„Savremeni čoveče, stani malo, ovde je vreme odavno stalo. Čuvaj prirodu i njeno bogatstvo, jer i ti si deo prirode“, natpis je na tabli koja će vas dočekati prilikom iskrcavanja sa brodića ili motornog čamca kojim ste se od Beške dovezli na parče raja – Krčedinsku adu, gde tokom cele godine nesputano obitava na stotine konja, magaraca, krava, podolskih goveda, svinja mangulica, ovaca, pasa pulina, kokošaka, ćurki, paunova... O svima njima stara se stočar Mile Plavšić iz Kovilja, koji sa životinjama komunicira zasebnim "jezicima", a ljude leči najzdravijim mlekom – magarećim.
- Ovde se nalazi oko 600 krava, konja i magaraca, koji su u privatnom vlasništvu. Ja se brinem o svim životinjama, bez obzira da li su moje ili drugih ljudi iz okolnih mesta – Krčedina, Kovilja, Beške i Gardinovaca. Ovaj posao je težak, ali ga ja volim, pa mi ne smeta ni vetar, kiša, ni sneg. Meni je najteže kad je neka životinja bolesna, a najsrećniji sam kad uspem da je izlečim – kazuje Mile, koji obolelim životinjama daje injekcije, spasava ih kada se nađu u nevolji i ženkama pomaže da na svet donesu mladunce... A brojni su i oni ljudi koje je Mile, zahvaljujući domaćem magarećem mleku, „digao iz mrtvih“, iscelivši im bolesnu jetru ili pluća.
Stanište retkih biljaka i životinja
Na Krčedinskoj adi gosti se dočekuju domaćim specijalitetima, tu imaju priliku da se upoznaju sa brojnim životinjama, da ih hrane i fotografišu se sa njima. I sve to zahvaljujući Turističkoj organizaciji opštine Inđija, koja u periodu od maja do septembra organizuje posete manjim grupama ovoj jedinstvenoj prirodnoj oazi, s ciljem razvoja eko turizma.
Krčedinska ada je, zapravo, deo Specijalnog rezervata prirode „Koviljsko-petrovaradinski rit“ i kao takva nalazi se pod zaštitom države. Stanište je retkih vrsta biljaka i životinja, i značajno je mrestilište riba.
- Ovo područje nastanjuju 172 registrovane vrste ptica, od toga 103 spadaju u vrstu izuzetne retkosti. To je orao belorepan, velika bela čaplja, banatski soko, i drugi. Isto tako, ova oblast obiluje vlažnim staništima i četvorolisnom detelinom, koja je zaštićena u Evropi. Ovo područje je i najveće mrestilište ribe u Evropi, prvenstveno šarana, a potom i kečige i štuke – kazuje Dejan Jakšić, naš vodič kroz Krčedinsku adu.
Autohtone sorte
On nam otkriva i da na ovom jedinstvenom „ostrvu sa blagom“ slobodno živi oko stotinu konja, isto toliko i magaraca, ali i autohtonih sorti svinja – mangulica, te belih podolskih goveda sa velikim rogovima, koje vode poreklo iz Ukrajine.
- Postoje tri teorije kako je ovo stepsko goveče došlo u Srbijiu: jedni tvrde da su ih doneli Huni prilikom osvajanja, drugi tvrde da su ih doveli Sloveni prilikom naseljavanja, a treći da su rezultat klasične trgovinske razmene. Na Krčedinskoj adi mi imamo negde oko 80 grla podolskih goveda, što je izuzetno veliki broj, ako se uzme u obzir da ih u celoj Srbiji ima oko 400. Tu su i mangulice – rasa koja je, prema legendi, nastala pre oko dva veka ukrštanjem divlje svinje koju je knez Miloš Obrenović poklonio mađarskom grofu Jozefu Nadoru, a koju je on potom ukrštao sa svojim domaćim svinjama. Istraživanja su pokazala da mangulica u svom sastavu ima mnogo dobrog holesterola i upola manje lošeg holesterola od klasične sorte svinja, te je kao takva izuzetno dobra za ishranu ljudi koji pate od masnoće u krvi – tvrdi Dejan, dok nas sprovodi kroz ovaj neotkriveni dragulj prirode, smešten na levoj obali Dunava, gde ćete se bar na kratko skloniti od gradske vreve i napuniti baterije uživajući u netaknutoj prirodi i druženju sa brojnim životinjama koje nastanjuju ovu oazu slobode.
Tekst i foto: Biljana Bosnić Ognjenović
