Ostale kategorije:
Zaostavština jednog od najvećih srpskih naučnika Nikole Tesle sada je i zvanično u rukama države. Osnivačka prava Muzeja Nikole Tesle iz Krunske ulice 51 odlukom vlade prešla su sa grada Beograda na Republiku Srbiju.
U odluci koja je objavljena u „Službenom glasniku” navodi se da naziv i sedište Muzeja, utvrđeni aktima koji važe na dan stupanja na snagu ove odluke, ostaju nepromenjeni. U njoj piše i da se sredstva za finansiranje Muzeja, za namene utvrđene zakonom, obezbeđuju iz budžeta republike, kao i iz drugih izvora u skladu sa zakonom.
− Muzej Nikole Tesle zasad ostaje u objektu u Krunskoj ulici, radimo na konceptu novog muzeja, reč je o složenom projektu u koji su uključeni brojni stručnjaci – kažu za „Politiku” u kabinetu premijerke Ane Brnabić, ali ne odgovaraju gde će muzej biti preseljen.
O potencijalnim lokacijama za izmeštanje muzeja iz zgrade na Vračaru licitira se dugo, najpre je to bila pozicija na Dorćolu, zdanje Termoelektrane „Snaga i svetlost”, a poslednja adresa od prošlog leta viđena za novi Teslin dom je zdanje bivše Glavne železničke stanice. Ono je prema Prostornom planu područja posebne namene „Beograda na vodi” predviđeno za muzej, a iza te zgrade planirana je izgradnja galerije.
Ivona Jevtić, direktorka Muzeja Nikola Tesla, kaže za naš list da još nije dobila nikakvu zvaničnu informaciju o preseljenju muzeja.
− O tome poslednju reč daju vlada i resorno ministarstvo i mi to čekamo. Do tada muzej funkcioniše, i dalje smo najposećeniji budući da je postavka velikana kakav je Tesla izložena na svega 200 kvadratnih metara – ističe Jevtićeva.
Kako sada stvari stoji, na budućem Savskom trgu na kojem će se naći spomenik osnivaču srpske srednjovekovne države Stefanu Nemanji mogao bi da bude i muzej naučnika svetskog glasa.
Prvi koji je to javno izjavio bio je Jovan Vorkapić, direktor Republičke direkcije za imovinu, koji je početkom godine kazao da će „3.200 kvadratnih metara zgrade Železničke stanice biti posvećeno našem velikanu” i da se radi projekat unutrašnjeg uređenja objekta koji će biti namenjen Teslinom muzeju. I drugi zvaničnici istog su mišljenja, ali nikada to javno nisu hteli da potvrde uz ogradu da je sve na Vladi Srbije.
Do prošlog leta Termoelektrana „Snaga i svetlost” figurirala je kao adresa na koju se seli Teslin muzej. Koliko je ta lokacija bila gotovo rešena stvar govori i to da je u vreme vlade Aleksandra Vučića formirana radna grupa za projekat muzeja sa naučnoistraživačkim centrom.
Pre dve godine javnost je videla kako bi muzej na Dorćolu mogao da izgleda. U međuvremenu, u iščekivanju konačne odluke o sudbini Teslinog muzeja, grad se vodi idejom da „Snagu i svetlost” na Dorćolu transformiše u javni objekat namenjen kulturnim delatnostima i mladim preduzetnicima iz takozvanih kreativnih industrija. To, kako je za naš list početkom meseca kazao Marko Stojčić, gradski urbanista, ne isključuje mogućnost da u tom zdanju bude i muzej srpskog naučnika blistavog uma.
Stručnu javnost kopka to da li će i ako neće zašto ne za tako važan projekat poput novog Teslinog muzeja biti raspisan arhitektonski konkurs, a mnogi su skeptični kada je reč o zgradi Glavne železničke stanice kao novom sedištu Tesline zaostavštine. Jer, mišljenje je struke, da zdanje na Savskom trgu između ostalog ima prostorna ograničenja, a osim toga spomenik je kulture od velikog značaja što znači da ne može biti velikog „poigravanja” sa reorganizacijom prostora.
Izvor: Politika
