Magelan travel je agencija koja se bavi receptivnim turizmom. Čak 85% naših prihoda je od poslova sa inostranim turoperatorima i tek oko 15% je domaći turizam. Od ovih 15%, otprilike 5% je od organizovanih grupa za firme i institucije, a 10-tak % je od tura koje nudimo individualnim turistima i to su jednodnevni i dvodnevni izleti. Jednodnevni izleti dominiraju a na dvodnevnim smo imali tek oko 400 putnika (u 2019. godini).
Prema Zakonu o turizmu, turističko putovanje je putovanje koje ima noćenje. Dakle izleti se ne računaju kao "turistička putovanja".
Agencije koje žele da organizuju "turistička putovanja" moraju da obezbede licence. Za dobijanje licence potrebne su garancije.
Za naše klijente iz inostranstva, osiguranja obezbeđuju naši partneri, turoperatori, tako da za ovaj posao ne moramo da imamo garancije. Dakle, garancija nam treba samo za ovih 400 domaćih putnika koji sa nama krenu na neke dvodnevne izlete koje organzujemo po Srbiji i do Republike Srpske.
Iako godišnje pravimo između 300.000 - 400.000 eura deviznog priliva (ostvarenog od poslovanja sa ino turoperatorima), pravilnik o kategorizaciji agencija kaže da mi spadamo u male agencije, jer se broji samo ovih 400 putnika. Garancija za ovu kategoriju licence je propisana na 200.000 eura!
U januaru su osiguravajuće kuće za tu najmanju osiguranu sumu nudile polise za od 1.500-2.500 eura. Na onih naših 400 putnika to je otrilike oko 5 eura po putniku. Nama je zarada na tim izletima oko 6-7 eura po putniku (ti dvodnevni programi po Srbiji koštaju u proseku oko 60 eura). Dakle, trebalo je da ove godine te izlete odradimo samo da se kaže da ih radimo, jer zaradu pojede polisa.
Kakva je sad situacija? Osiguravajuće kuće su krajem septembra najavile da će izaći iz ovog posla. Sad već bivši ministar Ljajić obećavao da će rešiti situaciju. I rešio je, tako što je donešen pravilnik po kojem sad možemo izvaditi i bankarsku garanciju. Zakonom je bilo predviđeno i to rešenje ali formalno nije bio poznat titular pa rešenje nije bilo ostvarivo. Sada je na brzinu rešeno da titulari mogu biti udruženja agencija i asocijacije, iako njima nije data nikakva instrukcija niti objašnjenje koje obaveze preuzimaju na sebe ako na sebe preuzmu ovaj posao.
U međuvremenu od banaka stižu odgovori da za bankarsku garanciju na 200.000 eura treba 100% pokriće. Ili u kešu ili u hipoteci.
Zamislite: za naših 400 putnika na izletima koji koštaju prosečno 60 eur (ukupan promet po tom poslu 24.000 eur!) mi treba da damo hipoteku u vrednosti 10x većoj!
Pre nekoliko dana dođe i informacija da su se osiguravajuće kuće predomislile i da će neke od njih ipak davati polise. Međutim, najniža cena će ovog puta biti 8.000 eura! Kažu da je to neki dogovor da bi se smanjio broj organizatora putovanja. Bravo majstori! Zaista majstorski! Dakle za onih naših 400 putnika bi sada garancije trebale da koštaju 20 eur po putniku. Ako bi nam aranžmani bili 20 eur skuplji, verovatno ih ne bismo ni prodali! Ali nije samo u tome problem!
Hajde da se podsetimo šta su, u stvari, te garancije, čemu one služe: "Predmet osiguranja su potraživanje osiguranika nastalo usled njegove insolvetnosti i odgovornosti osiguranika za štetu nanetu putniku.... Insolventnost osiguranika je nesposobnost plaćanja dospelih obaveza....". Međutim, u tim istim uslovima piše i sledeće: "Osiguravač nije u obavezi da isplati naknadu iz osiguranja, u slučaju nastanka osiguranog slučaja kao posledice insolventnosti ... u slučaju da država proglasi vanredno stanje.... kao i u slučaju insolvetnosti koja je POSLEDICA vanrednog stanja", ali i "zbog delovanja više sile – pod kojom se podrazumeva nepredviđeni dogadaj na koji lice koje je subjekt ugovora o osiguranju nema uticaja i čije su posledice neizbežne uprkos primeni dužne pažnje". Ovo praktično znači da dok god traje ova situacija izazvana virusom COVID-19, osiguravajuće kuće mogu proglasiti isključenje iz ugovora i onda ispada da bilo koji iznos da platimo za osiguranje može biti UZALUD BAČEN NOVAC, jer PRAVA NAŠIH PUTNIKA NISU ZAŠTIĆENA KAO ŠTO SE PREDSTAVLJA i čime se opradavaju licence.
