Svetski muzeji na obodu Beograda

Na Banjici, na samom obodu Beograda, nalazi se zgrada na kojoj stoji: Udruženje za kulturu, umetnost i međunarodnu saradnju - „Adligat”, čiji je predsednik Viktor Lazić. U ovoj zgradi nalaze se dva jedinstvena muzeja - „Muzej knjige i putovanja” i “Muzej srpske književnosti”.

S ulaza uronite u svet knjiga - svih boja, veličina, neobičnih, atraktivnih, na policama, u zastakljenim stolovima, pregradama. A uz njih, eksponati raznih svetskih kultura, dobijeni kao pokloni ili doneti sa mnogih Viktorovih putovanja.

- Ovde su knjige iz čitavog sveta, sa svih meridijana. Naš prostor je podeljen u dva dela – „Muzej knjige i putovanja”, u kom se sad nalazimo, i na spratu - „Muzej srpske književnosti”. Prvi predstavlja ceo svet kroz knjige kao temelj sveukupne ljudske civilizacije, dok drugi prikazuje srpsku istoriju kroz prizmu književnosti - objašnjava Viktor.

U stalnoj postavci, posetioci već u prvoj sobi mogu da vide neobične knjige i eksponate, kao što su knjige iz Etiopije na pergamentu, od ovčje i kozje kože, sa potpisom cara Hajla Selasija. Tu je i knjiga molitvi u obliku lepeze sa Šri Lanke.

- Malo čitate, a malo se hladite jer je tamo uvek toplo - šali se Viktor i dodaje da nisu sve knjige na svetu namenjene za čitanje. Neke se nose oko vrata kao amajlije. Ovde je izložena, na primer, knjiga iz kineskog konfučijanskog manastira, napravljena od niza štapića od bambusa povezanih tkaninom koja, kad se rastegne, dostiže dužinu od nekoliko metara. Tu je i životopis Bude, rukom rađen u obliku stripa, koji je na stao hiljadu godina pre stripa. Veoma su interesantne i minijaturne knjige napravljene od fetusa ovaca, a onda i knjiga od slonovog izmeta čiju koricu je naslikao slon u školi za slonove na Tajlandu, i još mnoge druge.

Ne zna se koja je najstarija knjiga u Muzeju jer mnoge nemaju prvu stranicu. Međutim, tu su one iz 15. i 16. veka, kao i dokumenti iz 14. veka.

Istorijat „Adligata”

- Nisu svi predmeti oduvek bili smešteni na ovoj lokaciji. Biblioteka i čitalište su se nalazili u Kumanu i Aleksandrovu u Vojvodini, blizu Zrenjanina. Rođen sam u Beogradu, pa sam godinama prenosio arhivu u glavni grad – priseća se Viktor, koji je deveta generacija svoje porodice koja se bavi sakupljanjem knjiga.

Tradiciju porodičnog knjigoljupstva započeo je sveštenik Mihajlo Lazić u 18. veku. Viktorov pradeda Luka Lazukić je preko Albanije nosio knjige ušivene u gunj, a njegov deda ih je zakopavao ispod vinograda kako ih komunisti ne bi uzeli.

- Kad sam napunio devet godina, baka me je proglasila naslednikom biblioteke. Veoma rano sam shvatio da to vredno nasleđe ima nacionalni značaj i da daleko prevazilazi jednu porodicu - kaže Viktor.

Muzej na današnjoj lokaciji formiran je 2009/10. godine. Tad je prvi put otvoren za javnost, a postojala je samo jedna prostorija. Kako bi se stvorila veća reprezentativna institucija, godine 2012. osnovano je i registrovano neprofitno, nevladino udruženje građana „Adligat”, čiji je glavni cilj da stvori najveće kulturno čvorište između Beča i Istanbula; da predstavi srpsku kulturu u svetu i strane kulture u Srbiji. Dobijena je i podrška Akademije nauka i Matice srpske. Udruženje ima 53 osnivača.

Njegovi članovi su porodični prijatelji i ljubitelji knjige od kojih su mnogi ovoj ustanovi poklonili deo svojih biblioteka. Muzej se danas sastoji od petnaest prostorija na Banjici, zgrade u Kumodražu, i magacina koji se nalaze u Osnovoj školi „Bora Stanković” - ukupno 2.000 kvm površine.

