Ministar trgovine, turizma i telekomunikacija Rasim Ljajić izjavio je da će Srbija ove godine ispuniti ciljeve iz Strategije razvoja turizma, a to znači više od 3,6 miliona turista i približno 9,6 miliona noćenja.
Ljajić je, prilikom otvaranja konferencije "Turizam Srbije – Partnerstvo za bolju budućnost", rekao da Srbija u naredne dve do tri godine treba da razvije još pet destinacija, pored Beograda, Novog Sada, Kopaonika, Zlatibora i Vrnjačke Banje, što bi dodatno doprinelo rastu turističkog prometa.
Reč je, kako je naveo, o Paliću, Donjem Podunavlju, Divčibarama, Nišu i Sokobanji, podvukavši da Srbija mora da prati globalne trendove u turizmu i primenjuje nove tehnologije, budući da se više od polovine rezervacija obavlja preko interneta, navodi se na sajtu Vlade.
Prema njegovim rečima, 63% svih stranih turista navelo je da je za Srbiju kao destinaciju saznalo preko interneta, dok je 73% njih rezervisalo smeštaj putem bukinga.
Srbija svoju šansu za razvoj turizma, kako je rekao, treba da traži i u novim trendovima i praćenju potreba savremenog turiste.
Turisti sve češće idu na kraće odmore u manje gradske sredine, koje još nisu tako popularne destinacije, a na međunarodnom tržištu su prestigle putovanja na more, objasnio je potpredsednik Vlade.
On je ocenio da bi naša zemlja svoju strategiju u privlačenju turista trebalo dalje da razvija na kulturno-istorijskom nasleđu, gostoprimstvu i gastronomiji, što su tri ključna utiska koja navode strani gosti koji dolaze u Srbiju.
Ljajić je precizirao da su istraživanja Svetske turističke organizacije i Evropske turističke komisije pokazala da 75% ispitanika navodi pet motiva koji su ključni za dolazak na neku destinaciju.
Prema njegovim rečima, to su prirodne lepote i atrakcije, gastronomija, gradovi, upoznavanje sa identitetom određene zajednice i na kraju autentično iskustvo i posebnosti određene destinacije.
On je napomenuo da je prošle godine u svetu putovalo 1,4 milijarde ljudi, što je 5% više nego u prethodnoj godini, uz ocenu da je to ipak manje u poređenju sa 2017. godinom, kada je zabeležen rast od 7%.
Na to usporavanje utiču geopolitičke prilike, protekcionističke mere koje pojedine zemlje primenjuju prema drugim državama, Bregzit i kriza u evrozoni, objasnio je potpredsednik Vlade.
Ipak, kako je dodao, uprkos teškim geopolitičkim, ekonomskim i trgovinskim uslovima destinacije su danas daleko dostupnije nego ranije, s ozbirom na vizne olakšice, direktne avio-letove, loukost kompanije i veliki tehnološki razvoj.
Ljajić je predočio da je avio-saobraćaj danas zauzeo potpuni primat u odnosu na sve druge vrste transporta i čini 58% u ukupnom tržištu saobraćaja, dok je 2000. iznosio 46%.
Izvor: eKapija