Hotel najbolje pariske tradicije

Rafaelo Santi iz grada Urbina je, uz Mikelanđela Buonarotija i Leonarda da Vinčija, najveći umetnik visoke italijanske renesanse. Bio je pravi car kada su u pitanju sklad i proporcije, elegancija i lepota. Upravo je ovo opis koji odgovara  pariskom hotelu „Rafael“******(“Raphael“, fr.), koji je dobio ime po ovom izuzetnom slikaru.

Rođen pre stotinak godina, hotel „Rafael“ i danas je u vlasništvu francuske porodice Bavere. Smešten na pedesetak metara od Trijumfalne kapije, u jednoj od dvanaest najpoznatijih avenija u Parizu, dika i ponos porodice, postao je mezimče istoimene hotelijerske grupe.  Priča o hotelu „Rafael“ počinje 1900. godina kada su Leonar Tobe (ili Leonard Tojber), naturalizovani Francuz poreklom iz Beča, i Konstan Bavere otvorili prvi hotel „Regina“, zatim nekoliko godina kasnije - 1908, hotel „Mažestik“. Godine 1925. rodilo se najmlađe čedo - „Rafael“, koji je u trenutku zaplenio srca kraljeva, plemića, predsednika država, ali najviše slavnih glumaca, režisera, pevača... Prvi je stigao Volt Dizni. Inače, sva tri hotela nalaze se u blizini jedan drugog. I svi pripadaju grupi „Leading Hotels of the World“.
Primereno vremenu, fasade su projektovane u stilu art deko. Kada je Konstan Bavare 1935. godine umro, posao je preuzeo njegov sin Pol. Nasledila ga je ćerka Fransoaz, kojoj  danas pomaže njena ćerka Veronika Bavere Valke, koja trenuno vodi sva tri hotela.

Crème de la crème

Za razliku od pariskih hotela-palata, hotel „Rafael“ je velikim delom sačuvao  originalan nameštaj u stilu rokoko Luja XV i ampir Luja XVI. To je pravi francuski hotel s teškim brokatnim zavesama, bogatim tepisima, zidovima obloženim drvetom i damastom, kristalnim lusterima, originalnim umetničkim delima. Ima 47 soba i 36 apartmana, šest konferencijskih sala, restorane, engleski bar... Imala sam zadovoljstvo da s direktorom Pjerom Feršoom obiđem hotel od čuvene „Terase“ na sedmom spratu do suterena u kojem se nalazi tehnička služba hotela i bila sam fascinirana.  
Jedinstven „Restoran“ s crvenim stolicama i originalnom francuskom kuhinjom, u kome diriguje glavni kuvar Francisko Merino, sav u plišu, mesto je gde često obeduju francuske porodice ali i mnogi strani slavni gosti. Odmah pored njega je elegantan bar u engleskom stilu.
Restoran “Terasa“, na sedmom spratu hotela „Rafael“, jedno je od retkih mesta gde može da se uživa u panoramskom pogledu na Pariz od 360°! Ovaj restoran je, u  stvari, nekada bio stan jednog od ranijih vlasnika - Leonara Tobea, koji je bio i predsednik francuske šahovske federacije i kolekcionar slika. „Terasa“ je sklop prostora na nekoliko nivoa; ima nekoliko stepeništa, negde po tri, negde po pet stepenica; isprepleten je gustim žbunjem, cvećem, čak i drvećem. Osim tog famoznog pogleda, u nekim se nišama može šćućuriti inkognito ili dovesti prijatelje na čašu pića i čavrljati sa ostalim gostima. Po izboru!

Najbolji radnici Srbi!

Domaćinstvo u ovom hotelu vodi Baja Zajdin, domaćica hotela. Ispričala nam je da ona i 28 radnika rade i za hotel „Mažestik“, vodeći računa o njegovih 52 sobe i apartmana, dok za hotel „Rafael“ rade 32 radnika. U tome joj pomaže prva pomoćnica – kod Francuza: guvernanta, koja ima još 4 guvernante pod svojom upravom. Saznali smo da u ovom hotelu spremačice rade 37 sati nedeljno, a da je njihova dnevna obaveza 7 soba - 1 sat po sobi. Iako je posao veoma naporan, gospođa Zajdin kaže da je danas ipak mnogo lakše, zahvaljujući tehnološkim proizvodima poslednje generacije.
- Samo da znate da su mi najbolji radnici - Srbi! Rade u sva tri naša hotela. Jedna od najboljih je šnajderka Stamenka koja sjajno brine o zavesama –  gospođa Zajdin nije propustila da pohvali članove svog tima. Odvela me na lice mesta da izbliza vidim kako naša Stamenka radi. I sam direktor Pjer Feršo je potvrdio da su naši ljudi vrlo kvalitetni radnici. Malo je reći da sam bila ponosna!
Generalni direktor hotela Pjer Feršo ispratio me je na još jedan zadatak: nedaleko od hotela „Rafael“ šepuri se još jedan sjajan hotel - „Šangri-La“ u kojem radi njegova kćerka. Odmah sam otišla da ga obiđem i da vam lično prenesem svoje utiske. U sledećem broju „Turističkog Sveta“ čitajte priču o hotelu koji je prevazišao sva moja očekivanja!

Tekst je objavljen u časopisu Turistički Svet, broj 94