Suzbijanje pandemije COVID-a 19 zaustavilo je i ponudu i potražnju i prouzrokovalo globalne šokove, poput pada turističkog prometa, upozorava Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD) u izveštaju o rizicima za privredu u nastajanju.
Koronavirus je izložio sisteme zdravstvene zaštite brojnih zemalja nezapamćenom pritisku a mere ograničavanja zaraze koče kako ponudu tako i potražnju, konstatuju u EBRD-u u izveštaju o otpornosti privrede u tranziciji na pandemiju.
Na mere se nadovezuju globalni šokovi, poput pada cena nafte, poremećaja u lancima vrednosti i pada turističkog prometa i doznaka iz inostranstva.
Mnoge vlade najavile su opsežne fiskalne mere pomoći građanima i firmama koji privremeno ostaju bez primanja i prihoda. Osigurale su i likvidnost za finansijski sistem a fiskalni prostor za takve podsticaje razlikuje se od zemlje do zemlje.
Njihova otpornost na šok koji je uzrokovao Covid-19 odražava strukturu privrede i tržišta rada, razmere izloženosti globalnim šokovima, raspoloživi fiskalni prostor i kapacitete finansijskog sistema da apsorbuje povećanje nenaplativih kredita.
Analiza otpornosti sistema zdravstvene zaštite pokazuje da je zdravstvena potrošnja u regijama u kojima EBRD posluje daleko ispod one u razvijenim zemljama, s manje lekara po stanovniku, posebno u zemljama s nižim dohotcima.
Kada je u pitanju potražnja, ekonomske posledice verovatno će biti veće u zemljama s većim udelom uslužnog sektora u BDP-u, poput Poljske, Kipra, Crne Gore i Turske.
Veće posledice EBRD očekuje i u zemljama u kojima privremena ograničenja rezultiraju značajnijim gubitkom prihoda, poput onih u srednjoj Aziji, na Kavkazu i na južnom i istočnom Mediteranu.
Niže cene sirovina biće pak rizik za izvoznike sirovina poput Rusije, Azerbejdžana i privrede srednje Azije.
Prihodi od turizma premašuju petinu BDP-a u Hrvatskoj, Gruziji, Grčkoj, Albaniji, Crnoj Gori i na Kipru, navodi EBRD u izveštaju, a doznake iz inostranstva čine više od četvrtine BDP-a u Kirgistanu i Tadžikistanu.
EBRD takođe upozorava da kapaciteti za fiskalne mere zavise od postojećeg nivoa duga i deficita kao i od troškova zaduživanja na tržištu.
Izvor: seebiz