Ostale kategorije:
“Bezbednost je posao svih nas”, poruka je Konferencije o bezbednosti u ugostiteljskim objektima, koja je na temu “Visoki standradi bezbednosti – zaštitni znak kvaliteta” održana 17. aprila 2013. godine u Hotelu JAT Slavija. Konferenciju, koja je okupila više od stotinu učesnika, organizovali su Redakcija časopisa za savremeno hotelijerstvo i turizam “Turistički Svet” i Agencija specijalizovana za poslove bezbednosnog menadžmenta “Alansa inženjering”, uz stručnu podršku MUP-a Srbije i Sektora za vanredne situacije MUP-a Srbije, Uprave za bezbednost i zdravlje na radu – Ministarstva rada i socijalne politike i Ministarstva finansija i privrede.
Konferenciju je otvorio državni sekretar u MUP-u Srbije Miodrag Miljković, naglasivši važnost bezbednosti za razvoj turizma Srbije, koja treba da postane naša korporativna prednost.
- Tragedija koja se pre godinu dana desila u klubu “Kontrast” uticala je da se mnoge stvari promene kako bi ova oblast bila bolje uređena, a sve u cilju sprečavanja takvih nemilih događaja. Briga o bezbednosti građana je prioritet Vlade Srbije, kako u oblasti javnog reda i mira, preko borbe protiv organizovanog kriminala, pa sve do sektora za vanredne situacije – istakao je Miljković.
Sa ovom konstatacijom složio se i emeritus prof. dr Slobodan Unković sa Singidunum Univerziteta, koji je u uvodnom izlaganju istakao da je u svetu sve više turista, pa samim tim raste i potreba za većom brigom o bezbednosti više od 11 milijardi putnika.
- Neophodno je da u hotelima i restoranima neko odgovorno obavlja poslove bezbednosti, jer je bezbednost pretpostavka uspešnog razvoja turizma. Ali, pitanje bezbednosti ne možemo rešiti samo na prostoru mikrojedinica – restorana, hotela, i ostalih ugostiteljskih objekata, nego na državnom nivou – rekao je Unković.
U našoj zemlji već godinu dana traju aktivnosti da se određene zakonske odredbe, pre svega, Zakona o zaštiti od požara, ali i Zakona o turizmu i Zakona o javnim službama, izmene i uvedu nova, drugačija, strožija pravila za registrovanje ugostiteljskih objekata. Načelnik Sektora za vanredne situacije MUP-a Srbije Predrag Marić ukazao je na određene nedostake postojećih zakonskih rešenja i predočio šta izmene zakona donose.
- Zakon o bezbednosti usvojen je 2009. godine, ali nijedan zakon nije sveto slovo. Treba ga menjati i dopunjavati. Naime, u Srbiji osim opštih normi ne postoji podzakonski akt o zaštiti i bezbednosti u ugostiteljskim objektima! I to je veliki propust – kazao je Marić, i predočio da tragedije u novosadskoj diskoteci “Kontrast” ne bi bilo da su prilikom registracije ovog objekta bili ispunjeni svi potrebni preduslovi vezani za bezbednost.
- Neophodna je preventiva! Namera je da se nikada više u Srbiji neki objekat ne može registrovati za određenu delatnost, pa tek onda pribavljati i ispunjavati uslove sa aspekta zaštite od požara, već to mora biti uslov prilikom registracije te delatnosti. Znači, prvenstveno je neophodno posedovati projekat i projektnu dokumentaciju zaštite od požara, izvršiti tehnički prijem objekta, pa tek onda obaviti njegovu registraciju – kazao je načelnik Sektora za vanredne situacije, naglasivši da je svaki dinar uložen u zaštitu od požara dobar ulog, jer ljudski život nema cenu.
Nakon tragedije u “Kontrastu”, otac nastradale novinarke Delta televizije Branko Miladinović, preuzeo je inicijativu za izmenu i dopunu Zakona o zaštiti od požara, predloživši “Tamarin zakon o zaštiti dece, omladine, novinara i radnika medija”. Tamarin zakon, pored ostalog, predviđa obavezne puteve evakuacije, ispravnu hidrantsku mrežu, sistem za alarmiranje i dojavu požara, kao i vatrogasnu stražu za sve objekte koji primaju više od 500 ljudi. Ovaj prvi podzakonski akt čeka usvajanje izmene zakona u Skupštini, i očekuje se da će stupiti na snagu do kraja godine.
Ugostiteljski objekti su treća kategorija ugroženih objekata kada je reč o požarima, a mali broj inspektora u Srbiji ne može da garantuje redovnu kontrolu. Pritom, kako je istakao Stojan Arizanović, pomoćnik ministra u Sektoru turističke inspekcije u Ministarstvu finansija i privrede, postoji i negativni sukob nadležnosti između organa koji vrše kontrolu, posebno u delu bezbednosti hrane.
