Glavni grad Turkmenistana Ašgabat najskuplji je grad u svetu za strance, objavila je američka kompanija Merser. Ovu titulu Ašgabat je preuzeo od Hongkonga, dok je Beograd na čak 163. mestu ove liste najskupljih gradova. Među prvih 10 su tri švajcarska grada, a skok na listi zabeležilo je više evropskih gradova.
U godišnjem izveštaju konsultantske firme Merser 209 gradova sveta je rangirano na osnovu troškova života, koji uključuju izdatke za stanovanje, prevoz, hranu i zabavu, pri čemu je kao uporedna osnova uzet Njujork.
Najskuplji grad u Evropi je i dalje Cirih - na petom mestu, zatim Ženeva - na 8. i Bern na 10.
Više evropskih gradova se usled slabljenja dolara 2021. godine popelo na listi. Među njima je Pariz koji se popeo sa 50. na 33. mesto i Luksemburg sa 63. za 20 mesta. Mnogi nemački gradovi su se u odnosu na 2020. godinu popeli za više od 20 mesta.
To važi i za Beograd, koji se popeo za 20 mesta na listi najskupljih i sada je na 163. mestu.
Skok na listi zabeležili su i Ljubljana (126 - za 22 mesta), Zagreb (140 - za 12 mesta), Budimpešta (162 - za 8 mesta), Sarajevo (186 - za 11 mesta).
Ašgabat je dospeo na vrh liste zbog visoke inflacije u Turkmenistanu, izjavio je za AFP Žan-Filip Sara iz francuskog ogranka američke kompanije.
Hongkong je pao na drugo mesto, a Bejrut se sa 45. popeo na treće zbog inflacije izazvane ekonomskom krizom, pandemijom i eksplozijama koje su delimično uništile luku avgusta prošle godine.
Na 4. mestu je Tokio, na 6. Šangaj, na 7. Singapur i na 9. Peking.
Najskuplji gradovi u SAD su Njujork, koji je sa 6. pao na 14. mesto u svetu, Los Anđeles - 20. i San Francisko - 25.
Moskva je pala za 41 mesto na 62, a Sankt Peterburg za 60 mesta, na 119.
Najjeftiniji grad za strance je glavni grad Kirgistana - Biškek, zatim glavni gradovi Zambije i Gruzije - Lusaka i Tbilisi.
Na promene na listi uticala je i promena poslovanja zbog pandemije - ograničenja putovanja i rad od kuće.
- Troškovi života su uvek bili faktor u planiranju međunarodne mobilnosti, ali je pandemija dodala novi sloj kompleksnosti, kao i dugoročne implikacije povezane sa zdravljem i sigurnošću radnika, radom na daljinu i politikom fleksibilnosti, između ostalog - navodi se u saopštenju kompanije Merser.
Dodaje se da se umesto tradicionalnog slanja zaposlenih u inostranstvo na nekoliko godina, sada uvode novi oblici mobilnosti, kao što su angažovanja na kraći period, zapošljavanje ljudi koji su već u inostranstvu, češća putovanja, rad na daljinu i angažovanje "frilensera".