- Imamo više od milion knjiga. Naravno, nisu sve izložene. Prikupljamo svaki predmet koji na kvalitetan način može da dočara određenu kulturu. Na primer, imamo balinežanske figure za lutkarsko pozorište koje su poklon indonežanskog ambasadora. Nikad nisu korišćene u pozorištu jer se veruje da kad „glume” postanu žive i da se kasnije veoma ljute ako ne dobijaju nove uloge. Imamo skulpture originalnih čuvara hramova iz Pendžaba. Iz Irana sam doneo „Povelju o ljudskim pravima” Kira Velikog - prvu takvu povelju na svetu. Imamo i „Umeće ratovanja”, izrađeno na najkvalitetnijoj kineskoj svili – poklon kineskih državnika Borisu Tadiću koji ju je darovao svojoj majci Nevenki, a ona, kao jedan od osnivača Udruženja - nama. Sve je to smešteno u „Muzeju knjige i putovanja”, dok se u „Muzeju srpske književnosti” nalazi sve ono što je u vezi sa srpskom istorijom – od nameštaja Obrenovića do sablje Karađorđevog vojvode - kaže Viktor.

„Muzej srpske književnosti” i legati

Na spratu se nalazi više prostorija. U jednoj su predmeti iz zaostavštine glumca Pavla Vuisića – fotografije, lule, upaljači, svežanj ključeva među kojima je i onaj od kamiona koji je vozio u „Kamiondžijama”, ljubavno pismo supruzi, pesme koje je pisao, testament...

U drugoj sobi se nalazi garderobni orman kraljice Natalije Obrenović koji je poklonila svojoj dvorskoj dami prilikom proteri vanja iz Srbije. To je poklon iz legata porodice Leko. Tu je i velika knjiga iz biblioteke Mihaila Obrenovića sa pečatom i prvi pozna ti rukopis kad je imao pet godina – dokaz da je tako mlad znao da piše. Potom originalni štap kralja Milana Obrenovića, nje gove fotografije sa Natalijom, kao i Aleksandra Obrenovića i Drage Mašin sa svojim ubicama neposredno pred Majski prevrat.

U sobi se nalazi i prva srpska knjiga o policiji i prvi radio u Jugoslaviji. Zatim, gusle koje je napravio srpski vojnik u toku bitke za Jedrene 1913. u samom rovu kako bi ohrabrio svoje saborce. Tu su i dve knjige iz biblioteke Jovana Dučića sa njegovim potpisom i pečatom. Knjiga Laze Kostića o Zmaju, sa njegovom posvetom, knjiga zbog koje Zmaj i Laza nisu govorili decenijama. Rukopis romana „Beton i svici” Oskara Daviča za koji je dobio NIN-ovu nagradu. „Autobiografija” Branislava Nušića – prvo izdanje sa posvetom. Kinesko izdanje „Na Drini ćuprija” sa posvetom prevodioca. Delić zida srušene kuće Đure Jakšića iz Kragujevca. Prva srpska štampana Biblija, završena 1804, kao i prvi Vukov prevod Biblije iz 1847. godine, a tu je i luteranska Biblija iz 1756. iz jednog nemačkog manastira.

Na spratu se nalazi i zbirka od tri i po hiljade minijaturnih knjiga Nataše Ršumović, Ljubivojeve supruge, koja je četiri decenije sakupljala isključivo takve retkosti. Tu je i šesnaest minijaturnih klasika jermenske književnosti – koji svi zajedno staju u jedan džep, kao i majušne knjige iz Nepala. Posebna atrakcija je svojevremeno najmanja u celosti štampana knjiga na svetu - od tri i po milimetra, za koju su, kad se razvuče u obliku zastavice, potrebna tri fudbalska igrališta da bi se skroz raširila!

U drugim prostorijama možete videti stolicu na kojoj je jednom prilikom sedeo Rabindranat Tagore. Potpise Volta Diznija i Žaka Prevera. Svećnjak u obliku kobre iz Indije. Sablje i kubure korišćene tokom Prvog svetskog ustanka. Sablja jednog od Karađorđevih vojvoda. Nakit Ksenije Petrović, poslednje crnogorske princeze, ćerke kralja Nikole. Legat Milovana Danojlića u kom dominiraju prvo izdanje „Lamenta nad Beogradom” Miloša Crnjanskog i posveta nobelovca Josifa Brodskog.

