Porušeni zidovi, poskidani prozori i vrata i demontirane instalacije, prizor su hotela "Mir" u Zvonačkoj Banji koji i nakon 9 godina od privatizacije nije sređen. Više puta ponovljeno obećanje opštinskih i republičkih funkcionera da se traži rešenje, juče u Babušnici izrekao je i ministar lokalne samouprave Branko Ružić.
Skoro 10 godina nakon privatizacije, hotel "Mir" u Zvonačkoj Banji i dalje podseća na scenografiju za horor film, a da je to jedan od glavnih problema u Babušnici, smatra i ministar lokalne samouprave.
Turistički potencijali zdravstvenog turizma Zvonačke Banje koja ima jednu od najlekovitijih voda nisu iskorišćeni na pravi način nakon privatizacije - kratko je rekao Ružić.
Neuspešna privatizacija
Hotel "Mir" privatizovan je 2010. godine, ali je uništen nekoliko godina ranije. Tadašnji vlasnik Ugostiteljsko-turističko preduzeće Srbija iz Pirota dao je u zakup kompleks hotela i otvorenih bazena preduzetniku Radosavu Zdravkoviću iz Pirota, a on je, pod izgovorom rekonstrukcije, izvršio totalnu dekonstrukciju hotela "Mir" i takvo stanje je i danas, 13 godina kasnije.
Direktor Turističke organizacije Babušnica Milan Stamenković kaže da je Banja pre svih događaja imala duplo veću posećenost od svih smeštajnih kapaciteta u Pirotskom okrugu.
- Privatizovan je 2010. godine iz trećeg pokušaja slobodnom pogodbom bez ikakvih uslova. Problem je i taj što je termalni izvor rudno bogatstvo države, a po zakonu o vodama ne može da bude privatno vlasništvo. Pa ipak, parcela na kojoj je izvor termalne vode na volšeban način je privatizovana - kaže Stamenković.
Direktor dodaje da je nakon privatizacije novi vlasnik izvršio samo renoviranje otvorenih bazena koji su radili do 2016.godine, dok su hotel i kupatila ostala u istom stanju.
- Bilo je više pokušaja prodaje ili ulaska u partnersvo sa sadašnjim vlasnikom. Bili smo spona između zainteresovanih strana, ali on tada nije to želeo da prodaje - objašnjava direktor.
Neiskorišćeni potencijal i loša infrastruktura
Prednost Zvonačke Banje je, kaže Stamenković, što bi se kupovinom hotela "Mir" došlo do monopola u ovom kraju, jer nema velikih smeštajnih kapaciteta.
- Izvorište lekovite vode kaptirano je za rimsko kupatilo, odakle su se hotel i otvoreni bazeni snabdevali banjskom vodom. Temperatura vode je 28 stepeni, a izdašnost izvorišta je 9 litara u sekundi - kaže Stamenković.
Sa izvorom na visini od 630 metara, Zvonačka Banja je najviša u Srbiji, a u njenoj blizini su i planine Ruj, Greben i Vlaška planina sa uređenim planinskim stazama, te po njemu, ima puno mogućnosti da se taj kraj dodatno razvije.
Međutim, dodatni problem ovog kraja su loši putevi koji dolaze do Banje. Do nje se dolazi iz pravca Pirota i auto-puta ka Bugarskoj i iz Babušnice, a obe deonice su u lošem stanju.
Put iz Pirota preko manastira Poganovo i dolinom Jerme je u boljem stanju, ali ima problem sa niskim tunelima. Deo puta prolazi nekadašnjom trasom pruge niskog koloseka kojom se prevozio ugalj iz rudnika Jerma u Rakiti do Sukova, a niski tuneli za popularni voz Ćira su ostali. Prugu je samo zamenio asfalt.
- Put iz Babušnice je u veoma lošem stanju, 2004. godine se uložilo u tu deonicu, ali od 30 km danas je oko 18 km je u katastrofalnom stanju. Postoji i treći pravac, a to je otvaranje Graničnog prelaza Petačinci koji bi mnogo značio Babušnici i celom zvonačkom kraju, ali taj projekat još nije završen - kaže Stamenković.
U Zvonačkoj Banji postoji i problem vodosnabdevanja, a ni blizina auto-puta i aerodroma u Nišu i Sofiji, predivna priroda i čist planinski vazduh zasad nije pomoglo da se krene u sređivanje Banje čije su termomineralne vode bile poznate Rimljanima za vreme njihove vladavine ovim delom naše zemlje.
Autor: Ljubomir Filipov
Izvor: Južne vesti