Svetska zdravstvena organizacija najavila je da će “burn out” ili sindrom izgaranja na poslu sa narednom godinom postati dijagnoza, što praktično znači da će se zbog premora na poslu i zvanično moći kod doktora po bolovanje.
Naime, Svetska zdravstvena organizacija uvrstila je stres na radnom mestu u 11. izdanje priručnika Međunarodne klasifikacije bolesti, kao profesionalni fenomen. Kako je najavljeno, dogovor je da države članice SZO u zdravstvenim ustanovama počnu da primenjuju ovu odluku od 1. januara 2022. godine.
Greške, kašnjenje na posao, povlačenje u sebe…
Indikatori stresa mogu biti podjednako fiziološki, psihološki i bihejvioralni (promene u ponašanju).
“Burn out” često prevodimo kao pregorevanje, sagorevanje ili izgaranje na poslu. Javlja se kao odgovor na preterani i prolongirani stres koji pojedinac svakodnevno trpi na poslu.
Koji su simptomi?
Simptomi su najčešće iscrpljenost, nesanica, promena apetita, pad imuniteta, glavobolja, visok pritisak… Tu su i osećaji praznine, poremećaji koncentracije, zaboravljanje, nervoza, preosetljivost…
Stručnjaci ukazuju da se na poslu smanjuje efikasnost i povećava broj grešaka pri radu, a često dolazi i do povećanog odsustvovanja sa posla, kašnjenja na posao, povlačenje u sebe, izolacije od drugih…
Sindrom sagorevanja se definiše kao posledica izloženosti hroničnom stresu na poslu koji nije uspešno prevaziđen.
Stručnjaci ukazuju da stres nije bolest, ali može da izazove ili pogorša mnoge bolesti.
Stres na poslu u fokus je dospeo i sa pandemijom, jer su mnogi zaposleni prešli na “onlajn” rad, pa se istovremeno osim sa zahtevima poslodavaca bore i sa kućnim obavezama.
Inače, nedavno istraživanje Svetske zdravstvene organizacije pokazalo je da je prekovremeni rad najveći okidač za urušavanje zdravlja i da ljudi koji rade 55 sati ili više nedeljno imaju 35 odsto veće šanse da umru od moždanog udara i 17 odsto od bolesti srca u poređenju sa onima koji rade 35-40 sati nedeljno.
SZO je takođe skrenula pažnju da se taj trend može pogoršati zbog pandemije Kovida 19 jer su i neke druge studije potvrdile da je zaposlenima ugroženo i mentalno, ne samo fizičko zdravlje.
Rad tokom pandemije dodatni izvor stresa
Rad u okolnostima pandemije, posebno od kuće predstavlja hroničan izvor stresa koji može biti okidač za brojne zdravstvene poremećaje među kojima najčešće prednjače kardiovaskularni i cerebrovaksularni, rekla je nedavno za BIZLife specijalista neurologije Gorica Đokić.
Navodi da su oni koji rade od kuće na mnogo većim “mukama”, jer pored toga što najčešće moraju da rade više, pritisnuti su i porodičnim obavezama, oko dece, spremanja kuće, kuvanja, a pored toga pokušavaju da se fokusiraju na posao.
- Kada odete na posao toga ste pošteđeni i iz kancelarije ste usmereni striktno na ono što vam je posao, ali kod kuće je to sve složenije. I kad se svi faktori spoje – povišen nivo stresa, osećaj da moraju da rade više, zatim pandemija koja traje više od godinu dana i koja je donela potpuno izmenjene uslove života, to je neverovatan izvor stresa. Na sve to, imamo strah od smrti kao najizraženiji strah kod ljudi i sve to može dovesti do stresom indukovanih poremećaja među kojima vode kardiovaskularni i cerebrovaksularni - upozorava dr Đokić.
“Obavezno opuštanje i predah, rad iz parka – zašto da ne, ako može”
Ona savetuje svima da pokušaju kad god imaju priliku, bar jednom nedeljno da izađu van kuće, da se opuste u prirodi, šetaju, relaksiraju, slušaju žubor vode Ili rade sve on što ih smiruje.
- Takođe, svima koji mogu, savetujem da rade van kuće, i zašto da ne, ako već neko može, da radi iz parka - kaže ona i dodaje da bi i poslodavci trebalo da imaju sluha za to.
Pandemija ostavila posledice na psihičko zdravlje
I nedavno objavljeni rezultati istraživanja Saveza samostalnih sindikata Srbije, pokazali su da postoje negativne posledice koronavirusa na psihičko zdravlje zaposlenih.
Svakom trećem zaposlenom u Srbiji je tokom pandemije bilo ugroženo mentalno zdravlje, a posledice koronavirusa su najviše traga ostavile na psihi žena i zaposlenih između 35 i 50 godina. Pandemija je doprinela i dodatnom stresu na radu, koji prijavljuje čak 63 odsto zaposlenih, kao i kod svakog trećeg na kojeg su negativno uticale promene u načinu rada i radnoj atmosferi.
U stručnoj literaturi kao najugroženije profesije navode se one koje su primarno usmerene na rad sa ljudima – lekare i ostalo medicinsko osoblje, psihologe, socijalne radnike, defektologe… pre svega zbog karakterističnog „emocionalnog naboja“ koji karakteriše ove poslove.
Ipak, danas se sindrom izgaranja dovodi u vezu sa svim profesijama koje se prepoznaju kao stresne bilo da je u pitanju visok nivo odgovornosti, obim poslova ili vremenski rokovi u kojima se određeni radni zadaci moraju obaviti.
