Ostale kategorije:
Tri međunarodna biciklistička koridora EuroVelo (6,11,13) ulaze u našu zemlju u Vojvodini, kreirajući jedinstvenu mrežu staza koje povezuju različita prirodna bogatstva, kulturno-istorijke znamenitosti, nezaboravna eno-gastronomska iskustva i uvek ljubazne domaćine.
U vreme kada nam je kretanje u inostranstvo otežano, otkrivamo vam na koji način lako možete provesti nezaboravan vikend na severu naše zemlje, skrojiti jedinstvene turističke pakete i koje su to usluge koje svaki biciklista očekuje.
Biciklistička ruta EuroVelo 6 (EV6), koja povezuje Atlantski okean i Crno more, prošle godine je na ITB-u (Međunarodnom sajmu turizma u Berlinu) proglašena za najatraktivniju biciklističku rutu u Evropi. Ova 4.500 km duga trasa poznata je pod nazivom Dunavska biciklistička ruta, s obzirom na to da najvećim i najatraktivnijim delom prati drugu najdužu reku Evrope.
Takođe prošle godine, između Pasaua i Beča, rutom je prošlo 755.000 biciklista, broj koji govori o kvalitetu ovakvog turističkog proizvoda. Poređenja radi, ovom rutom u Srbiji godišnje prođe oko 10.000 biciklista, te u doba kada su nam otežana putovanja preko granice, biciklistički turizam predstavlja veliki potencijal kako za receptivne agencije, tako i za lokalne, male biznise.
U Srbiji, EV6 ruta ulazi na severu Vojvodine, kod Bačkog Brega, a izlazi nakon 667 km kod Negotina. Osim EV 6 rute, u Vojvodini postoje još dva međunarodna biciklistička koridora, EuroVelo 11 i EuroVelo 13. U nekoliko navrata predstavnici Evropske biciklističke federacije (ECF), isticali su da EV6 ruta u Srbiji ima najbolji sistem signalizacije u Evropi, koji ćete prepoznati lako po plavim znakovima sa brojem 6 unutar žutih zvezdica. EV 13 ruta je takođe označena, dok je signalizacija za EV 11 rutu u našoj zemlji još uvek u pripremi.
Polazeći od Bačkog Brega, gde EV6 ruta ulazi u našu zemlju, ne propustite Ajfelovu prevodnicu u Bezdanu, prvi objekat u Evropi gde je primenjeno podvodno betoniranje, kao i deo memorijanog kompleksa posvećen Batinskoj bici. Posebno ako ste ljubitelj pecanja, iskoristite priliku i uživajte u prirodi Specijalnog rezervata prirode Gornje Podunavlje, gde možete odmoriti u Čardi Štuka, okruženi sto godina starim hrastovima, pripremiti ulovljenu ribu i prenoćiti u lokalnom smeštaju po simboličnoj ceni. Od mesta Kupusina možete krenuti prema Apatinu ili Somboru, gde se u centru grada nalazi biciklistički kamp Long Tour. Od Kupusine prema Apatinu vas čeka dobar, asfaltni put, pored kojeg možete da prenoćite u kampu Budžak ili preko dana uživate na dunavskoj plaži Vagoni.
Pre nekoliko godina, na Fruškoj Gori je uspostavljen i sistem biciklističkih staza, među kojima je najinteresantnija tura južnim obroncima ove planine, gde u okviru 80 km malo napornije mauntin-bajk ture možete obići sve manastire i jezera. Uzimajući u obzir da je reč o teritoriji Nacionalnog parka, čeka vas mnogo lepog sadržaja, poput mesta na kojima se hrani jeleni, posmatraju ptice, dok su manastiri i jezera prirodne oaze u čijoj ćete blizini nači duhovni i fizički mir. Naravno, ne propustite nezaboravne Sremske Karlovce, centar grada sa mnogobrojnim vinarijama, restoranima, poznatom Karlovačkom gimnazijom, Patrijaršijskim dvorom, Sabornom crkvom i Kapelom mira, podignutom 1699 god. na mestu gde je potpisan Karlovački mir. Na 3,5 kilometara od Sremskih Karlovaca, nalazi se Ekokamp gde možete podignuti šator, odmarati ili pešačiti stazama Fruške Gore.
