Nošen uspomenama iz detinjstva sa raspusta provedenih na Durmitoru, voditelj popularnog kviza „Potera“ i autor kultne emisije „Sasvim prirodno“ neumorno traga za zanimljivim pričama i sudbinama ljudi koji su odlučili da napuste brzi voz kojim savremeno društvo srlja u propast, vrativši se prirodi i životu u skladu sa njenim pravilima. Jovan Memedović, zvanično najomiljenija televizijska ličnost po izboru čitalaca „TV Revije“, i sam teži takvom načinu življenja, jer zna da „povratak prirodi znači povratak detinjstvu“.
Da pre tri decenije nije slučajno ušao na pogrešna vrata u Nacionalnoj službi za zapošljavanje, gde su mu ponudili da se oproba u novinarstvu, popularni televizijski voditelj Jovan Memedović verovatno bi bio profesor fizičkog vaspitanja. Završio je nižu muzičku školu, ali su ga uvek privlačili priroda i sport, naročito boks i džudo, koje je trenirao. Zbog toga je po završetku Četvrte beogradske gimnazije upisao i završio Fakultet za fizičku kulturu.
Po dolasku na RTV Beograd radio je u informativnoj redakciji, a potom i kao sportski komentator. Pitamo ga: kako se rodila ideja za pokretanjem autorske emisije i otkud tolika ljubav prema prirodi?
- Iako sam rođen i odrastao u Beogradu, volim da kažem da sam se kao ličnost formirao tokom raspusta i meseci godišnje provedenih na Durmitoru. Još kao mali sam više od svega voleo da budem u planini i pored reke. Ideja za pokretanjem autorske emisije se rodila dok sam kod sestre u Holandiji gledao njihovu televiziju i kanale kao što je „Discovery“. Primetio sam da takva forma nedostaje na našoj televiziji – otkriva Memedović.
Zapadna Srbija u srcu
- I dan-danas se desi da zađem u neki kutak, ili da se ispred mene ukaže neki kraj koji ostavlja bez daha. Zemlja nam je mala ali bogata, bar što se prirode tiče. Ipak, ja sam najviše vezan za deo zapadne Srbije – Taru, Drinu, Bajinu Baštu.
- Ima ih mnogo: banje, jezera, reke, ali pre svega seoski turizam. Potrebne su nam ideje, ali i infrastruktura i podrška celog društva.
Sudbine „malih“ ljudi
- Uvek ponavljam da priča ima bezbroj i nije ih teško pronaći ako samo malo “zagrebete” po površini. Važnije od toga da li pronalazite priču sami ili ona vas, jeste način na koji je obradite. Bitno je da zakoračite među ljude, da otputujete do njih, da osetite sami ambijent i način života.
- Ima ih više, ali poslednja je životna priča Milene Mazić, žene koja se iz Pariza doselila u brda iznad Petrovca na moru, gde čuva koze i pravi sir. Njena filozofija, sloboda duha, žilavost i hrabrost su me duboko „pomerile” i približile želji da zauvek napustim grad.
Pogled na milion zvezdica
- Ma koliko puta odlazio tamo i dalje me najviše privlači Sibir. Od mesta na kojima nisam bio, verovatno Aljaska i Patagonija.
- U Kirgistanu i Tadžikistanu. Boraviti i spavati u jurti je poseban doživljaj, jer je vrh kupole otvoren i noću pred spavanje možete videti mesec i zvezde. Zbog tog pogleda, skoro da zaboravite na opor miris balege kojom se loži peć.
Na mlađima svet ostaje
- Zapamtio sam šta je na tu temu rekla Milena Mazić: „Vratiti se prirodi znači vratiti se detinjstvu“. A detinjstvo sadašnje dece je ključ za dalje očuvanje prirode i tu smo u problemu ako se ozbiljno kao pojedinci, pa onda kao društvo, ne pozabavimo decom.
- U 2017. nastavljamo serijal „Povratnici“ – o mladima koji su se odlučili da napuste grad i započnu život u prirodi. Ispratićemo rad Gorske službe spasavanja na terenu, započeti priču o odnosu prema životinjama i njihovoj zaštiti, planinariti, veslati i kao i uvek – mnogo razgovorati sa „malim i običnim“ ljudima. Planiramo i putovanja u inostranstvo, mada još uvek ne znamo gde će nas tačno put odvesti.
Biljana Bosnić Ognjenović
© Turistički Svet