Sada je sezona kada se prodaju novogodišnji i zimski aranžmani. Treba da počnemo prodaju ali iz kriznog štaba najavljuju neke pikove oko Nove godine. Dakle, putovanja možda uopšte ne budu moguća. Ko zna šta nas čeka do proleća i na proleće. Zaposlene polako otpuštamo jer nemamo prihode i nemamo od čega da isplaćujemo plate. I povrh svih tih nedaća sa preživljavanjem i očuvanjem delatnosti, nameću nam se uslovi koji su apsurdni! Sve kao u cilju zaštite putnika (iz gore iznetog se vidi da nema zaštite), ali je očigledno da se ovo dešava u cilju brisanja najvećeg broja agencija sa tržišta. Pri tome se ne vodi računa ni o tome kojom vrstom turizma se bavimo ni recimo o tome da nemamo dugovanja prema osiguravajućoj kući sa kojom smo imali ugovor.
To je taj podsticaj za razvoj turizma Srbije!
Naravno, uvek postoje rešenja. Za nas je jedno od njih:
1) da prestanemo da se bavimo dvodnevnim izletima;
2) da taj posao radimo kao udruženje građana. Smanjiti još malo cene i raditi taj posao bez zarade jer je i ovako ne bismo imali;
3) Rešenje može biti i izmena lošeg zakona i još lošijih pravilnika kojim bi se garancije regulisale individualnim polisama ili određivale na osnovu prometa i obima posla, u skladu sa onim za čega je potrebna garancija. Takođe je potrebno i hitno donošenje pravilnika o DMC - destinacijskim menadžment kompanijama (po zakonu rok za to je mart 2021.).
Prema zakonu o turizmu, i udruženja građana se mogu baviti organizacijom putovanja. Ta putovanja moraju biti u skladu sa statutom udruženja, moraju biti najavljena ministarstvu, vođene sve evidencije kao što propisuje zakon, promovisane samo članovima.. jedino ne sme biti zarade. Ne mora je ni biti!
Pitanje za naše putnike: da li bi vam smetalo da vam umesto fakture na Magelan, šaljemo fakturu na udruženje građana?
Za kraj: mi smo, dakle, receptivna agencija. Podstičemo razvoj turizma u našoj zemlji. Kreiramo turističke proizvode. Otkrivamo domaćim turistima našu zemlju, upoznajemo sa istorijom, kulturom, ... Činimo da naši ljudi budu PONOSNI na ono što Srbija jeste. Stranim turistima prikazujemo njeno najlepše lice, pokušavamo da im razbijemo predrasude koje imaju o našoj zemlji. I uspeva nam u tome!
Od novca koji naplatimo turistima, tek oko 10-15% ostaje nama, za naše troškove poslovanja i plate, a ostatak naplaćenog novca odlazi prevoznicima, hotelijerima, vodičima, restoranima, proizvođačima hrane, seoskim domaćinstvima, muzejima, tvrđavama, brodarima, splavarima, kulturno-umetničkim društvima... Umesto da dobijemo podsticaje da radimo još bolje i vrednije, da stvaramo još lepše i dosežemo što šira tržišta, nama glupa administracija seče grane na kojima sedimo, tera nas da smanjujemo obim posla (kojeg iovako trenutno nema), otpuštamo radnike koje smo godinama obučavali i pronalazimo nekakve rupe u zakonu da bismo mogli da radimo posao koji ima značajan uticaj na ekonomiju ove zemlje.
Da o svemu ovome bivši ministar Rasijm Ljajić nije razmišljao - jasno je. Ali šta li o ovome misli prof. Unković, predsednik Saveta za turizam pri resornom ministarstvu, Renata Pindžo i Miroslav Knežević koji možda ostanu u Ministarstvu da dalje kroje sudbinu agencija, nova ministarka Matić, premijerka Ana Brnabić, i na kraju a verovatno i najvažnije - predsednik Aleksandar Vučić.
Biljana Marčeta
A member of Alco Group