U Spomen-sobu književnika Miodraga Pavlovića, jednog od osnivača „Adligata”, sve je preneto iz njegovog stana - radni sto, nagrade, čaše, vino, police, omiljena košulja, posvete Đinđića, Ćosića, Vaska Pope, Isidore Sekulić, šešir koji je Ćosić jednom prilikom zaboravio u njegovom stanu, a u sklopu sobe je i deo biblioteke i naočare Vladete Jerotića.

Zbirka numizmatike, koja broji oko pet hiljada predmeta, krasi zasebnu prostoriju i u njoj je izložen deo od ukupno trista hiljada poštanskih maraka. Vojni muzej u Parizu nedavno je od „Muzeja srpske književnosti” pozajmio eksponate za izložbu o Prvom svetskom ratu.

Nekada jedna od najboljih biblioteka Čehovljevih dela u Nemačkoj, danas se nalazi u ovoj ustanovi. To je legat Petera Urbana, jednog od najznačajnijih prevodilaca na svetu, posebno slovenskih jezika na nemački. Svoju neprocenjivu biblioteku Urban je poklonio „Adligatu”, pa je jedan deo od ukupno petnaest hiljada knjiga predstavljen u ovoj prostoriji. Prema Viktorovim rečima, za šleperom koji je publikacije dovezao u Beograd, išla je kolona nemačkih novinara. Njihovi uticajni mediji masovno su pisali o ovom poduhvatu što i na zidu ove sobe svedoče uramljeni isečci iz novina. Nasuprot Čehovljeve biblioteke nalazi se i bogata zaostavština porodice Bešević. Škrinja Alise Bešević, 1900. godine kupljena u Parizu, iste godine je na velikoj svetskoj izložbi u Parizu dobila priznanje kao najlepša u svojoj kategoriji. Utisnuti Grand prix i dalje se vidi u unutrašnjosti ovog sanduka.

- Ljudi nam poklanjaju svoju zaostavštinu jer im ulivamo poverenje. Poznato im je da sam od detinjstva „zaluđen” knjigama, znaju istoriju moje porodice i mnogi su naši dugogodišnji prijatelji. Samo kad uđu u ovu ustanovu, imaju potrebu da nešto ostave jer vide koliko smo posvećeni ovom projektu i na koji način mu pristupamo. Ukupno imamo četrdeset legata koje su nam prepisali ljudi koji su još uvek među nama – Nikola Kusovac, Branka Veselinović, Mirjana Vuisić, Pero Zubac itd. To me posebno raduje, kao i njih, jer znaju da drage predmete ostavljaju u dobrim rukama, a posetioci imaju priliku da vide nešto vredno i zanimljivo” - kazuje Viktor.

Aktivnosti i akcije „Adligata”

Pored redovnih tura za posetioce, organizuju se književne večeri, kao i pomoć drugim bibliotekama. Viktor napominje da je Udruženje prethodnih pet godina poklonilo više od pola miliona knjiga za više od tri stotine institucija. U poslednjih godinu dana poklonili su knjige i za veliki broj zatvora, škola i bolnica. Pored ovoga, „Adligat” se bavi i izdavačkom delatnošću. U planu je izgradnja magacina u Kumodražu, kao i velike čitaonice koja će biti smeštena u sklopu ovog kompleksa, na terasi od 120 kvm. Planira se i galerija u centru grada gde će zainteresovani moći da naruče određenu knjigu dan-dva unapred. Takav je i princip biblioteka u svetu.

Što se tiče finansija, uvek može bolje. Prema Viktorovim rečima, ovo udruženje građana novčana sredstva dobija od donacija, poklona, članarina i poseta njihovim muzejima.

- Sve radimo spontano. Nigde ne srljamo. Da nabavimo jos pet-šest miliona knjiga i biću zadovoljan. Ovim poslom planiram da se bavim do kraja života, kao i putopisima koji su moja neizmerna ljubav. Volim srpske manastire, prirodu, vulkane, pustinje, Tibet, izvanredne muzeje; prošao sam i obuku za slonojahača u Laosu. Objavio sam šest knjiga i više od hiljadu tekstova i tu ne planiram da se zaustavim - otkriva Viktor.

Tekst i slike: Dušan Veselinović

Tekst je objavljen u časopisu Turistički Svet, broj 90.