Hotel Capella Ubud: Vizija ekstravagantnog arhitekte

Ne dešava se često da oni koji raspolažu velikom količinom novca a žele da izgrade hotel, imaju strpljenja sa arhitektama i dizajnerima. Naviknuti na svoje čvrste poslovne stavove čiji su rezultat uspešne poslovne aktivnosti, često na njihove projekte gledaju kao na „nepotrebno prenemaganje s korišćenjem isuviše skupih materijala, s prenaglašavanjem ili, pak, isuviše neinteresantnim linijama arhitekture zgrade (npr. Zaha Hadid)... Oni neretko smatraju da sve znaju bolje jer su u praksi uspešno podigli kompanije i izgradili svoje brendove. S druge strane, priznajem, ima i dizajnera i arhitekata koji nemaju ni tako istančan ukus a ni mnogo razumevanja za želje vlasnika budućeg hotela.

U slučaju hotela Capella Ubud na indonežanskom ostrvu Bali, vlasnik i arhitekta su uspešno sklopili sporazum. A kako i ne bi, kada je u pitanju poznati arhitekta Ben Bensli, Amerikanac koji živi i radi u Bangkoku, nedavno primljen u Hospitality Design Hall of Fame!

Pragmatizam na delu

Bensli je projektovao više od 200 rizorta u čak 30 zemalja širom sveta. Poznat je kao vizionar koji ohrabruje ljude da misle i rade pragmatično, jer je po njegovom mišljenju „bolji gram iskustva, nego tovar teorije“.

Njegov poslednji projekat hotel Capella Ubud, predstavlja, u stvari, kamp sa  šatorima u holandskom stilu, u zaleđu sela Keliki, koji je otvoren pre nepune dve godine.

Kako je Ben Bensli ubedio vlasnika terena da umesto hotela, kako je on prvobitno zamislio, podigne odmaralište sa šatorima i to duboko u tropskim šumama Balija, praktično u balinežanskoj džungli – pravo je čudo.

- Čini mi se da sam još kao dete bio ljubitelj priča i predanja. Tako sam došao do priče o holandskim brodolomnicima koji su se početkom XIX veka naselili na Baliju. Odrastao sam, inače, u Kaliforniji, u kampu pod šatorom gde ne postoje uobičajene zone komfora. Otuda ideja da ovde podignem hotel-šator. - kaže arhitekta. - Oni ne zatvaraju čoveka kao što to čini hotel od tvrdog materijala, a i nisu nužno tihi. Opet, omogućavaju gostima blisku interakciju s prirodom. Zbog svoje veličine lako se mogu „raspremiti“ i ponovo podići na drugoj lokaciji.

Sebe vidi kao Medsa Lendža, tzv. Belog radžu koji je 1840. godine došao na ove prostore, postao uspešan trgovac kafom, pirinčem i začinima i bio uspešan posrednik između Holanđana i balinezijskih vladara.

Ni džungle nisu ono što su bile

- To je bila iskra da vlasniku Ivanu Kvi, iz singapurske porodice koja je prema Forbsu teška 6 milijardi dolara, pokažem da je mnogo brže postaviti šatore, da je veoma značajno što se neće poseći nijedno drvo, da će enterijer raditi lokalne zanatlije i, najzad, što je verovatno i najvažnije, da je zidanje velikog hotela daleko skuplje od postavljana šatora.

Tako je nastao rizort s 23 šatora od kojih svaki ima svoj bazen sa slanom vodom, četiri restorana i barovi, a tu je i spa. Izuzetno se pazilo na mesta gde su postavljali šatore da ne bi isekli nijedno drvo. Za šatore je korišćen poseban model bambusa da bi se očuvao postojeći ambijent i panoramski prodori kroz džunglu, da bi se izbegao osećaj da je gost zarobljen u džungli a dobio svetilište u kome, u rano jutro, sluša tiho cvrkutanje balinezijskih ptica.

Ben Bensli i njegov tim dizajnera izradili su podove u šatorima od tikovine ručno rađene u Centralnoj Javi, kao i većina nameštaja. Trebalo je oko godinu dana da se urade tradicionalna rezbarena vrata s balijskim uzorkom, na kojima većina motiva označava čovekov položaj između neba i zemlje.

Hotel Capella Ubud je bukvalno zaronjen duboko u džunglu. Svi šatori nose drugačija imena i za svaki od njih postoji posebna priča: šator Istraživača, Lutkarskog majstora, Kartografa, Prevodioca, Princezin šator, šator Biblioteka itd. Cena je za neke primamljiva a za neke i ne: u proseku oko 850 dolara za noć. Pored svih pogodnosti koje daje svaki hotel na svetu, u ovoj dubokoj džungli, verovali ili ne, postoji i wi-fi! Izgleda da ni džungle nisu ono što su bile!