Ostale kategorije:
Pandemija korona virusa je za sve neshvatljiv i neočekivan fenomen. Kao da smo zaboravili da su naši preci stotinama godina morali da žive u strahu od zaraza. Izložba „Preci korone“, koja je postavljena u bečkom dvorcu Šenbrun u Carskom voznom parku, treba da doprinese da se dešavanja sa kojima se trenutno susrećemo shvate kroz prizmu prošlosti.
Jedinstveni predmeti , najvećim delom iz zbirke Muzeja istorije umetnosti u Beču, pričaju istoriju maski i bolesti na bečkom dvoru od 1500. do 1918. godine. Predstavljene su maske za turnire, karnevalske maske, impozantne maske za vreme žalosti, sve do svedočanstava velikih epidemija i prvih dokumenata o istoriji vakcina.
Velike zaraze
Trenutno doživljavamo drastične mere za suzbijanje virusa korona. Koliko god da deluje neverovatno i naši preci bili su suočeni sa zatvaranjem granica i mesta za zabavu, ograničenjima trgovine, socijalnom distancom i strogim karantinom kada je trebalo boriti se sa kugom, velikim boginjama, kolerom ili španskom groznicom. I sve te pandemije su savladane. Način na koji su suzbijane primenjuje se do danas.
Najveću sličnost sa današnjom situacijom imala je španska groznica koja je između 1918. i 1920. godine odnela milione života. U Austriji je tek posle godinu dana od njenog izbijanja osnovano Ministarstvo zdravlja, koje je bilo zaduženo za suzbijanje bolesti. Mere koje su se tada u svim delovima sveta preduzimale, podsećaju na današnje: od zatvaranja pozorišta i škola, preko ograničavanja javnog saobraćaja, sprovođenja karantina i podizanja bolničkih objekata pa sve do nošenja maski.
Pod zaštitom maske
Simbol pandemije korona je maska kojom pokrivamo usta i nos i štitimo i sebe i svoje okruženje od infekcije virusom. Ona u istoriji čovečanstva ima dugu tradiciju, pri čemu korišćenje u medicinske svrhe nije igralo nikakvu ulogu. U svetu Habsburgovaca maske su našle primenu na turnirima, kao i u pozorištu i na plesnim feštama.
Brojni članovi carske porodice želeli su svoj portret sa jednim takvim „ukrasom“. U 19. veku carica Sisi prekrivala je lice tokom ceremonija žalosti umetnički rađenim maskama da bi, s jedne strane, prikrila žalost a, s druge strane, zaštitila lice koje više nije bilo u jeku mladosti od znatiželjnih pogleda. Iako nisu imale nikakvu medicinsku funkciju bogato ukrašene dvorske maske mogu se posmatrati kao prethodnice „modnih maski“ koje su se razvile u vreme korone.
