Ostale kategorije:
Međunarodna naučno-stručna konferencija „Hotelska kuća 2017“, jedanaesta po redu, održana je 17. i 18. novembra u hotelu „Mona“ na Zlatiboru, u organizaciji Udruženja hotelsko-ugostiteljske privrede Srbije – HORES, zajedno sa Ekononomskim fakultetom Univerziteta u Beogradu, Fakultetom za hotelijerski i turistički menadžment Univerziteta Singidunum, Visokom turističkom školom i Visokom hotelijerskom školom iz Beograda. Glavna tema ovog skupa bile su inovacije u hotelijerstvu i turizmu.
Na svečanom otvaranju konferencije, direktor HORES-a prof. dr Georgi Genov istakao je potrebu da ugostitelji prepoznaju i prihvate inovacije, a sve u cilju održivog razvoja.
Da je neophodno neprestano pratiti inovacije kada je turizam u pitanju, potvrdila je i direktorka Turističke organizacije Srbije Marija Labović, dodajući da je TOS ove godine trostruko povećao promociju kroz digitalne kanale komunikacije. Labović je navela i da je 2017. godina rekordna za srpski turizam.
Tomislav Momirović, predsednik Skupštine HORES je primetio da, iako domaća privreda stagnira, turizam i hotelijerstvo ostvaruju konstantan rast i razvoj, zaključivši da je „privilegija biti deo ove industrije“.
Kao potvrda ove teze, zamenik predsednika opštine Čajetina Arsen Đurić je otkrio da su u poslednjih pet godina samo na Zlatiboru otvorena 4 nova hotela sa četiri zvezdice, te da je u toku izgradnja još pet novih hotela koji će nositi 4 ili 5 zvezdica, a od kojih je, kako je rekao, najznačajniji hotel „Tornik“.
Aplikacija za evidenciju gostiju
Pomoćnik ministra za turizam Renata Pindžo navela je u svom obraćanju da resorno ministarstvo i Nacionalni savet za razvoj turizma planiraju da reformišu sistem fizičkih lica – pružalaca smeštaja, kako bi ih uveli u poreski sistem i time ukinuli nelojalnu konkurenciju hotelijerima. Ona je najavila i uvođenje novih tehnologija u vidu aplikacije za elektronsko prijavljivanje i odjavljivanje domaćih i stranih gostiju.
Da se ovakva aplikacija, pod nazivom eVisitor, uveliko primenjuje u susednoj Hrvatskoj, otkrio je prof. dr Slobodan Ivanović sa Fakulteta za menadžment u turizmu i ugostiteljstvu iz Opatije. Aplikacija, kako je naveo, pruža egzaktne podatke o broju turista i dužini njihovog boravka. Tako se zna da je u Hrvatskoj do sada u 2017. godini ostvareno oko stotinu miliona noćenja i da je ova zemlja prihodovala 10 milijardi evra od turizma.
U uvodnom delu programa prezentovana su i naučna istraživanja: „Razvoj koncepta upravljanja prihodima u hotelima“ (B. Hristov Stančić, B. Zečević, A. Đorđević), „Aspirativni segment kao važna mogućnost za inovaciju srpskih turističkih proizvoda“ (Jovan Popesku, Milivoj Teodorović), „Uticaj virtuelne stvarnosti na oblikovanje korisničkog iskustva u hotelijerstvu“ (Ljiljana Kosar, Saša Mašić, Đorđe Čomić), „Uspostavljanje sistema bezbednosti informacione imovine (ISMS) – neophodnost u poslovanju savremenog hotelijerstva“ (Dragan Barjaktarović, Renata Pindžo, Lidija Barjaktarović) i „Uticaj informacione i komunikacione tehnologije (ICT) na potrošače u turizmu“ (Dario Šimičević, Snežana Štetić, Nikolina Kosar), a potom je usledio prvi panel, na temu: „Investicije u hotelijerstvu i turizmu“.
Investicije u hotelsku industriju
Moderator panela bio je prof. dr Bojan Zečević sa Ekonomskog fakulteta u Beogradu, a ovu temu otvorio je Tomislav Momirović, predsednik kompanije „Mona Hotel Management“, istakavši da je Srbija u poslednjih 10 godina od jedne izolovane zemlje postala izuzetno otvorena i jedina u Evropi u koju bez viza mogu da uđu turisti iz EU, SAD, Kanade, Kine, Rusije, Irana, Indije…
- Srbija se otvorila za turiste i pritom je bezbedna, ne preti joj opasnost od terorističkih napada. Ovde su cene povoljne, a ljudi topli. To sve privlači turiste, koji su u sve većem broju počeli da dolaze i investitori su to prepoznali – naveo je Momirović, i dodao da, kada je investiranje u pitanju, najveći problem trenutno predstavljaju nerešeni odnosi između države i PIO fonda u banjskim centrima.
