Ostale kategorije:
Već čitavu deceniju, Rade Samčević, osnivač i direktor sad već i regionalno dobro poznate Agencija HT za konsalting i menadžment u hotelijerstvu, posvećeno i uporno radi na edukaciji hotelijera u pružanju kvalitetne hotelske usluge, nastojeći istovremeno da, vođen znanjem i iskustvom stečenim u velikim hotelskim brendovima, bude od pomoći i investitorima, otkrivajući im "male" tajne velikih majstora ili kako da uz odgovarajuće uštede u realizaciji svoje vizije dobiju - maksimalan kvalitet.
Da li konsultanti štede ili troše novac investitora i danas je često „pitanje za milion dolara“. Jedan od retkih uspešnih i u hotelskom biznisu dobro pozicioniranih konsultanata – Rade Samčević, već čitavu deceniju dokazuje da je poslovnu viziju gotovo nemoguće realizovati na pravi način bez stručne pomoći konsultanta. Ne zato što investitor ne zna kako da to uradi, ističe, već zato što, uz stručnu pomoć, može da izbegne sve one greške koje možda nisu odmah vidljive ali na kraju najčešće skupo koštaju i često ih je nemoguće ispraviti.
Od studenta mašinstva do hotelijera i konsultanta
- Posao konsultanata je zaista veoma važan, jer pomažu investitorima da sagledaju svoju viziju i da tu viziju realizuju – kaže Samčević. – On podrazumeva tehničku saradnju sa arhitektama, uz gradnju objekta, ili vezano za unapređenje poslovanja već postojećih objekata, a u sklopu toga je i edukacija zaposlenih i menadžmenta. Ja sam pre desetak godina osnovao svoju agenciju za konsalting i menadžment, a poslednje dve godine sarađujem sa jednim internacionalnim brendom, na upravljanju njihovim objektima širom sveta. Inače, studirao sam mašinstvo i ni sanjao nisam da ću se baviti konsultantskim poslom. U hotel, koji pripada jednom poznatom hotelskom lancu, ušao sam još 1989. godine i to kao sobar. Omogućeno mi je da učim i napredujem, a posle 15 godina rada u hotelijerstvu, krenuo sam da stvaram sopstvenu priču. Te 2009. godine nije bilo previše konsultantskih kuća, bilo je to nešto novo. Radio sam kao operativni direktor za jednu Grčku kompaniju. Moj zadatak je bio da otvaramo hotele i da postavljamo operativne sisteme rada, pa kad završimo, prelazimo na druge njihove projekte. Međutim, krajem 2008. godine počinje ekonomska kriza, vlasnici kompanije rešavaju da uspore tempo razvoja a ja sam odlučio da počnem samostalno.
• Bio je to tada hrabar potez?
– Kad sam već radio za nekoga, pomislio sam, zašto ne bih radio za sebe, jer se već otvaralo dosta hotela u svetu i regionu. Tada sam sebi zadao zadatak da učim i da stičem znanje u raznim tipovima hotela, pošto sam do tada radio samo u gradskim hotelima. Shvatio sam da moram da radim i sa banjskim i sa planinskim hotelima, odnosno sa onim hotelima koji postoje na ovom tržištu. Uzgred, i sreća mi se osmehnula: ljudi su prepoznali moj kvalitet i potencijal i, evo, uspeo sam da ostvarim svoje ciljeve.
Saradnja sa „Turističkim Svetom“
• Sećate li se svog prvog posla?
