Beogradski kuvar Nenad Perić je podelio sa osobljem Ambasade Norveške u Beogradu svoje iskustvo u pripremanju hrane u izolovanom hotelu na norveškoj planini i na način na koji se pripremala hrana pre više od 200 godina.
U dopisu iz ambasade koji je dostavljen Tanjugu navodi se da je njegova priča počela posetom prijateljici koja je živela i radila u planinskom hotelu u norveškoj dolini Haling.
Hotel se nalazi u nenaseljenom mestu, skriven iza planinskih vrhova, u netaknutoj prirodi i izazov je već time što se do njega može doći samo jednim delom puta vozilom, a zatim gliserom preko ogromnog jezera ili pak pešačkim planinskim stazama poznatim samo lokalnom stanovništvu i planinarima.
Nenad je tako počeo da radi kao kuvar u tom hotelu gde se hrana priprema na način na koji se spremala pre više od 200 godina.
- Hotel ima svoju mini elektranu, nema dometa signala mobilnih telefona, nema interneta, ima svoju farmu sa životinjama gde sve životinje slobodno šetaju i hrane na planinskim pašnjacima (svinje, koze, kokoške, krave). Za brigu o životinjama je bila zadužena jedna gospođa koja je vodila farmu. Ujutru kada se krave vrate sa pašnjaka stiže domaće sveže pomuzeno kravlje mleko, jogurt, sirevi, domaći puter, i nadaleko čuvena domaća pavlaka koja je osvojila zlatnu medalju za kvalitet - priča Nenad.
- Najveći izazov bilo adaptirati se i vratiti u vreme i doba kada se tradicionalno radio ceo proces pripremanja hrane, dopremanja namirnica i služenja. Kuva se uz sveću i bez struje i koristi se struju koja je na raspolaganju samo osam časova, gde je naravno i apsolutno krajnji cilj da svaki gost bude zadovoljan i nasmejan punog stomaka ode srećan i opet se vrati - objašnjava Perić.
Kaže, međutim, da je kompletno iskustvo bilo nezaboravno, jer je naučio i druge tehnike spremanja namirnica, ali i kako da neguje životinje.
Navodi i da hotel ima svoju pušnicu za dimljenje ribe, mesa i sireva, da je u okolini jezero bogato planinskom pastrmkom, koja se dimila u pušnicama ili fermentisala.
U hotelu se, kaže, za doručak uglavnom spremaju kisela riba, kavijar, dimljeno meso, sirevi, povrće i salate.
- Što se tiče glavnih jela za ručak ili večeru tu postoji takođe ogroman broj specijaliteta i jela od mesa: pečenje, stekovi, šnicle, kobasice, kuvana jela, razni potaži i supe, tako da u tom delu kuhinja jako podseća i ima dosta sličnost sa srpskom - priča Nenad.
Navodi da skandinavske zemlje, a posebno Norveška, vode računa o održivom razvoju i očuvanju prirode i koriste svoje proizvode i prave svoje specijalitete iz nacionalne kuhinje.
- Jedan od primera takođe je i restoran "Maemo" u Oslu koji važi za jedan od najboljih restorana na svetu i nalazi se u Mišelinovom vodiču, gde se na jelovniku koji je sezonski nalaze uglavnom domaća norveška tradicionalna jela. Ista ta jela možete da probate na tradicionalni način širom Norveške - ističe Nenad, koga su trenutni životni planovi vratili u Srbiju, ali se nada da će u nekom trenutku obnoviti utiske iz Norveške koji su, kaže, još snažni.
Izvor: RTS
A member of Alco Group
