Vlada Srbije usvojila je na današnjoj sednici tri uredbe kojima se precizira pravni okvir ko će moći da koristi državnu pomoć iz paketa ekonomskih mera vrednog 608,3 milijarde dinara, odnosno 5,1 milijardi evra.
Od ponedeljka svi zainteresovani mogu da se prijave za te mere, i to kroz poresku prijavu, koju i inače popunjavaju, a biće objavljen i poziv Fonda za razvoj za pomoć privrednicima u održavanju likvidnosti, rekao je na današnjoj konferenciji za medije, ministar finansija Siniša Mali.
Prema njegovim rečima, usvojena je Uredba o fiskalnim pogodnostima i direktnim davanjima privrednim subjektima u privatnom sektoru i novčanoj pomoći građanima, zatim Uredba o utvrđivanju programa finansijske podrške privrednim subjektima za održavanje likvidnosti i obrtna sredstva u otežanim ekonomskim uslovima izazvanim pandemijom Covid-19 kao i Uredba o postupku za izdavanje dužničkih hartija od vrednosti za vreme vanrednog stanja.
Prema ovim uredbama, svi privredni subjekti u privatnom sektoru mogu da koriste mere pod uslovom da počev od 15. marta 2020. godine, pa do dana stupanja na snagu ove uredbe, nisu smanjivali broj zaposlenih za više od 10%.
Ne računaju se zaposleni koji su sa privrednim subjektom u privatnom sektoru zaključili ugovor o radu na određeno vreme pre pomenutog datuma za period koji se završava u periodu od 15. marta 2020. godine, pa do današnjeg stupanja na snagu uredbe.
Pogodnosti mogu da koriste i preduzetnici koji su registrovali privremeni prestanak obavljanja delatnosti najranije na dan 15. marta 2020. godine, odnosno na dan proglašenja vanrednog stanja.
Oni koji su registrovali firmu posle tog datuma, nemaju pravo na ovaj program.
Razjašnjeno je da korisnici pomoći mogu da budu i udruženja i druge neprofitne organizacije, ukoliko nisu na spisku korisnika javnih sredstava.
Mogućnost odlaganja plaćanja poreza i doprinosa uključuje i ogranke i predstavništva stranih pravnih lica, ali ne važi za banke i druge finansijske institucije.
Planom mera odloženo je plaćanje poreza i doprinosa na zarade i naknade zarada do 4. januara 2021. Plaćanje ove obaveze počeće od januara sledeće godine i to na najviše 24 mesečne rate, bez kamate.
Kada je reč o uplati bespovratnih novčanih sredstava iz budžeta, u iznosu od oko 30.000 dinara, na njih imaju pravo: preduzetnik, preduzetnik paušalac, preduzetnik poljoprivrednik, preduzetnik drugo lice, pravna lica koja su razvrstana kao mikro, mala i srednja.
Isplata će početi u maju i ide u tri rate - maj, jun i jul.
- Imate obrazac PPP-PD, i samo u kvadratić treba da upišete datum 4. januar 2021. Tako se automatski u sistemu Poreske uprave odlaže plaćanje poreza i doprinosa na zarade, i akontacije poreza na dobit. Automatski se preduzeće tako prijavljuje i za dobijanje tri minimalca za zaposlene - rekao je Mali i pozvao privrednike da se prijavljuju, da se do kraja aprila završi procedura i da već početkom maja krenu isplate.
Za one privredne subjekte koji imaju novca i koji svojim zaposlenima isplaćuju plate, minimalac je dodatak na zaradu, a za one koji nemaju ni za miinmalac, ono što država plaća je plata, fleksibilni smo u tom pogledu, rekao je ministar.
Veliko pravno lice ima pravo na uplatu bespovratnih novčanih sredstava u iznosu od 50% osnovne minimalne neto zarade za mart 2020. godine, i to za zaposlene kojima je rešenjem utvrđen prekid rada nakon uvođenja vanrednog stanja.
Isplata će se takođe vršiti u maju, junu i julu, u iznosu 50% minimalne zarade za mesec mart. I oni su u obavezi da otvore namenski račun, preko koga će ići ta isplata. To je novac koji poslodavac može da uračuna u minimalnu naknadu posečne zarade od 60%, a može da ide i kao dodatak na tih 60% od ukupne zarade zaposlenog.
Mali je napomenuo i da privrednici tri meseca po isplati poslednjeg, trećeg minimalca, ne smeju da otpuštaju radnike.
Naime, privredni subjekt u privatnom sektoru gubi pravo na korišćenje fiskalnih pogodnosti i direktnih davanja ukoliko u periodu od uvođenja vanrednog stanja pa do isteka roka od 3 meseca od poslednje isplate direktnih davanja, smanji broj zaposlenih za više od 10% ne računajući zaposlene koji su zaključili ugovor o radu na određeno vreme pre 15. marta 2020. godine za period koji se završava u pomenutom periodu.
Kada je reč o finansijskoj podršci privrednim subjektima za održavanje likvidnosti izdvojiće se 24 milijardi dinara za odobravanje kredita preko Fonda za razvoj.
Osnovni cilj je, kako se navodi u saopštenju da se obezbedi podrška preduzećima za nabavku obrtnih sredstava i podrška za održavanje tekuće likvidnosti u cilju izmirivanja obaveza nastalih prema poslovnim partnerima, zaposlenima i državi.
Pravo na korišćenje sredstava imaće preduzetnici, zadruge, mikro, mala i srednja preduzeća koja su u većinskom privatnom ili zadružnom vlasništvu, uz uslov da obavljaju proizvodnu, uslužnu, trgovinsku i poljoprivrednu delatnost.
Krediti za održavanje tekuće likvidnosti i nabavku obrtnih sredstava odobravaće se na rok otplate do 36 meseci, na grejs period do dvanaest meseci, po kamatnoj stopi od jedan odsto godišnje. Krediti se odobravaju i vraćaju u dinarima.
Minimalni iznos kredita koji mogu podići privredna društva je milion dinara a preduzetnici i zadruge 200.000 dinara.
Maksimalan iznos kredita može biti: za preduzetnike i mikro pravna lica do 10 miliona dinara, za mala pravna lica do 40 miliona dinara i za srednja pravna lica do 120 miliona dinara.
Osnovni uslov za realizaciju ovih kredita je zadržavanje broja zaposlenih na dan 16. marta 2020, s tim da se kako do podnošenja zahteva tako i u toku korišćenja kredita prihvata odstupanje od 10% od broja zaposlenih.
Svi punoletni građani dobiće po 100 evra po ukidanju vanrednog stanja, u dinarskoj protivvrednosti.
Izvor: eKapija
A member of Alco Group