- Moj prvi posao je bio rad na konceptu hotela u centru Beograda, za Drakulićev „Ist point”. Napravio sam fizibiliti studiju i biznis plan isplativosti objekta i komentari su bili odlični, što mi je bila dobra preporuka. Nisam se reklamirao, već se trudio da što bolje odradim svaki posao i da me posle preporuče. To je najteži i najsporiji vid promocije ali najsigurniji. Jedan od najznačajnih vidova moje promocije je bila i saradnja sa "Turističkim svetom" na njihovom projektu Foruma hotelijera. Ljiljana Rebronja je bila na početku, ali sam video da ima viziju i da se Forum hotelijera razlikuje od svih sličnih skupova. Već od drugog, trećeg Foruma želeo sam da učestvujem kao predavač ili moderator. Tako sam se trudio da na najbolji način prezentujem sebe i događaj. Forum je bio moj partner koji mi je omogućio da pokažem sve što znam i mogu u ovom poslu. Više od 90 odsto učesnika Foruma, su moji bivši klijenti. To me ohrabrilo da napišem i svoju prvu knjigu - "Šta je to recepcija?", u izdanju "Gastro printa" (danas Turističkog Sveta). Na našu žalost a na moju sreću, bio je to prvi stručni priručnik koji se bavi problemima recepcijskog poslovanja. U to vreme sam, sa Višom hotelijerskom školom i pokojnim profesorom Sforcanom, intenzivno radio na uvođenju novih standarda, vezano za rad recepcije i hotelskog domaćinstva.
• Radili ste uglavnom u Srbiji?
- U početku da, ali nisam želeo da se zadržim samo u Srbiji, čak ni u regionu. Želeo sam – svet. Još 2010. godine sklopio sam ugovor sa kompanijom iz Emirata, koja se bavi nekretninama i u portfoliju ima veliki broj hotela. Postao sam njihov zvanični agent za konsalting i "regrutaciju" kadrova iz ovog regiona, tako da su mnogi ljudi odlazili tamo, radili, sticali nova znanja i potom ta znanja po povratku prenosili ovde. Pre dve godine smo kolega i ja iz Srbije, sa kompanijom iz Abu Dabija postali glavni (headofficer) za njihov brend. Sad imamo u portfoliju šest hotela, dok prošle godine nismo imali ni jedan. Siguran sam da će ih biti i više.
• Zanimljivo bi bilo saznati: da li vlasnici hotela hoće da vas slušaju?
– Neće da vas angažuje svako, ali postoji zakonitost da ljudi koji su ozbiljni u svom poslu, tako i shvataju posao. Ljudi koji su obrazovani, svesni su da im treba stručnjak za poslove za koje oni nisu stručni. Nažalost, oni drugi ne traže pomoć, ne samo moju, već ničiju, jer misle da sve znaju. Oni uspešni, da bi bili još uspešniji, moraju da rade sa nekim ko zna kako se „pravi“ uspeh. Konsultanti nisu ti koji uzimaju novac, već oni koji ga štede, koji će pomoći investitoru da ne napravi greške koje ga mogu skupo koštati. Zato ozbiljni hotelski lanci imaju standarde da za određene pozicije i delove posla moraju da angažuju konsultatnte. Jer, da bi se napravio jedan dobar hotel, treba uložiti mnogo rada, truda i novca, i ne sme da bude propusta. Mogu da kažem da i u Srbiji, najuspešniji hoteli rade po svetskim standardima. Jedan od njih je i „Grand Hotel Tornik“ u kojem sam, moram da priznam, ja radio obuku kadrova.
Na svetskoj ceni - poput Novaka Đokovića
• To znači da nismo lošiji od sveta?
– Nismo ni malo lošiji. Kad dođete u Italiju, Meksiko ili bilo gde u svetu i kažete da ste iz Srbije, prva pomisao im je: „Kakva Srbija, kakav je njihov turizam?”, ali taj šok traje relativno kratko. Nažalost, mi moramo mnogo više da se dokazujemo. Zašto je Novak Đoković na vrhu? Jer je velikim radom dokazao da Srbi mogu budu među najboljima u svetu. Da bi to uradio, za razliku od drugih tenisera, morao je da bude fenomenalan, da nauči nekoliko jezika, da nema nijednu grešku, da ima odličan PR... Mi u svetu moramo da budemo isto tako vrhunski, na nivou Novaka Đokovića, koji nam je veliki uzor. Ali isto tako, kad ubedite svet da ste bolji od drugih, oni će vas prihvatiti i više niste „neki Srbi sa Balkana”, već elitni stručnjaci sa kojima se i oni ponose.
D.K. –I.
