Ostale kategorije:
Završila se jedna po mnogo čemu bizarna godina u svetu avio-saobraćaja koju će, nadamo se, biti teško nadmašiti.
Nema ništa lepše od osvajanja dalekih krajeva naše planete letovima, a u prošloj godini avionom je to učinilo skoro 4,5 milijarde ljudi. Iako ova brojka deluje impresivno, ona ipak daje pogrešnu sliku o dostupnosti putovanja avionom. Dok u zapadno-evropskim zemljama i SAD svaki stanovnik u proseku leti nekoliko puta godišnje avionom, u zemljama Afrike ili Južne Amerike manje od jednog čoveka leti godišnje.
Upravo ova dva kontinenta već godinama i beleže značajan rast avio-saobraćaja i predstavljaju pozornicu na kojoj će se i u bliskoj budućnosti očekivati veliki rast. Imajući u vidu da je pre 75 godina kada je doneta Čikaška konvencija koja je udarila temere modernom avio saobraćaju i kada je osnovano Međunarodno udruženje avio saobraćaja IATA, godišnje je na celom svetu bilo devet miliona putnika. Danas ih toliko bude na svakih 18 časova.
Sram od letenja
No, retrogradni trend počeo je u prethodnoj godini i to u Švedskoj, gde je nastao ekološki pokret koji za cilj ima smanjenje putovanja avionom i povećanje broja putovanja železnicom. Razlog ovog pokreta, nazvanog Flygskam, odnosno sram od letenja, je da se umesto ekološki štetnog avio-saobraćaja, kako tvrde, koristi manje štetan železnički.
Pokret je uzeo maha i izazvao velike reakcije u avio-industriji. Održivost razvoja avio-saobraćaja i smanjenje njegovog uticaja na životnu sredinu su postale glavne teme svih vazduhoplovnih konferencija širom sveta, a profesionalci su počeli da se ozbiljno bave tim pitanjima.
Iako avio-saobraćaj ima neverovatan i nemerljiv doprinost modernoj civilizaciji i po svim pokazateljima spada u pozitivne činioce zaštite životne sredine, to nije dovoljno „flygskamerima“ da ga napadaju na sva zvona. Sa samo 2 do 3 posto učešća u emisiji štetnih gasova, avio-saobraćaj potpomaže efekat staklene bašte manje nego bilo koja druga pojedinačna industrija. Više svako od nas na ovom svetu proizvede štetnih gasova otvaranjem frižidera nego na letovima koje obavimo.
MAX katastrofa
Početkom marta 2019. u Etiopiji se srušio Boeing-ov 737 MAX-8 u vlasništvu Ethiopian Airlines-a. U ovoj avionskoj nesreći stradalo je 157 osoba, među njima i jedan Srbin. Posledice ove nesreće je bilo najveće u svetu povlačenje jednog modela aviona iz saobraćaja. Kompletna flota aviona MAX je povučena jer je ustanovljeno da je njegov MCAS sistem zaštite pogrešan i da je to razlog za rušenje kako ovog aviona u Etiopiji tako isto i Lion Air-ovog u Indoneziji samo pet meseci ranije.
MCAS sistem je projektovan kao inovativno rešenje koje treba automatski da obara nos aviona u slučaju nekontrolisanog povećanja napadnog ugla (ugao koji čine trup aviona i horizont). Umesto da dodatno obezbedi avion ovaj sistem je bio razlog rušenja. Brojne lančane reakcije nakon otkrića doprinele su samo produbljivanju problema i produžavanju perioda prizemljenja modela aviona, za koji je još uvek neizvesno da li će se i kada vratiti u saobraćaj.
Bankrot avio-kompanija
Prošla godina je bila kobna po mnoge avio-kompanije, od nekih veoma malih sa samo jednim avionom u floti poput Jamaica Airways-a pa do nekih zaista velikih kao što su Jet Airways iz Indije ili britanski Thomas Cook Airlines. Bankrot u 2019. je proglasila i slovenačka Adria Airways, što je bila avijacijska tema broj jedan u našem regionu i islandski WOW Air.
Italijanska avio-kompanija se još uvek drži u životu, ali na aparatima. Italijanska vlada je u više navrata obećavala kraj sage i pronalazak strateškog i investicionog partnera za Alitaliju, ali se to po ko zna koji put nije dogodilo i upumpavanje novca je nastavljno uz ponavljanje mantre „samo još ovaj put“.
Najnoviji pokušaj da konzoricijum italijanskih kompanija predvođen domaćom železničkom kompanijom dokapitalizuje Alitaliju je propao povlačenjem glavnih ponuđača. Poslednji rok koji je dat Alitaliji da nađe partnera je maj 2020.
Prva stoletna avio-kompanija
Jedna od malobrojnih lepih vesti iz avio-saobraćaja koje su obeležile prošlu godinu je jubilej holandske avio-kompanije KLM. Ova stogodišnja avio-kompanija, je najstarija još uvek živa avio-kompanija. Kompanija je osnovana 7. oktobra 1919. godine i prva je u istoriji koja je proslavila 100. rođendan. Odmah za njom je to pošlo za rukom kolumbijskoj avio-kompaniji Avianca, koja je osnovana dva meseca kasnije, 5. decembra 1919.
Čiji je veći aerodrom?
Trka za titulu najvećeg aerodroma na svetu nastavili su u 2019. Turska i Kina. Prva je svoj novi aerodrom otvorila Turska. U Istanbulu je u aprilu otvoren novi međunarodni aerodrom – Istanbul Grand Airport koji je preuzeo saobraćaj od prezagušenog aerodroma Ataturk.
Krajem septembra 2019. i Peking je dobio svoj novi aerodrom – Daxing. Aerodrom je već oborio jedan rekord – ima najveći jedinstveni aerodromski terminal na svetu sa 700.000 kvadratnih metara korisne površine pod jednim krovom!
Od važnih vazduhoplovnih događaja u ovoj godini izdvajamo i predstavljanje novog modela aviona. Airbus je letos javnosti predstavio novi neobičan avion. U pitanju je Airbus A321 sa produženim doletom. Model će imati oznaku A321XLR (Extra Long Range) i moći će da obavlja transatlantski saobraćaj, na primer. Avion je već izazvao veliku pažnju stručne javnosti, a njegovo puštanje u saobraćaj se očekuje 2023.
Iz Airbus-a je početkom prošle godine stigla još jedna veoma važna vest – prekida se proizvodnja super džambo aviona. Model A380, avion „na dva sprata“, odlazi definitivno u penziju.
Izvor: Aviatica