- Pravilnik o minimalnim tehničkim uslovima jedini se odnosi na turističku inspekciju, dok je MUP-u poverena isključiva nadležnost zaštite od požara, sanitarnoj inspekciji kontrola hrane, a poljoprivrednoj inspekciji nadzor nad alkoholnim pićima. Neophodno je na državnom nivou formirati koordinaciono telo koje će objediniti sve inspekcije u jedan organ – kazao je Arizanović, uz napomenu da je uloga inspekcije preduzimanje preventivnih, a ne samo kaznenih mera.
S obzirom na to da u Srbiji posluje više od 20.000 ugostiteljskih objekata, koje nije izvodljivo redovno kontrolisati, deviza “ja brinem o svojim zaposlenima, da bi oni brinuli o gostima” mora da bude obavezujuća za vlasnike lokala. Međutim, prema rečima Vere Božić-Trefalt, direktorke Uprave za bezbednost i zdravlje na radu Ministarstva rada i socijalne politike, bezbednost je, na žalost, na margini kulture rada i na margini poslovanja u Srbiji.
- Veliki je procenat rada na crno u ugostiteljskoj delatnosti, prekovremenog rada, nesigurnosti radnog mesta, zarade su niske, a rizici od povreda i ugrožavanja bezbednosti visoki. Poslodavci moraju da primene razumne mere i obrate pažnju na svoje zaposlene, jer na njima počiva uspešnost kompanije. Ako je zaposleni zadovoljan, onda će i ova delatnost prosperirati – zaključila je Trefaltova.
Učesnici konferencije o bezbednosti imali su ekskluzivnu priliku da čuju predavanje koje je na temu bezbednosti u hotelijerstvu održao u Evropskom parlamentu prof. dr Milovan Vidaković, predsednik DITUR-a, jedan od naših vodećih eksperata za zaštitu od požara, kao i da saznaju više o korporativnoj bezbednosti od doc. dr Gorana Mandića sa beogradskog Fakulteta bezbednosti, koji je istakao da požari nisu jedini problem u ugostiteljskim objektima, nego i prevare, pronevere, i mnogi drugi aspekti (ne)bezbednosti, te je neophodno da hoteli imaju menadžera bezbednosti, koji će se zajedno sa svim zaposlenima starati za bezbednost objekta – u svim segmentima.
Prisutni su iz prve ruke čuli i priču o stradanju Hotela Grand na Kopaoniku od Gorana Stefanovića, direktora hotela, ali i savete kako da se zaštite od požara i eksplozija u kuhinjama u sklopu ugostiteljskih objekata od suorganizatora spec. Saše Kuzmanovića, direktora “Alansa inženjeringa”; o bezbednosti zaposlenih na poslovima pripreme hrane u hotelu od dr Radenka Rajića – profesora na Visokoj inženjerskoj školi Tehnikum Taurunum iz Zemuna; o važnim pitanjima bezbednosti u aqua parkovima od Vesne Vlatković, marketing & PR menadžera “A hotela”, o unutrašnjoj bezbednosti u hotelima od Radeta Samčevića, vlasnika konsalting Agence HT i Dušana Radovanovića, vlasnika agencije “VIP Security”, kao i od drugih kompetentnih ljudi, poput Mirka Gavrilovića, menadžera za sertifikaciju kompanije SGS – najveće svetske organizacije za kontrolu, ispitivanje, monitoring i sertifikaciju SGS.
Naposletku, sa ove Konferencije pokrenuti su predlozi koji će, nadamo se, inicirati ozbiljne promene u oblasti bezbednosti, pre svega, u hotelskim objektima.
- Poruka ove konferencije je: da se nikada ne desi ono što se desilo u hotelu “Putnik”, kafeu “Laundž”, klubu “Kontrast”, hotelu “Grand”, restoranu “Central park”, i mnogim drugim ugostiteljskim objektima širom zemlje. Ideja je bila da i na ovaj način istaknemo značaj bezbednosti za celu turističku industriju i potrebe da se na tome radi preventivno. Ovo je ogromna tema, koju smo na Konferenciji samo načeli, i kojoj ćemo se, uz pomoć resornih ministarstava, uglednih stručnjaka i kompanija koje se ozbiljno bave pitanjem bezbednosti – posvetiti čitave godine. Nadamo se da će tako “Turistički Svet”, kao društveno odgovorna redakcija, dati svoj doprinos da se o ovoj vrsti problema u turizmu više čuje, jer naš stav je da nije na novinarima samo da izveštavaju o dešavanjima, nego i da, podižući društvenu svest ljudi, doprinose da se ružni događaji ne ponavljaju! – rekla je po završetku Konferencije Ljiljana Rebronja, urednica časopisa “Turistički Svet”, u ime organizatora Konferencije.
