Shangri-La ( Šangri-La) je sinonim za imaginarno mesto koje se približava savršenstvu. To je: Utopija, Kamelot, Raj, Jelisejska polja, Nebesa, Obećana zemlja, Novi Jerusalim! Zahvaljujući Jeleni Kaličanin, autoru ovog neobičnog „hotelskog putopisa“, ući ćemo u moćno, ekskluzivno hotelsko zdanje u kojem se još uvek snažno oseća vreme Napoleonovog sjaja i glamura.
U neposrednom susedstvu hotela „Rafael“ u Parizu, kroz čije sam luksuzne hodnike, salone, apartmane i sobe… „proputovala“ zahvaljujući direktoru Pjeru Feršou, nađoh se u obližnjem ekskluzivnom hotelu „Šangri-la“, u kojem radi njegova kćerka Helen Feršo.
Svojim luksuzom, ovaj hotel je prevazišao sva moja očekivanja, ostavivši me gotovo bez daha, baš kao i priča o ovom moćnom zdanju, koja se vezuje za princa Rolana Bonapartu (1858-1924), Napoleonovog pranećaka.
Veliki zaljubljenik u nauku, Rolan je sa svojih putovanja donosio mnoštvo knjiga i raznih uspomena vezanih za nauku. Osnovao je fondaciju za istraživanje Antarktika, novčano pomagao zoološki istraživački brod, kao i balon za ispitivanje konfiguracije Zemlje iz vazduha... Bio je predsednik Akademije nauka i francuskog Botaničkog i Geografskog društva. Kada je njegova zbirka zapretila da zaguši njegov dom, rešio je da podigne veliku kuću u koju će sve to moći da smesti.
Godine 1891. bacio je oko na brdašce Šajo u okolini Pariza (danas je to kultna platforma na kojoj milioni turista s ushićenjem prave selfije i slikaju Ajfelovu kulu). Krajem XIX veka, uz pomoć arhitekte Ernesta Hantera, podignuto je veliko zdanje. Zaljubljenik u botaniku, princ je napravio herbarijum koji se i danas smatra jednim od najvećih na svetu. Njegovih 760.000 listova sušenog cveća može se i danas videti na postamentu dugom 13 metara! U zgradu je smeštena i velika biblioteka sa 150 hiljada knjiga, poređanih na 6 kilometara polica!
Palatu je nasledila njegova kći - princeza Marija Bonaparta, poznata po radu sa Sigmundom Frojdom. U njoj je živela okružena nameštajem cara Napoleona do 1925, kada se preselila u Sen Trope, a zgrada je tada prešla u ruke kompaniji za izgradnju Sueckog kanala. U međuvremenu, palata je bila i sedište Nacionalnog centra za spoljnu trgovinu.
Od palate do - hotela
Mnogo godina kasnije, na scenu stupa porodica Kuok, osnivač luksuzne hotelske grupe Šangri-La iz Hong Konga. Danas je na čelu porodične manufakture Robert Kuok, devedesetšestogodišnjak iza koga stoje godine ozbiljnog biznisa, i njegov brat Filip koji je bio malezijski ambasador u bivšoj Jugoslaviji. On i njegovi sinovi vode hotelski lanac Šangri-La na svim kontinentima.
Od Helen Feršo saznajem da su 2010. godine 101 sobu redizajnirali Rišar Martine i Pjer-Iv Rašon, koji su vešto uklopili vredne kineske keramičke urne i francuski stil s lakom i pozlatom: zgrada je osmišljena s dva krila koji se sustižu na mestu gde se diže velelepno „Počasno stepenište“ čija lepota pleni srca svih koji uđu u hotel.
Arhitekte su obnovile mermerne podove i stubove da bi zaštitili ovo francusko blago, pažljivo preuredili vitraže koji izgledaju kao da su pravljeni za neku katedralu. Mnogi delovi danas pripadaju francuskoj organizaciji za zaštitu spomenika: ulazna kapija od kovanog gvožđa, fasada, krov, ulazni holovi i galerija, ulaz s kupolom, Počasno stepenište, porodični saloni u prizemlju (pušionica, sala za bilijar i lobi), saloni na prvom spratu i privatni apartman princa Rolana Bonaparte na drugom spratu. Rečju, ako ste odseli u hotelu, imaćete utisak da ste se vratili u vreme Napoleonovog sjaja i glamura.
Zvezdice, zvezdice...
Uobičajeni boravak gostiju je tri noći. Amerikanci čine 25% gostiju, Kinezi - 15% ali se vrtoglavo šire. Obično prvu noć večeraju u restoranu „Pčela“ s 48 mesta, koji ima dve Mišelin zvezdice; drugi će otići pravo u kineski restoran „Šang Palas“ s jednom slavnom zvezdicom. Na terasi se nalazi bar „Krug“, a tu je i bar „Botaničar“.
Sobe i apartmani su uređeni u nijansama plave, bele i boje lana, u duhu evropskog carstva i azijske estetike. Tapete su od svile, nameštaj po meri. Arhitekte su pomno proučavale arhivska dokumenta i fotografije nekadašnjeg dvorca Bonaparta, odabrali i preradili motive u nov, moderan dizajn 21. veka. Iz mermernih kupatila pruža se veličanstveni pogled na Pariz, a gost može da uživa u toaletnim proizvodima Bulgari.
Na prvom spratu su saloni u pravom francuskom duhu. U Velikom salonu po zidovima i tavanicama su carske krune, kraljevske pčele, lavlje glave, bronza, kristalni lusteri... U salonu Trpezarija svuda mahagonij, vojni trofeji unutar tavaničnih svodova, dva ogromna orla raširenih krila natkriljuju ceo prostor... U Porodičnom salonu na zidovima lebde žene s krilima, u plavoj boji… u svoj slavi stila Luj XIV.
Ako vam se ukaže prilika, obavezno svratite u ovaj dragulj Pariza na kaficu. Uz dozvolu, u većinu soba možete ući da napravite selfi s legendarnom Ajfelovom kulom. A kad već uđete u ovaj hotel, biće vam sve jasno: razumećete tada zašto sam iz hotela „Šangri-La“ po prvi put izašla potpuno ošamućena!
Koliko košta noć u Šangri–La?
A kada je reč o cenama noćenja, one su u ovom ekskluzivnom hotelu u duhu izreke: Prema svecu i tropar!
Tako, na primer, za noć u apartmanu Gustave Eiffel, smeštenom na šestom spratu, celom u tonovima lana, treba izdvojiti „svega“ 6.000 €!
Apartman Chaillot je „nešto“ skuplji: 12.000 €! Na cenu, verovatno, utiče i to što se na svim vratima nalaze najslavnije staklene kvake na svetu – „brehat“. A zid spavaće sobe krasi originalna tapiserija čuvenog „donghia“ materijala s prikazom šumskog prizora.
Za one koji bi da bar jednu noć provedu u prinčevskoj ulozi, apartman Princa Bonaparte koštaće 18.000 €. Ovaj najveći apartman od 275 kvm, sa pet metara visokom tavanicom, pripada francuskoj državi i u potpunosti podseća na originalni apartman princa Bonaparte, dok je kupatilo u stilu „directoire“.
Najskuplji je, ipak, apartman Shangri-La: 22.000 €! Kažu da vredi svake pare jer ima: četiri spavaće sobe, salon od 500 kvadrata, zid-prozor koji otkriva pola Pariza i ko zna šta još... To znaju samo odabrani.