Ostale kategorije:
Jedini kandidat Srbije za sedam svetskih čuda prirode – mistična Đavolja varoš, u kojoj se nalaze dva retka fenomena: krhke zemljane figure sa teškim kamenim kapama na vrhu i dva izvora izuzetno kisele vode, na neobjašnjiv način objedinjuje surovo i pitomo okruženje, pakao i raj. Još kad ugledate malu drvenu crkvu Svete Petke u sred Đavolje varoši, shvatite da na ovom mestu mirno obitavaju i đavo i bog.
Vodimo vas na jug Srbije, u mistični Toplički kraj poznat po čudima prirode, legendama i brojnim izvorima lekovite vode, u kolevku metalurgije i postojbinu velikih junaka poput Toplice Milana i Kosančić Ivana – čuvenog Zmaja od Radana. I baš tu, na šumovitim padinama Radan planine, smestila se Prolom banja, poznata po lekovitoj i izuzetno baznoj „Prolom“ vodi, koja blagotvorno deluje na kožu, zglobove, organe za varenje, bubrege i mokraćne kanale.
I vode mladosti, i rekordne kiselosti
- Njena pH vrednost kreće se oko 9,5 i spada u domen voda mladosti. Neverovatno je to da se na samo 9 km vazdušnom linijom od izvora „Prolom“ vode, u sklopu spomenika prirode „Đavolja varoš“ nalaze dva izuzetno kisela izvora – „Crveno vrelo“ (pH 3,5) i „Đavolje vode“ pH vrednosti od 1,5. U svetu ima svega pet takvih izvora, a ovi naši spadaju u najkiselije – otkriva Slaviša Jovanović, pomoćnik direktora „Prolom Banje“ i turistički vodič kroz Đavolju varoš, dodajući:
- Što se tiče hemijskog sastava ove kisele vode, ona obiluje gvožđem, a u njoj se nalazi i cink, dosta bakra i veliki procenat stipse. S obzirom da nisu vršena istraživanja, ne preporučuje se konzumiranje vode, niti njeno korišćenje u medicinske svrhe. Međutim, veliki broj starosedelaca i dan danas koristi ovu vodu upravo u medicinske svrhe – što za dezinfekciju rana, što za lečenje problema sa želucem, a pojedini veruju da je voda jako dobra za poboljšanje vida, pa njome ispiraju oči, što nije preporučljivo, s obzirom da se voda sa Đavoljeg izvora poredi sa razblaženom sumpornom kiselinom!
Saski rudnici
U podnožju Đavolje varoši, duž žute reke, kojoj gvožđe daje tu specifičnu boju, nalaze se i saski rudnici iz 13. veka. U njima se svojevremno iskopavala ruda gvožđa, a kao nus-rude, javljali su se zlato i srebro.
- Zanimljivo je da se sama ruda nije obrađivala ovde, već se vozila u obližnje mesto koje je dobilo naziv Rudare. Tu se od gvožđa najviše kovalo oružje, a od zlata i srebra novac i nakit – ističe Jovanović, dodajući i da se u ovom starom rudarskom kompleksu nalazi rudnik dugačak čak 800 metara, koliko iznosi i dužina puta od samog ulaza u park prirode “Đavolja varoš“ do centralne platforme sa 202 atrakivne zemljane figure sa kamenim kapama.
Bog i đavo na istom mestu
Legenda kaže da je reč o svatovima, koje je vila okamenila da bi sprečila greh, jer su meštani hteli da ožene brata i sestru, nakon što su popili vodu koju je đavo pomutio, i tako zaboravili na rodbinske odnose. Druga priča kaže da su u pitanju zapravo sami đavoli koje su nadmudrili đaci, pa su se tako okamenili, a treća govori o dve kolone svatova koje su pošle po istu devojku. Nauka ima svoje objašnjenje: ove neobične figure nastale su usled erozije – dugotrajnog dejstva vetra, kiše i bujica na zemljište, zbog čega se i dalje „rađaju“ novi „svatovi“. No, ovaj fenomen ni danas ne prestaje da intrigira – kako je izvodljivo da krhke glinene figure na svojim „glavama“ nose granitne „kape“ od nekoliko tona?