Jedna od pravih poslastica je kružna ruta oko Dunava, koja počinje iz Novog Sada. Krenite na zapad, preko Futoga do Begeča, odakle skelom možete preći do Banoštora. Odatle se vratite nazad prema Sremskoj Kamenici. Skrenite u Kamenički Park, posle čega ćete stići do Petrovaradina i zaokružiti turu.
Osim dunavske biciklističke rute, Vojvodinu karakteriše mogućnost bicikliranja uz još jednu važnu reku – Tisu. Potiska tura kreće iz centra Subotice i predstavlja doživljaj svoje vrste, gde ćete na ravnom terenu uživati u tradiciji grada koji karakteriše arhitektura secesije, zbog kojeg Subotica pripada evropskoj kulturnoj ruti Art Nouveau. Dalje, ruta će vas voditi oko Palićkog i Ludaškog jezera, specijalnih rezervata prirode, a na putu do Titela, poslednjeg mesta na ovoj ruti, ne propustite pogled sa kule Gradske kuće u Senti, staru prevodnicu Šlajz u Bečeju, romaničku baziliku u Arači, kao i Taraš – Evropsko selo roda, gde se gnezdi 42 para ovih ptica.
Ako pak, rešite da istražite Vojvodinu EuroVelo 13 rutom, posebno je zanimljiva trasa koja povezuje Žombolj, Vršac i Belu Crkvu. Na graničnom prelazu sa Rumunijom, u mestu Žombolj je skoro izgrađen Regionalni centar za cikloturizam koji u svom kompleksu poseduje odmorište, mogućnost pranja veša, alatke za popravku bicikala i informacije o biciklističkim atrakcijama u okolini. U blizini Vršca ne propustite Vršačke vinograde i pogled sa Vršačke kule. Kod mesta Kuštilj se nalazi odvajanje koje vodi do manastira Mesić, dok u Beloj Crkvi obavezno obiđite nadaleko poznata jezera. Ako nastavite prema jugu, iz Stare Palanke skelom možete preći na drugu stranu Dunava, do mesta Ram u kojem se nalazi istoimena srednjevekovna tvrđava, odakle nastavljate putem EuroVelo 6 rute, prema Golupcu, Lepenskom Viru, Donjem Milanovcu i Kladovu.
Cikloturizam i kulturni turizam su međusobno isprepleteni. Jedan od glavnih motiva za putovanje biciklom predstavlja upoznavanje drugih kultura, naroda, lokalnih običaja, interakcija i iskustvo autentičnog načina života ljudi u malim mestima. Uzimajući u obzir prirodu bicikla kao prevoznog sredstva, za razliku od klasičnog turiste, cikloturisti sa sobom mogu da nose ograničen broj stvari. Stoga lokalni biznisi sve više prilagođavaju svoje usluge cikloturistima, omogućavajući im da se osećaju ugodno i sigurno tokom svojih dugih putovanja.
Kako bi jedan turistički objekat u potpunosti bio pogodan za prihvatanje biciklista, neophodno je da: ima ponudu noćenja sa doručkom (mogućnost hrane za poneti), odvojenu prostoriju / ostavu za bicikle pod ključem, neophodne alate za popravku, prvu pomoć, znak da je smeštaj predviđen za bicikliste, osnovne informacije o biciklističkim rutama u blizini, komunikaciju sa sličnim objektima u okolnim mestima, kako bi biciklista bio u mogućnosti da planira svoje sledeće prenoćište, prostoriju za pranje i sušenje veša, kao i Internet.
Cikloturizam bi upravo u doba krize prouzrokovane pandemijom mogao da postane ključan turistički proizvod naše zemlje, posebno u Vojvodini. Postojanje objedinjenih usluga ove vrste ne predstavlja veliku investiciju, a na duže staze daje dobre rezultate, posebno ako uzmemo u obzir podatak da za dobre usluge cikloturisti u proseku troše 50 EUR na dan. Prednost teritorije Vojvodine predstavljaju dobro obeležene staze, ravan teren, prošaran jedinstvenim prirodnim lepotama, kulturno-istorijskim sadržajem i gostoprimstvom domaćina.
Izvor: Turistička organizacija Vojvodine