Na pitanje da li Beogradu treba još hotela, Goran Kovačević, direktor hotela „Square Nine“, naveo je da u našem glavnom gradu može da zaživi strategija koju sprovodi Dubai - „Gradi, i turisti će doći“, te da će konkurencija u hotelijerstvu svima doneti samo dobro, dok je direktor hotela „Falkensteiner Belgrade“ Aleksandar Vasilijević izneo mišljenje da će u narednih 10 godina na hotelskoj sceni u Srbiji i regionu doći do pojave novih hotelskih lanaca.
Na ovom panelu se govorilo i o tome kako privući kineske investitore, na koji način hotel utiče na destinaciju u kojoj se nalazi, kao i o odnosu hotelijera i online turističkih agencija.
Dualno obrazovanje smanjuje nezaposlenost
Drugi panel bio je posvećen dualnom obrazovanju, koje je, po rečima Radovana Živkovića iz Ministarstva prosvete, izuzetno važno za ugostiteljski sektor. Ovo je u svom izlaganju potvrdila i Jovana Pejčić iz „Swiss Education Group“, istakavši da dualno obrazovanje ima pozitivan uticaj na ekonomiju i razvoj države i smanjenje stope nezaposlenosti. Navela je primer Švajcarske, u kojoj stopa nezaposlenosti iznosi svega 3%, i to prvenstveno zahvaljujući dualnom obrazovanju, tako što se nezaposleni prekvalifikuju za profesije za koje postoji tražnja na tržištu.
Kako u Nemačkoj funkcioniše sistem dualnog obrazovanja, otkrila je prof. dr Kerstin Wegener sa Univerziteta primenjenih nauka u Frankfurtu, dok je moderator panela, prof. dr Jovan Popesku sa Univerziteta Singidunum, podsetio da je pre manje od mesec dana u Srbiji usvojen Zakon o dualnom obrazovanju. Da će biti potrebne godine da kod nas zaživi proces dualnog obrazovanja mišljenja je Ivan Vitorović – generalni direktor „Mona Hotel Managment“, koji je istakao da je nedostatak kvalitetnih i obučenih kadrova veliki problem, jer je sve više ugostiteljskih kapaciteta u zemlji, a mladi i obrazovani ljudi masovno odlaze u inostranstvo u potrazi za boljim uslovima.
- Kako napreduje tehnološka evolucija, potražnja za stručnim kadrovima biće sve veća. Rešenje vidim u zajedničkom radu privrede, prosvete i resornih ministarstava – naveo je Vitorović.
U tome će značajnu ulogu imati i Privredna komora Srbije, čiji je zadatak, po rečima Ane Stojanović iz PKS, da uskladi sistem sa potrebama na tržištu, baš kao i strukovnog udruženja HORES, čija Akademija, kako je otkrio prof. dr Georgi Genov, uveliko vrši obuku kadrova za deficitarna zanimanja, kao što su konobar, barmen, kuvar, hotelske domaćice, recepcioner, itd.
Izazovi u budućnosti
Na panelu koji je nosio naziv „Izazovi teorije i prakse u prodaji i marketingu u hotelijerstvu posle 2020“ govorilo se o navikama kineskih turista, novim trendovima i uslugama u hotelijerstvu, rezervacionim sistemima, ali i izazovima koje donosi digitalizacija.
Kako je naveo prof. dr Bojan Zečević sa Ekonomskog fakulteta, tri ključne stvari menjaju hotelijerstvo: nove generacije – Y i Z (koje zahtevaju personalizovanu uslugu i moderne tehnologije), tehnološke promene („uloga konsijerža će se promeniti – sada će to postati aplikacije“) i pojava novih igrača u kanalima prodaje („Google“, „Amazon“, „Alibaba“).
Na konferenciji „Hotelska kuća 2017“, na panelu čiji je moderator bila Vesna Vlatković, PR & marketing menadžer grupacije "A Hoteli", predstavljena su i 23 naučna rada, a objavljen je i tematski zbornik naučnih i stručnih radova od međunarodnog značaja.
