Poslovni model hrvatskog turizma je neodrživ i ima svoje ozbiljne izazove, poručio je Emanuel Tutek, partner u konsultantskoj kući Horwath HTL, na samom početku konferencije o izazovima turističkog sektora u Hrvatskoj na visokoj školi Edward Bernays, kojoj je suorganizator Jutarnji list.
Budući da 19 posto hrvatskog BDP-a dolazi upravo iz turizma, neodrživost sistema utoliko je ozbiljniji problem, dodao je.
- Pre svega, turizam u Hrvatskoj je izuzetno sezonalan sektor te se čak 86 posto svih turističkih aktivnosti odvija tokom nekoliko letnih meseci. Dodatno je problematično što se 96 posto tih aktivnosti ostvaruje na obali, kao i u Zagrebu. To u prevodu znači da imamo puno prostora za napredak odnosno razvoj turističke ponude u ostatku Hrvatske, ali i produženje sezone. Tu smo, naime, znatno ispod evropskog proseka – upozorio je Tutek, piše Jutarnji list.
Dodao je i kako Hrvatska ima puno prostora za napredak i razvoj u kvalitetu smeštaja, a uz sve navedeno, hrvatski turizam mori i demografski, odnosno problem ljudskih resursa. Reč je zapravo, objasnio je Tutek, o globalnom problemu. No, budući da je međunarodno tržište rada konkurentnije od hrvatskog, zemlje u inostranstvu svoje radnike traže u Hrvatskoj. Osim neadekvatnog upravljanja ljudskim resursima, problem stvara i hrvatska poreska politika.
Davor Luksic, predsednik Grupacije Luksic Hrvatska, istakao je da je stopa PDV-a od 25 posto vrlo visoka, dok sa 13 posto još uvek ima prostora za napredak'.
- Moramo ostati konkurentni i to posebno sada kada se druge destinacije na Mediteranu vraćaju - dodao je Lukšić.
No, ako se pita ministar turizma Garija Cappellija, problem visokog PDV-a jedan je od najlakše rešivih problema hrvatske turističke industrije. Njega, poručio je ministar, Vlada može jednim dekretom smanjiti na 10 ili 13 posto, a takvu je Vladinu odluku i najavio za početak iduće godine. Od PDV-a je za turizam veći izazov pitanje upravljanja destinacijom, smatra Cappelli.
- Mi imamo problem da imamo hotele sa pet zvezdica u destinacijama koje imaju dve zvezdice. Prvo moramo početi da jačamo kvalitet destinacija i cele godine merimo što se događa i tek nakon nekoliko godina videćemo jesu li tamo zadovoljni stanovnici, turisti, pružaoci usluge i okruženje. Ako su svi koliko-toliko zadovoljni, onda ima smisla ulagati u hotelijerstvo sa četiri ili pet zvezdica - upozorio je ministar Cappelli, dodavši kako je u Hrvatskoj čest slučaj da se prvo ulaže u luksuzne hotele, ali se ne radi na razvoju destinacije.
Dubrovnik je u poslednjih nekoliko godina doživeo ne samo rast turista nego i poboljšanje u infrastrukturi, smatra Luksic. No, uprkos velikoj popularnosti tog hrvatskog grada, čak i on ima probleme tokom zimske sezone: - U protekle dve godine produžili smo sezonu, a u tome nam je pomogla tzv. 'sezona kongresa'. Ali ipak moramo da osmislimo strategiju i za zimsku sezonu koja je zapravo jedini problem – kazao je Luksic i nasmejao Šolića koji, budući da posluje na ostrvu, ima mnogo veće probleme.
- Lako je Dubrovniku. Zamislite kako je nama teško da produžimo sezonu! Treba doći do ostrva, problem je most, problem je bura, sve je problem. Manje smo konkurentni od naših kolega na obali kako god okrenete. Kinezi, Korejanci, ko god dođe u Hrvatsku, sleti u Zagreb, ode do Plitvica, Splita i Dubrovnika, nito neće kod nas – požalio se Sanjin Šolić.
Upravo zbog toga njegov tim je odlučio da se okrene zdravstvenom turizmu za koji Lošinj ima prirodne resurse, strategiju i budućnost, kazao je Šolić. Drugo rešenje za razvoj ostrvskog turizma je golf. Stoga se trenutno traži lokacijska dozvola za izgradnju golf igrališta sa 18 rupa uz koji će biti hotel i vile koji će ukupno imati 800 ležajeva: - To su dva pravca koja imamo na Lošinju. Golf se ne igra u julu i avgustu jer je prevruće. U novembru, decembru, januaru, februaru i martu prelepo je vreme i time ćemo popuniti kapacitete – smatra on.
Tu razliku u strategijama razvoja turizma na različitim lokacijama pozdravio je Emanuel Tutek. - Ne muči svaku destinaciju isti problem. U Dubrovniku postoji problem s prevelikom potražnjom i treba poraditi na kvalitetu ponude i time smanjenjem broja turista. U Istri treba povećati ponudu. Tako je bilo na primer, sa Maistrom. Niko nije mislio da će se isplatiti izgradnja hotela sa pet zvezdica u Rovinju, ali nakon izgradnje hotela, ostatak sektora je propratio dolazak turista i razvila se destinacija.
Izvor: seebiz
A member of Alco Group
