Ostale kategorije:
Zamislite stotine tornjeva, zamkove, kupole, kaldrmu, reku sa 20 mostova. Prizovite miris piva, kobasica i kolača sa cimetom. Ako ste uspeli, onda ste barem na kratko sebe odveli i spustili u Prag – glavni grad Češke.
Grad fascinantne arhitekture, uglavnom gotskih i baroknih građevina, grad preplavljen turistima iz najrazličitijih krajeva sveta. Prag ima oko 1.200.000 stanovnika, a godišnje ga obiđe do 9.000.000 turista. Na ulicama se mešaju najrazličitije rase i jezici, svuda gužva i buljuk radoznalih turista.
Grad koji čuva svoju viševekovnu arhitekturu – zamkovi i uzdignuti tornjevi odvešće vas u neke bajkovite prizore i kulise za film kojima bi iz nekih davnih vremena mogle da defiluju princeze, ili da se zakikoću veštice na metlama.
Glavni grad Češke može da se pohvali i jednim od najposećenijih i najpoznatijih mostova u Evropi – Karlovim mostom. Ova velelepna građevina dugačka je 515 metara, ima 16 lukova i 31 skulpturu, uglavnom svetaca.
Prva i najstarija skulptura na mostu je ona Svetoga Jovana Nepomuka, a pred njom uvek red turista koji čekaju da na reljef ispod nje spuste levu ruku i zamisle želju, koja bi prema legendi trebalo da se ostvari u narednih godinu dana.
Prag se diči svojim znamenitostima, ali pokušava i da „ukrade“ ponešto od drugih gradova, pa ima i svoju Ajfelovu kulu, a na Vltavi ima i kutak za gondolijere „Prašku Veneciju“.
Šetnja i razgledanje Praga će vas umoriti, ali ne brinite. Možete se okrepiti i povratiti snagu nekim od tradicionalnih čeških specijaliteta – kobasicama, gulašom sa knedlama, kolenicama ili rebarcima. Naravno, sve to morate zaliti pivom, a ponuda je tolika da ćete se pred tolikim izborom naći u nebranom grožđu, pardon, ječmu.
Kao deo rituala, na Vaclavskim namestima pojedite kobasicu sa nekog od kioska i tada možete reči da ste zaista bili u Pragu.
Uprkos gužvi, grad je besprekorno čist, a saobraćaj savršeno funkcioniše, pre svega metro koji i Beograd željno iščekuje. Iako su članovi EU, Česi grčevito čuvaju svoju valutu – krunu. Za jedan evro trebalo bi da dobijete oko 26,5 kruna, ali svi će vas upozoriti, pa i vodiči, da u praškim menjačnicama umeju i da prevare turiste, pa obratite pažnju na kurs.
Vodiči će vam ispričati i priču o ćudljivosti češkog karaktera, uzdržanog, pomalog hladnog, ali sklonog hedonizmu i uživanju, pre svega u pivu. Kod Čeha nema kućnih druženja, a pivnice su centralna mesta i okupljališta.
Prosečan Pražanin svakoga vikenda odlazi u svoju vikendicu u okolini grada. Naravno, i u vikend naseljima postoje pivnice. Cena vikendice raste što je bliža nekoj pivnici.
- Čeha koji vam se dopadne nemojte zvati na kafu, pozovite ga na pivo – savetuje vodič turističke agencije "Kalipso" Katarina Bouček.
Od Čeških ugostitelja ne očekujte preteranu ljubaznost i nasmejanost. Pripremite se i na mogućnost da vam u pivnici kažu i da za plaćanje ne priznaju kovani novac, već samo papirne novčanice.
Prag je sve popularnija destinacija i za srpske turiste, pa prema proceni vodiča, iz Srbije put Praga pođe više od 20.000 turista.
- Mi svake nedelje organizujemo turu iz Srbije. Svaki put je popunjen autobus sa 50 mesta, pa sami izračunajte – kazala je Bouček. Inače, Zagrepčanka koja se zaljubila u Prag i jednog Pražanina za kojeg se i udala.
Opšte je poznata stvar da su Srbi raštrkani svuda po svetu, ne samo kao turisti, već u potrazi za nekim boljim životom. Ako vas u Pragu zadesi nostalgija, možete svratiti u neki od restorana koji drže Srbi ili Bosanci, a u kojima se slušaju muzika sa ovih naših prostora, a može se pojesti i dobar burek.
Svoje utočište u Pragu je našao i jedan od prvih autora emisije crne hronike u Srbiji „Pozovite 92“ Igor Spasov. Posle dugogodišnje karijere na Radio-televiziji Srbije, ovaj reditelj po profesiji, umorio se od policijskih sirena i izvešavanja sa mesta zločina, pa je mir pronašao u Češkoj prestonici, gde je osamdsetih godina prošlog veka i završio studije filmske režije.
- U Pragu živim bez crne hronike. Predajem na međunarodnom filmskom konzervatorijumu i bavim se mladima i umetničkim filmom – zadovoljan je Igor onim što mu je Prag pružio.
Posle svega pročitanog, vama ostaje jedino da sami doživite ovaj grad, pa možda i u njemu, kao Igor, nađete svoj mir ili ostvarenje želje, one jako zamišljne na Karlovom mostu.
Autor: Bojana Milovanović
