Ostale kategorije:
Kada bi građani Srbije poslušali savete koji ovih dana stižu od zvaničnika, ali i od lekara, i odlučili da letovanje ove godine provedu na nekoj od domaćih destinacija, hotelijeri i vlasnici privatnog smeštaja mogli bi da računaju na 100 do 150 miliona evra prihoda, kojim bi nadoknadili deo dobiti očekivane od dolaska stranih turista.
S obzirom na to da neke procene govore da bi gubici u domaćem turističkom sektoru u 2020. godini, zbog pandemije korona virusa, mogli da dostignu i milijardu evra, ova suma svakako bi značila turističkim radnicima, a istovremeno bi boravak na srpskim planinama, u banjama i na najpoznatijim lokalitetima doneo dodatne prihode i ugostiteljima, lokalnim trgovcima, prodavcima specifične etno hrane i pića...
Ova povećana potrošnja podrazumevala bi i veće prihode u državni budžet od naplate PDV-a i drugih dažbina.
Veće zarade mogli bi tako da očekuju zaposleni u turizmu i povezanim delatnostima. Prema poslednjim dostupnim podacima Republičkog zavoda za statistiku, za januar 2020. godine, prosečna neto plata zaposlenih u delatnosti smeštaja bila je 48.753 dinara, a u sektoru pripremanja i posluživanja hrane i pića 35.435 dinara. U delatnosti putničkih agencija, tur operatora i rezervacija zaposleni su početkom godine primali u proseku po 41.242 dinara.
Kada je reč o sportskim, zabavnim i rekreativnim delatnostima, koje bi takođe mogle da računaju na dodatne aktivnosti ako bi domaći turistički centri ovog leta bili posećeniji, plata je u ovom sektoru bila 45.339 dinara. I trgovci na malo, odnosno lokalne prodavnice, imali bi više mušterija, pa bi to sigurno popravilo njihov prosek plata koji je u januaru iznosio 41.314 dinara.
Najviše trošimo u Grčkoj
Inače, prema podacima Narodne banke Srbije za prošlu godinu, samo u prvih devet meseci 2019. srpski turisti su u Grčkoj "ostavili" 344 miliona evra. Na drugom mestu je Turska gde je potrošeno 157 miliona evra, a na trećem mestu najomiljenijih destinacija našla se Nemačka. Na putovanja i vanpansionsku potrošnju u ovoj zemlji naši turisti su potrošili 62 miliona evra.
Slede Italija sa potrošnjom od 57 miliona evra i Crna Gora sa 42 miliona evra, a svoje novčanike "praznili" smo i u Hrvatskoj, gde su srpski turisti potrošili 30, u Sloveniji 28, Španiji 26, a u Bugarskoj i Austriji po 20 miliona evra.
Kada bismo Grčku zamenili Srbijom, ostalo bi nam, praktično, skoro 350 miliona evra.
A u Srbiji su prošle godine među omiljenim destinacijama bili Beograd, Novi Sad, Zlatibor, Vrnjačka Banja, Kopaonik, Tara i Sokobanja. Turisti na ovim lokalitetima najviše novca, pored neizbežnih smeštaja i ishrane, trošili su na izlete, suvenire, domaću hranu i rakiju, kao i na ručne radove.
- Poziv da turisti ovog leta više vremena provedu u Srbiji je dobar i svakako će doprineti delimično boljim rezultatima i spašavanju dela izgubljenih prihoda. Tu samo treba povesti računa o turističkim vaučerima koje je država već podelila, i najavila novih 400.000, jer je velika većina smeštajnih objekata na najpopularnijim lokacijama već popunjena sve do sredine novembra. S obzirom na to da je rok važenja vaučera 20. novembar, možda bi trebalo razmisliti o njegovom produžetku - kaže za Blic Biznis Aleksandar Seničić iz Nacionalne asocijacije turističkih agencija Srbije (YUTA) i dodaje da bi takođe trebalo razmisliti o mogućnosti da se prijave dodatni objekti, jer će kapaciteti biti nedovoljni.
- Ako želimo putem vaučera da privučemo domaće turiste na domaće destinacije, takođe bi bilo dobro da u Uredbi izmenimo uslove za apliciranje i možda podignemo granicu od 60.000 dinara prihoda. Oni koji zarađuju više od toga svakako su platežno sposobniji turisti, pa bi oni svojim boravkom više doprineli i razvoju lokalne privrede, većom ličnom potrošnjom - ističe Seničić.
S druge strane, napominje, treba voditi računa i o oko 10.000 zaposlenih u turističkim agencijama, koje su uglavnom orijentisane prema inostranstvu, koji bi mogli da ostanu bez posla zbog ograničenja u putovanjima. Prema njegovim rečima, ugroženi su i prevoznici koji su orijentisani na saradnju sa agencijama, kroz đačka putovanja, ekskurzije, ali i letovanja.