Prepuna kontrasta, Đavolja varoš – jedini kandidat Srbije za sedam svetskih čuda prirode, na neobjašnjiv način objedinjuje surovo i pitomo okruženje, pakao i raj. Još kad ugledate malu drvenu crkvu Svete Petke u sred „đavoljeg grada“, shvatite da na ovom neobičnom mestu i danas zajedno obitavaju i đavo i Bog.
Ovde su čuda moguća
No, čuda se ne završavaju u Đavoljoj varoši. Na Radan planini, u selu Ivanje, sila gravitacije se poigrala, pa reka ide uzbrdo, baš kao i ugašeni autmobili, u ratu padaju neprijateljski avioni, a slučajni prolaznici se dezorijentisani vrte u krug...
Nedaleko od Prolom banje nalazi se i crkva-brvnara „Lazarica“, u kojoj se pričestila vojska kneza Lazara pred polazak u Kosovski boj. Veruje se da je vojska prilikom verskog obreda šest puta obišla oko crkve, a kako se vojska kretala, tako su se za njima okretala i stabla zasađenih šljiva. Ovde i danas rastu uvijena stabla šljiva, uporno čekajući da ih rasplete vojska koja je pre sedam vekova otišla u boj. I još se nije vratila.
............
Pločnik – najstariji metalurški centar na svetu
Dvadesetih godina prošlog veka, u mestu Pločnik između Prokuplja i Kuršumlije, otkriveno je neolitsko naselje, koje datira iz 7500-ih godina pre naše ere. Reč je o najstarijem metalurškom centru u svetu, o čemu svedoči čak 47 pronađenih bakarnih predmeta. Danas je ovo nalazište jedinstven muzej na otvorenom, koji čine rekonstruisane kućice od trske, sa ognjištem, keramičkim figurama i bakarnim alatom, po ugledu na domaćinstvo iz tog perioda.
- Najstariji žitelji Pločnika sagradili su naselje na obali reke Toplice. Na osnovu dosadašnjeg istraživanja znamo da su živeli mirno, bez ratovanja, nekoliko stotina godina na istom mestu. Stanovali su u malim kućama sagrađenim od blata i trske, obrađivali su plodna polja pored reke i čuvali pripitomljene životinje. Od gline su pravili razne posude za pripremanje hrane, razvivši grnčarsku tehnologiju do savršenstva. Ne znamo kako su izgledali, jer do sada nismo pronašli nijedan njihov grob. Ali na osnovu brojnih statueta koje smo pronašli na ovom lokalitetu, znamo da su žene i te kako vodile računa o svom izgledu. Nosile su duge haljine sa „V“ izrezom, vezane u struku, neke su nosile kratke suknje, imale su tetovaže i nosile su nakit – otkriva Dejan Miladinović, saradnik Akcionarskog društva „Planinka“, koje se stara o ovom lokalitetu.
............
Banje u kojima se traži mesto više
U sklopu Akcionarskog društva „Planinka“ posluju i fabrika za pakovanje prirodne „Prolom“ vode, kao i dva uspešna banjska centra – Prolom i Lukovska banja, koju nadmorska visina od 681 metar čini najvišom banjom u Srbiji. Lukovska banja, smeštena na istočnim padinama Kopaonika, poznata je po netaknutoj prirodi, čistom vazduhu i svojim lekovitim izvorima, kojih ima čak 37, različitog sastava i temperature do 69°C. Ovu banju rado je posećivao i kralj Milutin, koji je tu imao svoj letnjikovac u kom se lečio, odmarao i uživao. Na tom mestu izgrađeno je kupatilo, koje danas nosi njegovo ime i dostupno je svim gostima Lukovske banje, u kojoj se nalaze dva moderna hotela – „Jelak“ i „Kopaonik“, ukupnog kapaciteta oko 290 ležajeva.
Prolom banja je prošlogodišnji i ovogodišnji rekorder po broju izdatih turističkih vaučera, a s obzirom da su u ovoj banji, kao i u Lukovskoj, kapaciteti redovno popunjeni, AD „Planinka“ uveliko radi na proširenju hotela „Radan“ i izgradnji novog wellness centra.
Autor: Biljana Bosnić Ognjenović
©Turistički Svet
