezero u hladu četinara - rekao je ranije v. d. direktora Turističke organizacije Beograda (TOB) Miodrag Popović.
Autor: I. Milovanović