Dva momka sa dva violončela bacila su zvezdanu prašinu na klasičnu muziku, uvodeći u svoje nastupe malu, ali neophodnu dozu šou biznisa. Milionski pregledi na Jutjubu i nastupi širom sveta svedoče o njihovoj velikoj popularnosti. I dok mnogi sanjaju o putovanjima i novim destinacijama, Stjepan i Luka zbog „života u koferima“ maštaju o odmoru s porodicom i prijateljima, tvrdeći da je lepo putovati, ali da je najlepše – vratiti se kući.
Uprkos muzičkom obrazovanju, talentu i mladosti, retko ko je mogao da nasluti kakav će uspeh na svetskoj muzičkoj sceni napraviti dva momka sa Balkana. Luka Šulić i Stjepan Hauser čine slovenačko-hrvatski čelo duo, a širom sveta poznati su kao „2Cellos“. Školovani za izvođenje klasičnog muzičkog repertoara, vrtoglavi uspeh su doživeli kada su na Jutjubu objavili obradu pesme „Smooth Criminal“ Majkla Džeksona, a njihova verzija je preko noći postala svetski hit. Ugovor za Sony Masterworks potpisali su 2011. godine, i od tad su izdali četiri albuma, svirajući instrumentalne obrade planetarno poznatih pesama iz žanrova kao što su pop, rok, filmska i klasična muzika. Pažnju publike, ali i medija, stekli su zahvaljući nekonvencionalnom imidžu i opuštenom ponašanju kada su u pitanju izvođači „ozbiljne“ muzike. Na klasičnu muziku bacili su zvezdanu prašinu i u svoje nastupe uveli malu, ali neophodnu dozu šou biznisa i postali ono što danas mnogi nazivaju „odličan paket“. Njih dvojica i samo dva violončela danas nastupaju širom sveta, njihova muzika ima milionski broj pregleda na Jutjubu, a jedna od najvećih želja im je da jednog dana naprave svetsku turneju u pratnji i klasičnog, i savremenog orkestra.
Stjepan: Sve što ste nabrojali je potrebno. Pored talenta, mora mnogo da se vežba i da se veruje u sebe.
Luka: Mi smo verovali u sebe, znali smo da vredimo i hteli smo da naš instrument približimo što većem broju ljudi. Kad smo postavili na Jutjub obradu „Smoth Criminal“ od Majkla Džeksona može se reći i da smo imali sreće, jer niko nije očekivao da odmah imamo milionske preglede, i da budemo zatrpani porukama i ponudama, ali naš rad i trud se isplatio.
Luka: Zato što smo normalni, skromni, a opet jedinstevni. Naša muzika je za mnoge iznenađenje, ne mogu da veruju šta sve violončelo može da odsvira.
Stjepan: Pored toga, dopada im se naša energija, a i zgodni smo (smeh).
Violončelo može sve!
Luka: Nama je muzika sve, uz nju smo odrasli, naši roditelji su vezani za muziku.
Stjepan: Violončelo je najuniverzalniji instrument, veoma je virtuozan, ima i boju ljudskog glasa, može da bude dubok kao bas, može da bude jači od električne gitare, a može da svira i srceparajuće melodije. Violončelo sve može!
Luka: Sigurni smo da jesmo, jer i kad sviramo repertoar sa klasičnom muzikom mi punimo dvorane.
Stjepan: Kako da ne, na Jutjubu imamo milionske preglede sa koncerata na kojim sviramo klasičnu muziku. Ja sam u Puli, recimo, imao koncert gde sam svirao samo klasičnu muziku, uz pomoć dragih kolega muzičara.
Stjepan: Ne, mi smo to i hteli. Posle završenog školovanja, seli smo i dogovorili se da udružimo energije i da zajedno možemo i više i bolje. Ostalo je istorija.
Sa muzikom oko sveta
Stjepan: Instrument je uvek spreman. A i mi smo. Toliko smo na putu, da nam je život u koferima. Srećom nisam žensko, žene se ozbiljno pakuju i nije im lako (smeh).
Luka: Da, ponekad se probudimo i ne znamo ni u kom smo gradu.
Luka: Zahvaljujući muzici obišli smo ceo svet, i još putujemo. Sigurni smo da na mnoga mesta ne bismo otišli da nam nije muzike. Ja sam recimo prošle godine produžio boravak na Novom Zelandu, bilo je čarobno.
Stjepan: Često nam se desi da ne vidimo ništa drugo osim aerodroma, hotela i prostora gde sviramo, ali nekad je i to dovoljno da osetimo draž te zemlje. Kad god nam se ukaže prilika obavezno prošetamo, ili imamo unapred dogovoren obilazak grada. Ali to sve traje kratko, moramo da imamo probu, da budemo odmorni i skoncentrisani za koncert. Biće prilike, biće još koncerata, a i život je pred nama.
Luka: Kao što je Stjepan rekao, na poslovnom putu se često desi da ništa ne vidimo od grada u kom sviramo. Najviše volimo da putujemo tamo gde postoji more. Obojica volimo sunce i more. Stjepan voli da šeta, da istražuje, volimo da isprobavamo nacionalna jela. E, kod vas se dobro jede!
Stjepan: Volimo da putujemo, ali meni je najlepše kod kuće. Previše putujemo u toku godine, pa se uželim svoje familije, drugova, volim da idem na moja omiljena mesta, i svaki put uživam.
Kod kuće je najlepše
Stjepan: Ukoliko idemo na kraći privatni put onda ne nosimo, ako je malo duži, onda obavezno.
Luka: Za mene je idealan odmor sa mojom porodicom. Postao sam tata, pa sam ovo leto uživao gledajući sina kako doživljava svoj prvi susret sa morem. Oni su moja oaza, moj mir, i sa njima mi je najlepše.
Stjepan: Ja ne mogu mnogo da mirujem, ali neka barka, sunce, more, i društvo – po mogućstvu žensko.
Luka: Svako mesto je posebno na svoj način. Ima svoju dušu, miris, boje, i svako ga drugačije doživi. Lepo je imati mogućnosti da se putuje bilo gde. Lepo je da se malo promeni, da čovek upozna nove kulture, običaje, nove ljude, isproba nova jela. Zato, gde god vam se pruži mogućnost – vi putujte. I lepo je da uvek imate gde da se vratite – dome, slatki dome.
Luka: Moramo da planiramo, jer pored gustog rasporeda, pored turneje, snimanja albuma, snimanja spotova, nije lako ugrabiti par slobodnih dana.
Luka i Stjepan: Neee, ne želimo da putujemo, dosta nam je putovanja. Želimo da budemo kod kuće i da uživamo. Nigde nije ni blizu lepo kao kod kuće, tu je najlepše.
Milivoje Mili Čolić